Nakon nedavnih parlamentarnih i lokalnih izbora postavlja se pitanje da li će ozbiljne sumnje u neregularnosti izbornog procesa u Beogradu i veliko nezadovoljstvo opozicije dovesti do političke krize u zemlji. Protesti su već u toku, kao i štrajk glađu pojedinih opozicionih lidera, a loša reakcija policije i nepotrebna sila, uključujući i privođenje demonstranata, dodatno potpiruju celu situaciju.
Da li je ovo konačno uvod u političku nestabilnost koja će izazvati političke promene?
Stabilnost je pre svega važna
Stabilnost je glavni prodajni adut SNS-a i predsednika Vučića kako u očima inostranih partnera tako i među domaćim biračima. Iz perspektive inostranih partnera (uglavnom EU i SAD), politički stabilna zemlja neće predstavljati problem po mir u regionu, niti će moći da izazove nestabilnost u susednim zemljama – u slučaju Srbije, to se odnosi na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, kao i na Kosovo sa njegovim još uvek nedovoljno definisanim statusom. Demokratija, evrointegracije, ljudska prava i sloboda medija su važni, ali politička stabilnost, mir u regionu i dalja normalizacija odnosa sa Kosovom su prioritetni.
Sve dok režim SNS-a ispunjava ove kriterijume, ne možemo očekivati značajniji angažman Zapada povodom izbornih uslova u Srbiji, krađe izbora i slobode medija, što se već može videti iz pomirljivih izjava zapadnih zvaničnika povodom rezultata izbora.
Sa druge strane, stabilnost je ono što privlači i zadržava visoke strane investicije u zemlji, a one su ključna komponenta trenutnog razvojnog modela Srbije. Nestabilnost bi stoga imala loše političke posledice po SNS jer bi smanjila priliv stranog kapitala. A bez njega nema ni ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta, povećanja plata i penzija, kao ni unapređenja opšteg životnog standarda, što je glavni prodajni adut SNS-a i predsednika Vučića prema svojim ciljnim grupama glasača.
Politička stabilnost zaista utiče na investicije
Politička stabilnost ima značajan uticaj na ekonomska kretanja, posebno na investicije. Međutim, uticaj političke nestabilnosti nije značajan u zemljama s stabilnim institucijama i demokratskim poretkom. U takvim okruženjima, institucije mogu da funkcionišu i bez prevelike ingerencije političara. Na primer, Belgija je bila bez vlade više od 15 meseci tokom 2010-2011, ali je ipak ostvarila bolje ekonomske rezultate od drugih razvijenih evropskih zemalja poput Francuske, Italije ili Velike Britanije. Ova situacija dovela je do šale da je Belgija najveća nevladina organizacija na svetu.
U zemljama s takvim stabilnim sistemima, politička nestabilnost koja može uticati na ekonomska kretanja nastaje kada postoji mogućnost da upravljanje preuzme neka antisistemska partija. Obično nemaju prethodno iskustvo u vladanju, što otežava procenu njihovih odluka i rezultata. Često zagovaraju populističke mere koje mogu štetiti poslovanju, zbog čega neki preduzetnici i kompanije odlažu svoje investicione projekte dok ne vide pravac delovanja nove vlade.
Ovakvo ponašanje je izraženije u slučaju hibridnih režima, među kojima se nažalost, prema međunarodnim indeksima, ubraja i Srbija. U takvim sistemima, politička stabilnost, odnosno opstanak režima, ključni su za ekonomski poredak jer mnoge firme svoj položaj na tržištu duguju bliskosti sa vlastima i neformalnim kontaktima. Promena vlade može značiti gubitak dosadašnjih privilegija, kao što su javne nabavke, subvencije za investicije, ustupanje zemljišta ili poreski podsticaji. Takođe, nova vlada može da usmeri politiku prema ekologiji, prestane tolerisati industrijsko zagađenje ili poveća poreze kako bi stekla podršku interesnih grupa, na primer, penzionera kroz veće penzije.
Primer Makedonije nakon smene Gruevskog 2017. godine je ilustrativan. Izbori 2016. su bili neizvesni, formiranje koalicije je bilo teško, ali je konačno formirana nova vlada oko SDSM. U toj godini, Makedonija (tada još uvek bez prefiksa ‘Severna’) zabeležila je ekonomski rast od samo 1,1%, što je značajno manje od prethodnih 2,8% i narednih 2,9%. Ovakve epizode političke nestabilnosti imaju kratkoročan efekat, pod uslovom da nova vlast sprovodi smislenu, a ne štetnu ekonomsku politiku.
autor:Mihailo Gajić
