Otvoreno pismo Kajlu Skotu

0
1011

Koristim ovu priliku da Vas podsetim na ubistvo moga dede od albanskih paravojnih formacija juna 1999, a u čije ubistvo su umešani pripadnici vojske Sjedinjenih Američkih Država, piše u pismu istoričara Bojana Đokića ambasadoru SAD Kajlu Skotu

Kajl Skot (Izvor: Novosti)

Vaša ekselencijo,

Verujem da ste upoznati sa velikim stradanjem stanovništva bivše Jugoslavije u nesrećnim ratovima tokom devedesetih godina XX veka. Na to upućuje činjenica da često podsetite srpsku javnost na slučaj ubistva braće Bitići.

Zbog toga koristim ovu priliku da Vas podsetim na ubistvo moga dede od albanskih paravojnih formacija juna 1999. godine, a u čije ubistvo su umešani pripadnici vojske Sjedinjenih Američkih Država. Ceo slučaj zlodela opisan je u članku koji je objavljen u istaknutom međunarodnom naučnom časopisu „Anali Pravnog fakulteta u Beogradu: časopis za pravne i društvene nauke” 1/2015, pa se ne bih previše zadržavao na detaljima.

Naime, zbog pretnji grupe naoružanih lica albanske nacionalnosti da se iseli sa Kosova i Metohije ili mu preti likvidacija, moj pokojni deda, Bogdan Đokić, zatražio je zaštitu od američkih vojnika 18. juna 1999. godine. Američki podoficir Deni Grin [Danny Green (SFC, U.S Army 96th Civil Affairs 487-62-1288)], došavši na poziv, lišio je moga dedu lične zaštite, tako što mu je oduzeo pištolj koji je držao u kući i za koji je posedovao, više od decenije, uredno izdatu dozvolu. Kao posledica toga, moj deda je 24. juna 1999. godine ubijen na podmukao način od iste grupe naoružanih lica albanske nacionalnosti, na pragu svoje kuće, hicima u glavu. Posle toga je sve pokućstvo opljačkano, a kuća zapaljena.

Svojim (ne)činjenjem, gore navedeni američki podoficir doprineo je ubistvu. Kao službeno lice, imenovani podoficir prekršio je zakon ne uvodeći nadzor i nesavesno postupajući u vršenju službe, propustivši da zaštiti slabije i starije. Dok u Vašoj zemlji dozvoljavate građanima da nose oružje sa sobom, u mojoj niste dozvolili da stariji čovek zadrži naoružanje za ličnu bezbednost u svojoj kući.

Da Vas podsetimo:  Durak

Meni lično, a ni mojoj porodici ne treba Vaše izvinjenje. Potrebna nam je istraga koja nije sprovedena ni protiv izvršilaca ubistva niti protiv Vašeg vrlog podoficira. Ako ste došli juna 1999. godine na moj prag da obezbedite sigurnost i pritom izdali revers kojim se mom dedi oduzima lično naoružanje, onda je vreme da skinete sramotu, a ne da se krijete pod plaštom demokratije. Ja ću Vam obezbediti revers, svedoka ubistva i nečašća Vašeg podoficira. I ne zaboravite, braća Bitići i Vaš podoficir su iz Sjedinjenih Američkih Država došli u moju zemlju, dok je moj 67-godišnji deda ubijen u svojoj kući.

Uvažena ekselencijo, slažem se sa Vama da je procesiranje ratnih zločina „ispravna stvar”. Zbog toga, pozivam Vas da ne štitite svoje vojnike nego protiv njih pokrenete istragu. Umesto izvesne licemerne frazeologije, povucite prvi potez i obezbedite pravdu!

Neka svaka žrtva bude jedan vapaj čovečanstva.

S poštovanjem,
Bojan Đokić, istoričar

stanjestvari.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime