Problematično delovanje i radnje aktuelne rektorke Popović

Ivanku Popović nipošto ne bi trebalo ponovo izabrati za rektora Beogradskog Univerziteta jer su rezultati njenog rada očevidno mizerni (1)

• Jedno sam ipak siguran, na osnovu svega što rekoh i napisah: Univerzitet u Beogradu zaslužuje boljeg rektora i bolju ekipu prorektora od starih okoštalih kadrova Rektorata koji na kraju svog mandata, kroz neubedljiv i bez ideja nastup stare rektorke Ivanke Popović, zatražiše još jedan trogodišnji mandat
• Popović je loš, nemoćan i nesposoban rektor-političar, što je pokazala u svom nedavnom izlaganju (23. marta) na Nastavno-naučnom veću TMF. To njeno predavanje je neinteresantno, slabo pripremljeno, bezsadržajno, birokratsko izlaganje
• Pokvarena radna i opšta atmosfera po fakultetima i institutima je dovela za vreme njenog mandata do pada Beogradskog univerziteta za sto mesta na Šangajskoj listi, sa izgledima da uskoro potone još više
• Mislim da je Ivanka Popović demonstrirala suštinski nedostatak osećaja mere kada je ponovo istakla svoju kandidaturu, uz njenu konstataciju, « kako bi se vratilo dobrim delom izgubljeno poverenje u Univerzitet kojem je upravo ona bila na čelu poslednje tri godine»…
• Za Popovićku, dugogodišnjeg funkcionera na Beogradskom univerzitetu, uređenost finasija, dobri uslovi studiranja na diplomskim, master i doktorskim studijama, visokokvalitetni predavački kadrovi i još kvalitetniji istraživači po institutima BU bi bili najbolja i jedina prava preporuka za produženje mandata.Na žalost to nije tako, suprotno je!
• Popovićka hvali bolonjsko re formisanje Univerziteta iako “Bolonja” nije ostvarila ni jedan obećani cilj?!

Piše: dr Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik Instituta «Vinča» u penziji

Trka za rektora Univerziteta u Beogradu (UB) ulazi u uzbudljiv finiš u kome se takmiče dva kandidata: aktuelni rektor Ivanka Popović i dekan Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić. Mesto je prestižno i dobro plaćeno, povlači za sobom nagrade, odlikovanja i putovanja, a i politički je veoma važno i osetljivo. Oštra borba ‘buldoga’ dva suprostavljena lobija se dešava i na javnoj sceni i, još oštrija, ‘pod tepihom’. 

Senat Univerziteta u Beogradu je 12. maja glasao o novom rektoru. Ivanka Popović, aktuelna rektorka i dekan Arhitektonskog fakulteta prof. Vladan Đokić dobili si dovoljan broj glasova članova Senata UB i tako se “plasirali” u drugi krug, pa će konačna odluka o novom rektoru biti doneta na sednici Saveta Univerziteta 25. maja.

Od 46 članova Senata, za profesorku Popović glasalo je 27 članova, a za prof. Đokića njih 17, dva glasačka listića bila su nevažeća, a za dalji “plasman” bilo je potrebno osvojiti najmanje trećinu glasova članova UB odnosno 16 glasova. Rektor Univerziteta u Beogradu se bira na mandat od tri godine.

Napomena: Ovaj materijal je dostavljen članovima Senata i Saveta BU

Poslednjih desetak godina sam se dosta bavio problemima finasiranja, organizovanja  i funcionisanja naučnih istraživanja i visokog školstva u našoj zemlji. Stalno insistiranje na reformama započetim u zoru novog veka, uskoro je počelo da se događa pod devizom: “menjajmo da sve ostane isto” i da izbacuje na čelne pozicije, po fakultetima i u institutima UB, uglavnom ljude umreženih klanova ustermljenih na maksimizaciju finansijske dobiti istih i ljude  vešte u svakovrsnim manipulacijama i mnogobrojnim simulacijama burne okolonaučne delatnosti.

Popovićka pola radnog veka na rukovodećim položajima na BU sa nikakvim rezultatima

Takvima je briga za opšte dobro i stvarni napredak Države uvek bila poslednja rupa na svirali. Ako je do nekih promena i dolazilo, onda su takve promene obezbeđivale još povlašćeniji položaja manjini, za račun sve lošijeg i težeg života većine istraživača i predavača u okviru BU.

