Srbija ponovo remeti planove Vatikana na Balkanu

• Međutim, sve dok se srpski narod i Srpska pravoslavna crkva jedinstveno i s pravom budu protivili da papa stupi na teritoriju Srbije, pa čak i na onaj njen deo, koji je trenutno okupirao NATO pakt, dolazak pape će biti nemoguć. Sa neoborivim argumentima i, jednostavno, nemoguć.

AUTOR: Matija Čalić

Vatikan zvanično ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, ali njegovo delovanje na terenu je drugačije od zvaničnog stava. Rimokatolička crkva se (istorija je svedok) prilično agresivno odnosila prema Srbima, od katoličenja do ubistava i progona. U NDH se radilo na tome da se trećina pokatoliči, trećina protera i trećina poubija u koncetracionim logorima. U Habzburškoj monarhiji, Srbi su bili pod stalnim pritiskom Rimokatoličke crkve i neprestano se radilo na tome da se Srbi prihvate unijaćenje i pokatoličavanje.

Vatikan je u neprekidnoj ofanzivi za potpuno opsedanje Balkanskog poluostrva i to, nasilnim katoličenjem u nemirnim vremenima, i preko ekumenističko-unijatskih pokreta u mirnim vremenima.

Među Srbima i Grcima duboko je ukorenjena pravoslavna vera, te je jedini „ulaz“ na Balkan Vatikanu bio preko Šiptara. U vreme komunističkog diktatora Envera Hodže religija je bila zabranjena, a kao država, Albanija je bila veoma zatvorena, što je Vatikanu samo poslužilo da krene u ofanzivu, nakon otvaranja Albanije, jer za razliku od Srba i Grka, religija kod generacija rođenih u vreme komunizma, nije bila duboko ukorenjena. Danas u Albaniji živi oko 30% hrišćana, većina su Pravoslavci, najvećim delom pripadnici grčke nacionalne manjine, a trend prelaska u katoličanstvo je veliki. Albanski premijer Edi Rama je katolik. Na jednom nastupu na Univerzitetu Kolumbija, Ramuš Haradinaj kaže da ne zna zašto je musliman, kada je njegova porodica oduvek ranije bila katolička.

Na Kosovu i Metohiji je, takođe, zabeležen porast prelaska u katoličanstvo, a po svedočenju meštana, razlog za to je “posao” – veliki kapital koji Šiptari katolici zarađuju od prodaje narkotika, ulažu u legalne poslove u Evropi, a naročito u Italiji i Švajcarskoj. Tako da, zbog boljeg poslovnog statusa, prelaze u katoličanstvo. I u Velikoj Britaniji već dugo dominiraju čitavom lepezom nelegalnih poslova, za koje je Ujedinjeno kraljevstvo, naravno, sve vreme znalo, ali tek sada se spominje velika opasnost od šiptarske mafije i organizovanog kriminala. Ali, Anglikanska crkva je ionako pod Vatikanom.

Iako se tvrdi da se većina Šiptara na Kosovu i Metohiji izjašnjavaju kao muslimani, nije retka pojava da u mestima i područjima gde nema nijednog katolika nikne katedrala, a vrhunac svega je i najveća Rimokatolička katedrala na Balkanu i jedna od većih u Evropi, katedrala Majke Tereze u Prištini – u poslednje vreme su aktuelne i optužbe humanitarnih organizacija na račun fondacije majke Tereze – tvrdi se da se ova fondasija bavila trgovinom decom.

Koliko je projekat katoličenja Šiptara na Kosovu i Metohiji ozbiljan, govori i činjenica da se u Prizrenu nalazi i srednja jezuitska škola Ignacio Lojola, koju odlikuje ozbiljna disciplina đaka i nošenje uniformi kroz grad. U Prizrenu živi oko 1500 Šiptara katolika, a njihov glavni sveštenik dolazi iz Albanije ili direktno iz Vatikana sa određenim mandatom za boravak u Prizrenu.

Nezavisno Kosovo i Metohija je zapadni projekat od velikog značaja, ali tvorcima te nezavisnosti i kontrolorima Šiptara ne ide u prilog to što su oni plemenski organizovani, pa plemenske vođe imaju veći autoritet od vlastodržaca, pa je i jedan od glavnih razloga katoličenja upravo da bi ih lakše ustrojili. Možda bi se moglo reći i da je sukob između Tačija i Haradinaja zasnovan na verskoj osnovi: Hašim Tači kao najjači muslimanski političar treba da se pošalje u istoriju i otvori put za nove agente Vatikana. Verovatno je tačno i to, da iza njihovog apliciranja za UNESKO stoji pokušaj da najveće srpske pravoslavne svetinje iz srednjeg veka na kraju završe u rukama Vatikana.

Kao i ranije kroz istoriju, Vatikanu na putu osvajanja Balkana stoje Srbi, koji zbog toga neprestano stradaju od jezuitskog mača. I ovog puta je to tako – ovog puta, Kosovo i Metohija je novi projekat Vatikana, kao što je u Drugom svetskom ratu to bila NDH.

Meštani Kosova i Metohije svedoče da su baš Šiptari katolici bili mnogo brutalniji, a to nije ni čudo jer je jedan od najkrvavijih terorista upravo Ramuš Haradinaj. Takođe je vredno pomena i to da sadašnji papa Francisko dolazi iz Jezuitskog reda, a Haradinaj je u maju ove godine kod pape u Vatikanu imao privatnu audijenciju, te možemo očekivati i najavu papine posete okupiranom delu Srbije, na kome Vatikan želi da stvori svoj novi protektorat.

Međutim, sve dok se srpski narod i Srpska pravoslavna crkva jedinstveno i s pravom budu protivili da papa stupi na teritoriju Srbije, pa čak i na onaj njen deo, koji je trenutno okupirao NATO pakt, dolazak pape će biti nemoguć. Sa neoborivim argumentima i, jednostavno, nemoguć.