Posle niza najava, Vlada Srbije i akcionarsko društvo Aerodrom Nikola Tesla objavili su javni poziv za koncesiju beogradskog aerodroma u trajanju od 25 godina. Svi zainteresovani za koncesiju imaju nepune dve nedelje da predaju zahtev za učestvovanje.
Kako se navodi u javnom pozivu koji je objaveljen na sajtu Aerodroma, obaveze budućeg koncesionara biće da finansira gradnju i rekonstrukciju, održava infrastrukturu Aerodroma i obavlja ulogu operatera aerodroma.
Koncesionar će biti dužan da registruje pravno lice u Srbiji. On će praktično dobiti Aerodrom sa svim nekretntinama na upravljanje i održavanje, a moraće i da ulaže sredstva u sledećih 25 godina. Po isteku ovog perioda sva imovina biće vraćena Republici Srbiji.
Dobit i pola milijarde evra?
Objavljivanje javnog poziva došlo je nakon niza najava predstavnika Vlade o tome kako će privatizaciono rešenje za najveći aerodrom u zemlji predstavljati ogromnu dobit za budžet.
Još tokom avgusta prilikom predstavljanja ekspozea mandatar Aleksandar Vučić izjavio je da je od Aerodroma napravljena “zlatna koka”.
On je istakao da je Aerodrom ranije vredeo oko 50 miliona evra, dok danas, ako bi bio ponuđen na koncesiju na 25 godina, vredi 350 miliona evra.
“Plus konsešn fi između 10 i 15 miliona evra svake godine, pa vi izračunajte. Od nečega što nikakvu vrednost nije imalo napravili smo zlatnu koku Balkana, a ne samo Srbije”, istakao je Vučić i dodao da je u tome „sve transparentno“.
Pre toga, u aprilu 2015, Vučić je izjavio da Aerodrom vredi 250 miliona evra i da “za koncesiju možemo da uzmemo, i gledaćemo da to sledeće godine i radimo, 500 do 600 miliona evra, plus milijardu u investicijama, i to uz raskidni uslov“.
Ko je sve zainteresovan
Mediji su izveštavali da je do sada čak osam kandidata pokazalo želju za upravljanjem ili partnerstvom sa beogradskim aerodromom.
Prema ovim navodima interesovanje su izrazili francuski „Vinči“, vlasnik osam aerodroma u Portugaliji, nemački „Fraport“, u čijem je vlasništvu aerodrom u Ljubljani, francuski „Buig“, koji upravlja aerodromom u Zagrebu, dve kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, tri iz Kine…
Ponuđać ne sme biti osuđivan
U pozivu se zahteva i da ponuđač i njegov zakonski zastupnik nisu osuđivani za neko od krivičnih dela kao članovi organizovane kriminalne grupe, da nisu osuđivani za krivična dela protiv privrede, životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita ili prevare.Za pravna lica i njihove zastupnike se zahteva uverenje kojim se potvrđuje da ponuđač nije osuđivan za neko od krivičnih dela organizovanog kriminala, potiv privrede, protiv životne sredine, krivično delo primanja ili davanja mita ili prevare.
Jedan od uslova su i izmirene dospele poreske obaveze.
U objavljenim uslovima za koncesiju su uvedena pojedina ograničenja.
U nadmetanju, naime, neće moći da učestvuju kompanije koje već upravljaju aerodromima u radijusu od 450 kilometara od Beograda – što, prema pisanju portala Tangosix, znači da iz trke ispadaju kompanije ADP (jedan od koncesionara zagrebačkog aerodroma Pleso)i turski konglomerat TAV, koji upravlja aerodromima u Makedoniji.
Od ponuđača se zahteva da direktno ili preko povezanih lica bude operater ili vrši kontrolu nad operaterom međunarodnog aerodroma s godišnjim prometom većim od pet miliona putovanja najmanje dve u poslednjih 10 godina i da ima kapital veći od 500 miliona evra i da u tom iznosu ima dostupne raspoložive finansijske izvore.
Kako je navedeno u pozivu, koncesija će se odvijati u dve faze. U prvoj fazi dostaviće se neobavezujuće ponude, a u drugoj obavezujuće. Svi zainteresovani za koncesiju moći će da do 25. februara predaju zahtev za učestvovanje u prvoj fazi. Imaće dva meseca da predaju neobavezujuće ponude u sklopu faze 1. Zainteresovani mogu tendersku dokumentaciju da otkupe za 1.000 evra.
Sudbina vezana za Er Srbiju
Sudbina Aerodroma po izjavama zvaničnika ostaće vezana za razvoj Er Srbije, kompanije kojoj je aerodrom u više navrata opraštao dugove.
“Neophodno je i da se Aerodrom razvija u pravcu Er Srbije. I hotelski smeštaj i novi terminali i satelitski terminali i možda neka nova pista. Nama treba partner koji zna da se bavi time, koji zna da upravlja Aerodromom, kako bismo podigli i nivo kvaliteta usluga”, izjavio je Siniša Mali sredinom prošle godine .
Aerodrom je 2015. ostvario dobit od 27 miliona evra, uprkos činjenici da je Er Srbiji oprošten dug od 19,3 miliona evra.
Prema saopštenjima, tokom 2016. Aerodrom je koristilo više od 4,7 miliona putnika.
Ceo poziv mozete preuzeti ovde
https://insajder.net
