Dok vlast tvrdi da najavljenim izmenama izbornih zakona uvažava međunarodne preporuke za poboljšanje izbornih uslova, opozicija i stručnjaci ukazuju da je u pitanju još jedan pokušaj manipulacije i da nijedna ključna preporuka nije obuhvaćena planiranim izmenama. O ovoj temi smo razgovarali sa pravnicom Jelenom Jerinić iz Zeleno-levog fronta i politikologom Dušanom Spasojevićem.
Prošle nedelje su narodni poslanici na imejl adrese dobili predlog izmena tri izborna zakona Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Izmenama se, između ostalog, predlaže da se uvedu obavezne obuke za članove izbornih tela, zatim mogućnost da se potpisom podrži više izbornih listi, a sugerišu se i određene izmene kada je reč o kandidovanju manjinskih listi.
Vlast tvrdi ovim izmenama će se primeniti pet od 25 preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Politikolog Dušan Spasojević navodi da Mašinu da, zapravo, nije ključna preporuka nije obuhvaćena planiranim izmenama zakona.
„Pre svega one koje se tiču razvoja nepristrasne izborne administracije i izbornih uslova koji bi trebalo da budu ravnopravniji, a tiču se medijskih praksi i prevage stranaka vlasti, to jest funkcionerske kampanje”, navodi on.
Dodaje da je, kako kaže, nažalost, jasno da do unapređenja izbornih uslova ne može doći tokom ove parlamentarne većine.
Narodna poslanica Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta misli da ovo neće proći kao pravosudni zakoni jer su, kako ona smatra, ove izmene prvenstveno usmerene ka Evropskoj komisiji i vlast želi da predstavi kao da postoji konsultativni proces u vezi sa tim izmenama.
„Sada oni pokušavaju time što nacrte šalju poslanicima putem elektronske pošte da fingiraju da postoji neki konsultativni proces i da Evropska komisija kaže: evo, svi su učestvovali — učestvovalo je civilno društvo, učestvovala je opozicija, učestvovali su svi koji treba da učestvuju – što u suštini nije tačno”, navodi Jerinić.
Ona kaže da zbog toga, Zeleno-levi front neće sada davati komentare na izmene koje su im poslate imejlom, ali da govore javno o tome, informišu međunarodne aktere i podnosiće amandmane kada zakoni uđu u skupštinsku proceduru.
Jerinić dodaje i to da ovi tekstovi nisu potpuno novi, već su nastali nakon spornih decembarskih izbora 2023. godine i proizvod su, kako kaže, rada Vladine radne grupe, za koju je kako tvrdi, ODIHR rekao da nije u pitanju konsultativni proces jer su u njoj bili samo predstavnici vlasti.
Napominje da je, ipak važno, da svako ko se priprema za izbore i obučava članove biračkih odbora, treba da ima u vidu i ove potencijalne izmene „jer nikad se ne zna kada to može da se progura”.
Šta se predlaže ovim izmenama?
Mašina je već pisala o tome da je jedna od ključnih predloženih izmena ta da će građani, ukoliko izmene budu usvojene, moći svojim potpisom da podrže više izbornih listi da se kandiduju na izborima. Trenutno je dozvoljeno da jedna osoba da potpis za izlazak na izbore samo jednoj izbornoj listi.
Sagovornici Mašine navode da to jeste preporuka ODIHR-a i evropski standard, ali da se mora posmastrati u specifičnom lokalnom kontekstu.
„Vlast je usavršila fingiranje reformskih poteza i ovo je vrhunac ironije jer biraju samo one preporuke koje mogu da zloupotrebe. Izmena da jedan birač moze podržati više lista zaista jeste deo OEBS standarda, ali je jasno da u lokalnom kontekstu vodi ka zloupotrebi”, navodi profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.
Jerinić navodi da to rešenje, koje može u nekoj drugoj državi da služi tome da se omogući pluralizam, ovde će, kaže, da služi da bude lakše da Srpska napredna stranka (SNS) plasira svoje fantomske liste.
„Ranije su morali da se snalaze na razne načine; sada će im biti mnogo lakše, jer doslovno dovedu jednog čoveka u prostorije SNS-a. Tamo dođe notar ili opštinski overivač i ta osoba odmah, na licu mesta, za istim stolom, potpiše deset listova”, smatra ona.
Dodaje da će Zeleno-levi front uložiti amandman na taj predlog i tražiti njegovo brisanje.
Kada je reč o izmenama pravila za kandidovanje manjinskih listi, jedan od ključnih predloga je da se ukine mogućnost traženja informacija od saveta nacionalnih manjina da li je kandidovana lista zaista manjinska.
Oboje sagovornika smatraju da će se i ovim, kao i drugim predloženim izmenama, otvoriti prostor za izborne neregularnosti.
„Vlast ovim izmenama značajno povećava prostor za izborne neregulasrnosti, pre svega preko fantomskih i manjinskih lista koje ce imati uticaj na rad izborne adminsitracije, kao i osvajanje određenog broja mandata koji bi mogli biti od značaja nakon teškog izbornog rezultata”, navodi Spasojević.
On dodaje da su ovi mehanizmi već korišćeni na lokalnim izborima kada su ruske i druge, kako kaže, lažne manjinske stranke odlučivale o većini ili ojačavale tanke većine, ali da se sada mehanizam diže na nacionalni nivo.
Jerinić smatra da vlast ovim predlozima pokušava da ispunjava preporuka ODIHR-a koja se odnosni na manjinske stranke, a da se, u suštini, kako kaže, otvara prostor da se dodatno vrše zloupotrebe.
Predloženo je i da se uvede kao obavezno da svi članovi biračkih tela – izbornih komisija, biračkih odbora, moraju da prođu obuku.
Naša sagovornica veruje da to predstavlja dugotrajnu i važnu promenu, ali da i o tome treba diskutovati kako ne bi došlo do toga da, na primer, vlast zloupotrebi mehanizam tako što će samo njihovi članovi biračkih tela dobijati sertifikate.
D.S.
