Kolika je šansa da se dva medija, kilometrima udaljena, dosete da se, u obilju interesantnih tema, gotovo istovremeno u redakcijskim komentarima bave Srbijom
Slučajnost ili „organizovani napor“: Šta je iza uredničkih komentara zapadnih medija o Vučiću© Alex Wong/Getty Images
Stižu u talasima – pred raspisivanje izbora, pred predizbornu tišinu, a evo ih i nakon što su izbori završeni – tekstovi zapadnih medija čija je centralna tema Srbija, ponovo se gotovo sinhronizovano objavljuju, pa su tako „Gardijan“ i „Vašington post“ situaciji u našoj zemlji gotovo istovremeno posvetili čak i uredničke komentare.
Povod za pisanje oba teksta su protesti prozapadne opozicije zbog navodne izborne krađe, ali je očigledno da ono što redakcije ovih medija zameraju zvaničnom Beogradu, nisu zapravo izbori već spoljnopolitička orjentacija Srbije i činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
Zarobljena zemlja i Bajdenov neuspeh
„Gardijanovi“ urednici presuđuju da je zemlja „zarobljena“ te da je Vučić „autokratski nacionalista čiji su politički instinkti iskovani u Miloševićevo doba“, kao i da on, takođe, koristi moć i uticaj da podstakne razdor na Zapadnom Balkanu, gde Beograd „podržava secesionističke kampanje etničkih Srba“.
„Nade da će izgledi za članstvo u EU ubediti Vladu Srbije da se pridržava demokratskih normi i da se uzdrži od podrivanja susednih država, pokazale su se neosnovanim. Ali, strateški cilj izolacije Rusije – takođe neispunjen – znači da Zapad nastavlja da dozvoljava Vučiću da sledi svoju autoritarnu, etnonacionalističku agendu“, navodi „Gardijan“.
Neprijatno slične zamerke stižu i sa druge strane okeana, dok „Vašington post“ ocenjuje da je Bajdenova politika da se „autoritarni“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić privoli da udalji svoju zemlju od Rusije, sve više pokazuje kao neuspeh.
Slučajnost ili ipak ne?
Ovakvi zapadni narativi, međutim, ne čude, a ono što je interesantno zapravo je činjenica da uredništvo dva lista, stotinama kilometara udaljenih, toliko slično misli – da se „pogodi“ da tekstove, gotovo potpuno iste teme i poruke, objave zamalo u isto vreme.
U trenutku dok besni rat u Izraelu, ukrajinska kontraofanziva propada, i isplivavaju stotine dokumenata o „klijentima“ Džefrija Epstina, dva velika medija „setila su se“ da vodeće tekstove svojih izdanja, posvete upravo – Srbiji.
Da li to, međutim, može biti slučajno?
„‘Gardijan’ je glasilo liberalnih levičara i uvek je bio antisrpski nastrojen. Otuda uopšte ne čudi šta oni pišu, iako je sramno da opozicija praktično traži podršku u zapadnim državama kako bi je na silu doveli na vlast. Ne čudi me što se ti tekstovi objavljuju sinhronizovano. Sve je to vid pritisaka levo-liberalnih krugova. Pokušavaju da do marta izvuku šta se može jer se posle ulazi u kampanju za američke izbore“, konstatuje za RT Balkan visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Medijski stručnjaci nisu preterano voljni da govore na ovu temu, iako mnogima od njih, takođe, objavljivanje dva redakcijska komentara sa istom tematikom ni najmanje ne liči na slučajnost.
„To su listovi koji pripadaju istom strateško informativnom propagandnom domenu, pripadaju istoj strani i ne isključujem da među ključnim ljudima tih listova, ali i možda nekih drugih, postoji neka strateška koordinacija koja je inače postojala decenijama, a i sada postoji, između recimo Holivuda i onoga što danas zovemo dubokom državom. Pretpostavljam da se i sad radi o nečem takvom“, objašnjava sagovornik RT Balkan, ugledan u svetu novinarstva, koji je, međutim želeo da ostane anoniman.
Kada je letos, u danima dok se očekivalo da predsednik Vučić raspiše izbore, sa Zapada naišao sličan talas naslova, koji su se, epidemijski nizali jedan za drugim, sagovornici RT Balkan bili su uvereni da „sve to dolazi sa istog mesta“.
„Postoje načini da se takve stvari plasiraju, odnosno lobističke organizacije pitaju neki medij može li nešto da se objavi kod njih, zanima li ih neka tema… Vidimo stalno iste sagovornike i iste teze i prilično je jasno da je to organizovani napor“, naveo je tada jedan od naših izvora, dobro upoznat sa funkcionisanjem zapadnih medija, a koji je želeo da ostane anoniman.
Medijski pritisci na Srbiju i Vučića samo su jedno lice opštih pritisaka na državu, saglasni su upućeni u ovu temu.
Ciljevi su im uvek isti: da se javnost psihološki pripremi za nešto što će uslediti, ali i da uplaše mete i navedu ih da budu „podobni“.
Politikolog Aleksandar Pavić ranije je ocenio da je strateški cilj medijske igre Zapada jasan – a to je suzbijanje Rusije.
„Srbija je identifikovana kao produžena ruka Rusije i oni ratujući protiv Beograda, ratuju protiv Moskve – dok i tamo i ovde ratuju protiv pravoslavlja“, zaključio je tada Aleksandar Pavić.
Sudeći po poukama i porukama uredničkih komentara koje su ovih dana nanizali zapadni mediji, jasno je da je Pavić bio u pravu – Rusija jeste njihov najveći trn u oku.
Da medijima na Zapadu upravlja isti nevidljivi urednička kolegijum, zaključio je ranije i novinar „Dojče velea“ Nemanja Rujević, kada ga je redakcija N1 upitala da prokomentariše epidemiju tekstova o Srbiji.
„Članci po nemačkim medijima, nastali su od onog dela medijskog i političkog establišmenta koji je šokiran činjenicom da je Priština sankcionisana zbog politike Kurtija! Ovi ljudi koji se sad zbog toga bune, bune se jer u mejnstrimu zapadne politike oni zapravo gube utakmicu! I uprkos kritikama, Vučić solidno pliva! Oni u Vučiću vide usud Srbije, nekog ko je nesmenjiv i bolje im je da rade sa njim nego da se klade protiv njega“, naveo je tada Rujević.
