Srbija je tokom pandemije veoma malo primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a 69,9 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuju da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje „Porođaj tokom pandemije.“
Ženama iz Srbije tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, saopštio je Centar za mame.
Ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, navodi se u saopštenju, kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju.
Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od strane medicinskog osoblja.
Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj.
„Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe“, navodi se u saopštenju.
Istraživanje „Porođaj tokom pandemije“ zasniva se na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi.
Istraživana je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.
U saopštenju se navodi da je tokom pandemije čak i među zemljama evropskog regiona SZO-a (koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije ) dokumentovano pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija.
Od ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6 odsto se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije.
Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.
Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić poručila je da rezultati za Srbiju, nažalost, ne iznenađuju.
„S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija, od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi/kinje su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice gde je potreba za njima bila prioritetna“, rekla je ona.
Ona je navela da je Istraživanje „Sloboda rađanju“ koje je Centar za mame sproveo još 2015. godine, takođe pokazalo da porodilišta u Srbiji „nisu prijatelji mama“.
„Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju“, rekla je ona.
Ružičić je poručila da je to istraživanje pokazalo i da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji „nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu“.
Centar za mame je pozvao kreatore politike u Srbiji na svim nivoima (pojedinačnom, nacionalnom, regionalnom, globalnom) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (obrazovanje) da osiguraju visokokvalitetnu negu zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usredsređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, tokom pandemije i posle nje.
Istraživanje „Porođaj tokom pandemije“ je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece.
