U predizborni obilazak Donjeg Zapećka došao je gospodin Maksa, kandidat opozicione partije za narodnog poslanika.
-Koliko vidim, sadašnja vlast je zaboravila na vas! – obratio se prisutnima ispred zapuštenog zadružnog doma.
-Načisto! – zagrajaše seljani.
-Ako mi pobedimo na izborima, od vašeg sela napravićemo raj na zemlji!
-O kakvom raju govoriš?! Mi odavno živimo kao u paklu!
-Naša partija planira da ovde bude zimski turistički centar. Kod vas će se održavati međunarodni smučarski skokovi. Kao prvo, preuredićemo vašu zapuštenu skakaonicu, a kao drugo, kupićemo vam mašinu za pravljenje veštačkog snega.
-Ali mi nemamo skakaonicu!
-Nemate skakaonicu?! Ništa zato, napravićemo novu! Planinu, hvala bogu, imate!
-Mi smo u ravnici, nemamo ni planinu!
-Nema problema, podićićemo vam planinu, i to najveću i najlepšu u regionu!
Potom je izvadio mobilni telefon i pozvao nekoga: „Šefe, koliko nam treba da u Donjem Zapećku podignemo planinu?!… Nemaju… da, da, dobro… razumeo sam…
-Evo ovako, braćo i sestre: planina u ovom trenutku otpada jer je velika investicija. Na vašu lokaciju premestićemo ono gradsko brdo! Ono je skoro kao planina.
-Zašto?! – unezveriše se meštani.
-Zato što želimo da u našem gradu niko ne zna šta se iza brda valja!
-Pošto će brdo biti naše, možemo li i mi nešto da valjamo iza njega?!- uputa najpromućurniji među prisutnima.
-Glasajte za nas, a onda valjajte koliko vam drago! Ali samo pošteno, molim vas!
-A šta da radimo mi koji nismo rođeni za valjanje i uvaljivanje?!
-Vi čuvajte ovce, to je danas najrentabilnije. Koristite brdo za ispašu.
-Propali govedari, svinjari i kozari, a ti nama nudiš ovce!- zagalamiše.
-Braćo, ja vama nudim specijalne ovce…
-Je l’ one koje glasaju, a vi ih posle šišate i muzete ceo mandat! – javi se neki šeret.
Gospodin Maksa je objasnio da ove ovce daju staklenu vunu i mleko u prahu od koga se pravi najkvalitetniji tvrdi ovčiji sir. Zarada je ogromna jer su to gotovi proizvodi, spremni za plasman na domaće i inostrano tržište.
-Čije su to ovce i kako mi da dođemo do njih?!
-Kako, čije? Naše , domaće, proizvedene su u našoj partijskoj kuh… pardon, genetskoj laboratoriji! Vi samo treba da se učlanite u našu partiju i glasate za nas, a kad osvojimo vlast daćemo svakome po deset brava. Od ovog oronulog zadružnog doma
napravićemo modernu siraru u kojoj će biti zaposleno najmanje pola Donjeg Zapećka!
Prolomi se aplauz oduševljenja i poče masovno potpisivanje partijskih pristupnica, a gospodin Maksa je opet telefonirao: „ Šefe, uterao sam stado u naš izborni tor“…
autor. Ljubomir Ilić, treća nagrada na Konkursu BAK-a za satiričnu priču 2023. god.