Od 2018. godine sam pažnju posvetio radu rektora Ivanke Popović. Više detalja o njenom radu, kvalitetima i njenim najbližim saradnicima sa Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) i iz Inovacionog centra TMF, prikupih s proleća 2020. godine  prilikom pisanja knjige o PROMIS konkursu Fonda za nauku Republike Srbije za izuzetne projekte navodno mladih istraživača na početku karijere. Zaokruženu i potpunu predstavu o ovom kandidatu za rektora stekoh, tek krajem marta ove godine, poslušavši sednicu Izbornog veća TMF (koje je nju ponovo predložilo za rektora) i njeno izlaganje na toj sednici. Dalje stavljam na uvid nekoliko relevantnih činjenica, za koje smatram da bi bilo vredno da ih imaju na umu oni koji će donositi odluku o novom rektoru:

Sve za vlast, vlast ni za šta!

1. Ivanka Popović se u akademske rukovodioce upisala u svojoj 45 (četrdeset petoj) godini kada je postala prodekanna TMF. Posle toga slede njeni ‘dublovi’: dva mandata na mestu dekana TMF i dva mandata na mestu prorektora Sada je u šansi da postigne i ‘pripl-dabl’ ako je izaberu za rektora po drugi put. Skoro polovinu svog radnog veka prof. Popović je provela na administrativno upravljačkim pozicijama na svom fakultetu i u Rektoratu UB bez konkretnih pozitivnih rezultata.

Sledstveno tome za nju bi:  uređenost finasija, dobri uslovi studiranja na diplomskim i dalje na master i doktorskim studijama, visokokvalitetni predavački kadrovi i još kvalitetniji istraživači po institutima u sastavu UB, bili najbolja i jedina prava preporuka za produženje mandata. Mandata započetog u oktobru 2018. godine. I, naravno, ispunjena obećanja iz ranije ponuđenog i prihvaćenog programa dopunjena novim idejama i predlozima za još brže kretanje napred.

2. Popović: “Svaki nastavnik m o r a da bude na strani studenata, to ne znači samo po sebi da se vi slažete sa onim što studenti zastupaju.” Sadašnji rektor je najviše svojih javnih istupanja imao u vezi sa kontroverznim događajima oko optužbi za plagijat Siniše Malog i, u vezi s tim, oko upada nekoliko desetina studentskih aktivista protesta “1 od 5 miliona”u zgradu Rektorata čime je na neko vreme bio blokiran njegov rad. Ova čisto politička akcija studenata u organizaciji posvađanih političkih protivnika tadašnje vlasti, nevešto je razrešena na način koji je rektoru Ivanki Popović obezbedio  «trajnu ljubav» i podršku većine dobro znanih i uvek i svakoj opoziciji  naklonjenih medija. Kulminacija ljubavi ovih medija prema prof. Ivanki Popović nastupila je 12. decembra 2019. godine kada je Senat Univerziteta u Beogradu, na njen predlog a posle skoro šest godina, konačno poništio doktorat ministra Siniše Malog. Ovu odluku sam detaljno komentarisao s proleća 2020. godine i  u vezi s njom napisao:

Izbegavanje rešavanja problema nepotizma, uzurpacije vlasti, NATO projekata, korupcije

“Stiče se utisak da je donošenje odluke za Sinišu Malog smišljeno usporavano i odlagano da bi se izbegla rasprava o odgovornosti naučnih vlasti za potpuno urušavanje nauke i obrazovanja na fakultetima i institutima Univerziteta u Beogradu. I da se ne raspravlja o nepotizmu, uzurpaciji vlasti, NATO projektima, simulacijama burne delatnosti, autošovinizmu i malograđanštini koja prožima sve pore tzv. akademske zajednice i sadašnje SANU, koja s ovim rukovodstvom sve više liči na trgovinsko preduzeća grupe građana. I da se ne govori o primenjivanju koruptivnih šema, ugrađenih u važeće zakone, koje omogućavaju da finansijski-obilne projekte na državnim konkursima dobijaju unapred dogovorene osobe bliske vladajućim klanovima u akademiji i administraciji.”

Pandorina kutija nepodopština u naučnoj i akademskoj zajednici

3. Rakurs za Ivanku.Najbolji ugao (rakurs) za slikanje i adekvatno predstavljanje rada Ivanke Popović našao sam u vezi sa proverom dobitnika projekata na PROMIS konkursu. Analizirajući pažljivo projekte i njihove rukovodioce nađoh da su oni u većini dodeljivani slabo kvalifikovanim i relativno ocvalim doktorima nauka koji su veoma često bili u direktnoj, ili nemušto prikrivenoj posrednoj, vezi sa članovima Naučnog saveta i Upravnog odbora Fonda za nauku, akademicima SANU, istaknutim predstavnicima poznatih naučnih klanova i tadašnjih ili skorašnjih ‘naučnika birokrata’ iz Ministarstva prosvete i nauke.

