Predizborno rasipanje novca: Kako sprečiti državu da bacanjem para „kupuje“ glasove

1
31

Samo pred izbore 2023. godine građanima je podeljeno skoro pola milijarde evra. Od kada je u koroni prvi put počela da jednostavno šalje novac građanima po sopstvnom izboru, vlast je uvela u praksu da pred svake izbore rasipa javna sredstva, deleći nekad 100 evra, nekad 20.000 dinara, nekad jednokratnu pomoć, nekad mladima, a nekad starima. Metode raspodele državnog novca su najrazličitije, ali im je zajedničko to da se novac deli nerezonski, sa očitim ciljem pridobijanja glasačkog tela, poruke su sa panela „Predizborno rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“, koji je Transparentnost Srbija organizovala danas.

Programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić istakao je da se to rasipanje novca u većini slučajeva kreće u potpuno legalnim šemama, „ali da je svima je jasno da je reč o nečemu što ne bi trebalo da postoji, što narušava ravnopravnost izborne trke“.

On je ukazao i da se ovde ne radi samo o parama koje postoje u budžetu, već se rasipa i novac koji možda u tom trenutku, kada se donose odluke, ne postoji, već će morati da se obezbedi kroz skupi kredit.

Nenadić ocenjuje da je karakteristika predizbornog perioda to što se oni koji donose odluke nalaze u jednom velikom iskušenju, a to je da imaju mogućnost da investiraju deo novca koji pripada svima nama i da ta investicija bude takva da im donese odličan povrat.

Istraživač Mreže za afirmaciju NVO Sektora – MANS iz Crne Gore Lazar Grdinić ukazao je da je u toj zemlji 2014. godine donet Zakon o finansiranju političkih ograničenja.

Tim zakonom su uvedena ograničenja upotrebe državnih sredstava, zabrana upotrebe državne mehanizacije i opreme, zabrana otpisa dugova, transparentnost socijalnih davanja.

Da Vas podsetimo:  Policajci u EU mentalno zdravlje proveravaju na tri do pet godina: Kakva je situacija na Balkanu?

Grdinić je ukazao da je zakon bolji nego što je bio ranije, ali da je daleko od toga da je otklonio nedostatke, te da su neke ograničavajuće odredbe u njemu bile obesmišljene.

Na primer jedan od načina zaobilaženja zakona su državne kompanije, koje nisu tretirane ovim zakonom“.

„Sve državne firme šakom i kapom dele radna mesta za vreme izbornih kampanja, s druge strane tome ne možete ući u trag jer dobar deo kompanija krije te podatke“, rekao je on.

Prema rečima Zorana Stojiljkovića, profesora Fakulteta političkih nauka, osnovna stvar bi trebalo da bude da se građanima omogući da u nekoj meri utiču, da znaju ko su ti koji se nude na izborima i ko ih plaća, da imaju neku vrstu uticaja.

Prema njegovim rečima, druga stvar bi trebalo da bude stepenasti izborni cenzus, a treća stvar je normalan broj izbornih jedinica, odnosno izlazak iz „nenormalnsoti“ napravljene devedesetih sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom koja se svodi na centar Niša, Novog Sada i Beograda.

Aleksandar Milošević iz Nove ekonomije podsetio je da je Fiskalni savet upozorio da smo se za dve godine zadužili milijardu evra za direktna davanja građanima u 2020. i 2021, a da je pre toga, za vreme korone podeljeno osam milijardi građanima i privredi.

„To je jedna cena o kojoj ljudi ne razmišljaju kada dobiju tih 20 hiljada dinara, a i vlast je svesna toga da niko ne gleda koliko će nešto platiti u narednih deset godina sa kamatom od šest, sedam ili osam odsto“, rekao je Milošević.

„Vi kada dobijete nekoliko procenata više na izborima zato što ste tri dana pred izbore penzionerima podelili jednokratnu pomoć ili podigli penzije, ili zato što u danima pred izbore građanima ne isporučite račune za struju, to je veoma isplativo“, rekao je Milošević ukazujući da su donosioci takvih odluka samo beneficijar državnog novca, a ne njegov investitor, dok sam trošak zapravo plaćaju građani.

1 KOMENTAR

  1. Bojkot su svi odbacili,jer saradnici se dogovaraju,pa sad malo kestenje iz vatre nema ko da vadi.“Kupovina“,bolje reci nastavak obmanjivanja,zaduzivanja,zaludjivanja….svi su poludeli zbog fotelja.Ovo je sve sumanuto.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime