Autor: Draža Petrović
Uvažena gospođo Bekuta, draga Ana, u bivšoj Jugoslaviji Hala Borca kraj Morave u Čačku važila je za jedan od paklenijih košarkaških terena. Ne samo zbog košarkaša poput Mišovića, Kićanovića i Obradovića za koje se govorkalo da tako dobro pikaju basket zato što pre svake utakmice operu ruke u Moravi, već je bilo tu nečega i u nezgodnoj publici koja je pravila takvu atmosferu da su se iz Čačka jedva izvlačile žive glave, i niko ko je gostovao nije ni mario za rezultat, kolko su bili srećni što su se kući vraćali bez bodova, ali u jednom komadu.
Zlatiborske zore su, videli ste i sami, ništavna romansa naspram čačanskih večeri.
Čačak je, dakle, tradicionalno neugodan teren, kako za košarku, tako, ispostaviće se – i za interpretaciju narodnog melosa u organizaciji lokalnih naprednjaka na čijem ste tenderu za doček Srpske nove godine ubedljivo pobedili.
Petog oktobra su iz Čačka krenuli u Beograd uz poruku: „Živi se ne vraćamo, dok ne pobedimo“. Predvođeni bagerima, buldožerima i utovarivačima porušili su sve policijske barikade na Ibarskoj magistrali, stigli ispred Skupštine, srušili Miloševića i vratili se nazad istim putem bez da im je falila dlaka sa glave. Čačanke & Čačani, dakle, umeju da budu zeznuti, posebno kad im proradii istančan osećaj za nepravdu.
Tako da niste mogli ništa drugo da očekujete od tog i takvog Čačka na dočeku Srpske nove godine leta gospodnjeg 2026, nego da vas na tom tradicionalnio neugodnom terenu dočekaju ko da vas je za taj nastup angažovala Srpska napredna stranka, grupa ljudi koji već više od godinu dana ne smeju da se pojave nigde u slobodnom prostoru slobodne Srbije, pa zato angažuju dublere i plaćene kaskadere da se pojavljuju umesto njih.
Mada sigurno da vam nisu rekli da vas angažuju kao kaskaderku da biste vi pokazali da su oni živi, već su vam sigurno rekli da lepo pevate i da ste baš vi izabrani da uveličate tradicionalni doček Srpske nove godine na čačanskom trgu. Na koji pritom, niko od njih nije došao iz bezbednosnih razloga. Tako da, draga Ana, lokalni naprednjaci su vas poslali mečki na rupu, ili Čačanima na grudvu.
bekutaana 1Moram priznati da mi je bilo veoma simpatično što ste svoj “srpskonovogodišnji” nastup u Čačku završili pevajući u bekstejdžu iz sivog kombija crvene boje i zaradili svoj tenderski honorar do poslednjeg centa. Originalna ideja. Bili ste nasmejani, što govori da ste se i vi dobro zabavljali celom situacijom, te da pojma niste imali da će vas te večeri iz Abu Dabija pozvati lično Aleksandar Vučić i te zimske čarolije iz Čačka koje su očigledno i vama bile zabavne, predstaviti javnosti kao da je te večeri izvršena kopnena invazija Sjedinjenih Američkih Država na Šumadiju. U tome je naravno prednjačio i Informer u kome je jedno čačansko grudvanje dobilo razmere kao da je Tramp upravo zauzeo Grenland koristeći samo grudve.
Samo što o vašem nastupu nije napisana epska narodna pesma postčačanskog ciklusa koja opisuje tu Golgotu u kojoj su učestvovali tradicionalno neugodni Čačani i hladno oružje poznatije kao podjelička grudva.
Pesma, na primer, ovakva:
Mili Bože, čuda velikoga,
Kad Bekuta u Čačku pevaše
Čačani je snegom izgrudvaše.
Jedne noći, starog kalendara,
Tu za šaku budžetskih evara,
Peva Ana, Čačani joj kliču,
Čas grudvaju, čas složno urliču.
I na noge ustala je Bija,
Čak i Vučič iz Abu Dabija,
Brane Anu, oplakuju sudbu,
Atentat je kad napraviš grudvu.
Grudva jeste oružje skroz hladno,
Kad pogodi ume biti gadno,
Al’ je Ana pevala sa bine
Postojano kano klisurine,
Al’ je Ana pevela iz kombi
Napao je blokaderski zombi.
Eto, draga Ana, mogao je vaš nastup ući i u narodnu epsku pesmu postčačanskog ciklusa, a vaše je bilo sam da malo razmislite kada vas je neki menadžer prijavio na tender za pevanje 31. decembra uveče po julijanskom kalendaru koji je raspisala SNS vlast u Čačku, zapravo tražeći nekog ko bi ih kaskaderski odmenio na uvek za sve njih rizičnom javnom mestu.
Možda niste čuli, ali neke vaše kolege ne mogu da pevaju ni u kupatilu jer su podržali studente u borbi za pravdu. Studente, inače, ne gađaju grudvama – do sada su ih gazili kolima, pomerali im vilice, razbijali pendrecima…
Neke vaše kolege, opet, skidaju sa unapred zakazanih nastupa iz identičnog razloga.
Zaradili bi vi neku crkavicu i bez nastupa u Čačku, ima tih svadbi, ispraćaja, punoletstava po Srbiji kolko volite, uskoro pevate i u Zagrebu pa će se nešto napabirčiti, ako vas u međuvremenu isti ovi što vas histerično brane u međuvremenu ne proglase za ustaškinju zato što pevate u Hrvatskoj. Studenti su, budite bez brige, već proglašeni za ustaše, kao i sav osatli svet koji već godinu i dva i po meseca rizikuje sve da bi svima bilo bolje.
Čudi zato, draga Ana, da niste u Čačku izrekli onu čuvenu rečenicu Ramba Amadeusa iz 1992. godine kad ste čuli da treba da izigravate naprednjačkog kaskadera na čačanskog trgu.
Znate ono kad je Svetski Mega Car na finalnoj večeri “Beogradskog proleća” u direktnom prenosu na državnoj televiziji prekinuo nastup Bebi Dol i rekao: “Nećemo da zabavljamo biračko telo dok padaju bombe na Tuzlu i Dubrovnik! J…. vam mater!”
Da ste to rekli makar te večeri kada ste preživeli atentat grudvama, više bi vas ljudi pamtilo nego što će vas pamtiti zato što vas je u tri ujutru po “abudabljanskom” vremenu pozvao čovek koji inače nijednu pregaženu ili polomljenu studentkinju ili studenta nije pozvao da pita za zdravlje.
Zato, draga Ana, budite nekada malo i Rambo. Dovoljno je samo reći: “Nećemo da zabavljamo boračko telo”. Ostalo možete dodate po volji.
