Ovaj tekst je sedamnaesti u seriju tekstova Voljena Srbija koji su prvi put objavljeni pre deceniju, razgovora sa Nikolom Janicem.
U jutarnjem programu RTS-a 03 oktobra 2018. gospodin Miodrag Popović, direktor turističke organizacije Beograda, govorio je između ostalog i o tome da je Srbiju prošle godine posetilo tri miliona i 100 hiljada turista, a da je rast broja stranaca čak 17 odsto.
U avgustu ove godine Beograd je posetilo 26 odsto više turista u odnosu na isti period prošle godine, a da rezultati mogu biti i bolji ocenjeno je i na regionalnom skupu u Beogradu.
Iste godine, istog meseca i istog dana u istom gradu, Beogradu, učesnik pomenutog regionalnog skupa, gospođa Vera Božić Trefalt pomoćnik ministra za turizam, iznela je takođe podatke o rastu posete turista, i doslovce rekla:
”Za prvih osam meseci u ovoj godini došlo je 2 miliona 300 hiljada turista… Ukupan rast broja dolaska turista je 11,9 posto, a stranih turista 14,8 posto u odnosu na isti period prošle godine.“
Kako god, ne ulazeći u diskusije o procentima, možemo konstatovati da su gore navedene izjave dokaz da su Miodrag Popović, Goran Vesić, Siniša Mali, Aleksandra Vučić… i drugi koji papagajski godinama ponavljaju priče o lepoti i čistoći Beograda, glavni krivici za našu povećanu sramotu. Pomenuta gospoda su godinama pričali pričale o čistoći grada, a mogli su jednom rečju, da su hteli i da zaista vole Beograd a ne samo sebe, da doprinesu da se izgled i smrad ulica promeni u lepo i čisto. Zbog njihove pasivnosti milioni turista su vraćajući se iz Srbije u zemlje iz kojih su doputovali, slikama u njihovim fotografskim i video kamerama kao i mobilnim telefonima, poneli sa sobom i sramotu naše zemlje. Koliko je njihovih kolega na poslu, poznanika, prijatelja i rodbine, videlo te slike? Koliko su tih fotografija posetioci Srbije i Beograda postavili na njihove FB profile, blogove, portale i sajtove? Možda je broj onih koji su ih videli i koji će ih videti, sličan broju turista koji su prošle i ove godine šetali ulicama glavnog grada Srbije, Beograda?
Krivica za to (i mnogo čega još) nije samo kod onih koji u medijima pričaju neistine i crno boje u ružičasto, već prvenstveno kod urednika i reportera koji im svesno dozvoljavaju da to čine. Ne sećam se ni jednog intervjua sa bivšim gradskim menadžerom Goranom Vesićem, primera radi, u kome je reporter ukazao na suprotno od onoga što je on pričao, ili ga upitao da li je možda daltonista, kada ne vidi razliku između crnog i ružičastog?
Goran Vesić i Siniša Mali (a ovaj Mali dok je bio gradonačelnik i glavni dasa u nadzornom odboru nacionalne kompanije Air Srbije) ignorisali su mnoge mejlove i mnoge pozive naših ljudi iz rasejanja. Nisu ih interesovale poruke o tome da su nemački, švedski, engleski… i drugi turisti, poznanici naših ljudi, kao glavnu zamerku i neshvatanje govorili o rupama i prljavštini trotoara u centru Beograda.
Sinišu Malog nije interesovalo ni da se od naše dijaspore spremao jesenji bojkot Air Srbije, zbog diskriminatorskog ponižavanja putnika pravoslavne vere u odnosu na muslimane. O sitnom varanju i lažnom predstavljanju, koje Air Srbija objavljuje na njihovom portalu o pružanju usluga putnicima, da i ne govorimo, za sada…
Koreni su o tome pisali i ranije. Imajući u vidu da portal www.koreni.rs ne posećuju Nemci, Kinezi, Englezi… već građana naših matica i srpskog rasejanja širom sveta, opet pišemo i ukazujemo na isto. Na listi popularnosti Koreni se nalaze među hiljadu najpopularnijih srpskih portala, a linkovan je od preko 250 sajtova. Kao autor teksta, ali i kao vlasnik portala i odgovorni urednik, molim vas da komentarišite fotografije koje objavljujemo (mikroskopski deo slikanog) da pokrenemo masovniju kampanju da se odgovorni opamete i da ne dozvolimo da praznim pričama i laganjem varaju narod. Samo udruženi možemo efikasnije zahtevati njihovu reakciju na zahteve za prestanak sramoćenja glavnog grada Srbije i njenih građana. To ne radimo što nekoga (bilo koga) mrzimo, već što volimo i što želimo da čujemo lepe reči o lepoti glavnog grada naše zemlje.
Nikola Janić
Napomena: Na fotografijama (koje nisu najgore koje imamo) vidi se samo manji deo trotoara koji okružuje Narodno pozorište i deo fasade zgrade pozorišta na Trgu Republike. Dakle sramota se nalazi u strogom centru, na prostoru od četrdeset do pedesetak metara, a fotografisano je prošlog meseca, 15 septembra 2018.
U sledećem, osmom nastavku „Tužno i sramno, nažalost istinito…“, postavljamo pitanje da li su svi članovi REM-a „ćelavi“, ili je samo gospođa Olivera Zekić ćelava? Svojim „istinitim“ pisanjem i odgovorom ministru koji se usudio da kaže svoje mišljenje o emitovanju rijaliti programa, otvorila je mogućnost nagađanju da gospođa Zekić (koja piše o „ćelavosti“ drugih) nema u glavi ni jedan pramen svoje kose. Ali važnije od pitanja koliko je ćelava Olivera Zekić jeste pitanje: Da li su svi članovi REM-a „ćelavi“? Ako nisu, zašto su ćutali i nisu reagovali na njene neistine koje je napisala ispred REM-a i koje je REM objavio na njihovom portalu?
https://www.koreni.rs/tuzno-i-sramno-nazalost-istinito-6-i-jedni-i-drugi-su-srbi/
https://www.koreni.rs/tuzno-i-sramno-nazalost-istinito-5-odgovor-vucicevom-pomocniku/
