Uprkos optimističkim najavama Vlade, koju, zbog preduzetih reformi, iako to nije pravi razlog, hvali Zapad, i Zapadu je, a kamoli državljanima Srbije koji tonu u propast, jasno da sa ovom vlašću i ovakvom “opozicijom” Srbiji nema spasa, da Srbija nema domaću privredu, a da je strano ulaganje samo još jedna demagoška priča i ništa više.
Uostalom, baš zapadne agencije Srbiju sve više vide i predstavljaju potencijalnim ulagačima kao rizično i ne baš preporučljivo područje.
Sve to logično upućuje na samo jedno rešenje, ono koje mi, kao Asocijacija “Restruktura”, nudimo i koje se sastoji u korekciji političkog sistema u pravcu demokratske meritokratije, a sve u svrhu obnove i razvoja zapuštene domaće privrede, kao jedinog garanta ikakvog, pa, kroz vreme, i sigurnog opstanka i pristojnog života državljana ove višestruko propale Srbije.
Tu korekciju valja izvršiti demokratski, odnosno na najdemokratskiji način koji se zove referendum
Za uspeh referenduma je od presudne važnosti, da li je i koliko realno ono što se njime hoće i, da se ne lažemo (mala smo zemlja), da li je to što se hoće i koliko u suprotnosti sa htenjima Velikih sila (ne samo Rusije).
Grci su svojim “NE” hteli nemoguće, a da ništa umesto toga nisu ni pomišljali da rade, ako im se to “ne” ne uvaži.
http://www.srpskikulturniklub.com/branko-popovic-cemu-referendum-u-grckoj
Referendum za korekciju iliti promenu političkog sistema u pravcu demokratske meritokratije, a iz razloga obezbeđivanja sigurnog opstanka i pristojnog života državljana Republike Srbije, nema za cilj ništa neostvarljivo ili utopijsko i, plus, tom promenom “ne gura prst u oko” čak ni Zapadu, a kamoli Rusiji.
Jedini logični neprijatelji te korekcije su domaći demagozi, koji ionako nemaju snagu bez spoljne i delimično unutrašnje podrške.
Ovu poslednju će sami urnisati predstojećim otpuštanjima i sve težim uslovima i za sam opstanak ljudi, a ona prva će se istopiti kao da je nikad nije ni bilo, ako uspemo da u dovoljnoj meri izađemo u susret htenjima SVIH Velikih sila, a da pri tome ne ugrozimo ni domaću privredu, niti da okaljamo svoj obraz.
Način postoji.
Prema tome, u prvi plan valja isticati Referendum, čiji je cilj i logičan i ostvarljiv, a što se tiče “obračuna sa domaćom kastom”, to je, ma kako to zvučalo, sporedno.
Što ne znači da će izostati, naravno.
Naše je da na sve načine, uključujući i info-skupove, koje smo već započeli, što jasnije obavestimo narod da REŠENJE POSTOJI i da, istovremeno, obaveštavamo i međunarodne faktore, i na Zapadu i na Istoku, o svojim namerama, kako bismo dobili, ako ništa drugo, a ono prećutnu saglasnost.
Iskreno, brze i uspešne reforme ili promene kreću odozgo i od malog, ali jasno opredeljenog i “dobro potkovanog” tima ljudi.
Tako je još od Prvog ustanka.
I još nešto: naša “ciljna grupa” je onih skoro pedeset odsto što nisu glasali ni za koga plus zasad dvadesetak posto onih koji su se pokajali što su glasali za ikoga.
Ako bi prevashodni, pa i glavni cilj “Zapadnih centara”, kao što neki misle, podrazumevao uništenje srpske državnosti i same srpske nacije, onda zaista ne bi bilo rešenja, osim da, uz pristanak Ruske federacije, postanemo nova ruska država, pa kako je Rusima, tako bi bilo i nama.
U svakom slučaju, bar nam opstanak ne bi bio ugrožen.
Međutim, glavni cilj tih centara je interes onih koji vladaju tim centrima, a to baš i nisu političari. Deo tih interesa ostvaruju i ovde i uzalud je suprotstavljati im se, a pogotovo bez jasne i voljne podrške jedinih koji mogu da im se suprotstave. Pustimo mi naše nade i očekivanja, ona umeju i da iznevere i već su toliko puta.
Dakle, valja nam se dovijati, mudro, efikasno i, kad je neophodno, odlučno.
Za to,bar iz doba vladavine Knjaza Miloša, imamo istorijskog iskustva.
Dragan Atanacković Teodor
srpskikulturniklub.com