Zavirivanje u funkcionisanje Fonda za nauku, upoznavanje sa dobitnim PROMIS projektima, i malo kasnije sa spiskovima svih učesnika na tim projektima, otvorilo je pravu Pandorinu kutiju nepodopština koje se događaju u naučnoj i akademskoj zajednici. (O ovome sam napisao knjigu koja je dostupna na internetu na portalu ZENODO. Iako su u knjizi koja je objavljena pre skoro godinu dana: „PROMISk-19: Teške pare za laku nauku“ (ISBN: 978-86-902336-0-1; Filip Rake, Beograd 2020). U knjizi su poimenično opisani mnogi primeri nedostojnog i neetičkog ponašanja ljudi sa UB i Univerziteta u Novom Sadu, neki čak sa elementima “drumskog razbojništva”, niko od nadležnih čuvara i zaštitnika “akademskog dostojanstva” ovih univerziteta nije do sada preduzeo ništa da proveri, ili opovrgne, objavljene teške optužbe.

Nedostojno i neetičko ponašanje Đorđa Janaćkovića, najbližeg saradnika rektorke Popović

U knjizi je, između ostalih, veoma detaljno pisano o tadašnjem članu Naučnog saveta Fonda za nauku i najbližem saradniku prof. Ivanke Popović, redovnom profesoru Đorđu Janaćkoviću, čoveku koji je bio prodekan TMF za vreme njenog ‘dekanovanja’, da bi posle njenog odlaska u Rektorat UB na njihovom zajedničkom fakultetu i on ‘dekanovao’ dva mandata (2012-2018).

Janaćković-dekan, u to vreme sa dve godine starom hipotekom optužbe za neakademsko ponašanje, je 23. 03. 2018. godine potpisao Odluku Izbornog veća TMF da se tadašnji prorektor Ivanka Popović evidentira kao kandidat za rektora UB. Time je Janaćković samo delimično vratio uslugu Ivanki Popović za to što mu je ona 20. 05. 2010. godine, zajedno sa tada državnim sekretarom (Miloš Nedeljković) i direktorom Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta (Gordana Danilović Grković), overila njemu i njegovoj 80 (osamdesetogodišnjoj) mami Danici Janaćković da rade jednogodišnji inovacioni projekt vredan preko 4 miliona dinara (tada skoro 40.000,00 evra)!!!

Klanovi,klanovi, u crno nas zavili

4. O pripadnicima, uslovno rečeno, tehnološkog-klanai nezasluženim dobitnicima PROMIS projekata u vezi s njim, među kojima je i dr Pavle Spasojević, bliski saradnik i višestruki koautor Ivanke Popović već sam pisao. Ako se jednom bude pisala Anatomija nemorala ‘akademske zajednice’ ne sumnjam da će, o pomenutom projektu firme Mama & Sin Janaćković, kao i o zmijskom kolopletu prevaranata okupljenih u i oko Fonda za nauku RS, imati još mnogo lošeg da se napiše.

Ipak, neću odustati od daljeg osvetljavanja nekih dela, veza i spojnica prof. Ivanke Popović, koje su mi postale poznate početkom decembra 2020. godine, kada je predsedavajući Komiteta za dodelu nagrade Veran Matić, objavio da je ona postala treći dobitnik nagrade Hemofarm fondacije za izuzetnost za 2020. godinu (https://www.youtube.com/watch?v=3YjBkUsYZ_o).

Pre nje su tu nagradu, koja iznosi  10.000 evra i koja bi prema početnoj zamisli Kompanije Hemofarm i Hemofarm fondacije: “trebalo da predstavlja-opisno govoreći- neku lokalizovanu verziju Nobelove nagrade”, dobili Vigor Majić (direktor Istraživačke stanice “Petnica”) i prof. dr Elka Stefanova neurolog (osnivač Centra za poremećaje pamćenja i demencije pri Kliničkom centru Srbije).

Neka mi bude dozvoljeno da primetim,  usput, da su štedljivi i uvek svojim interesima posvećeni nemački vlasnici Hemofarma, veoma tačno odmerili “srpskog nobela” trivijalnim korišćenjem skale bruto nacionalnog dohotka (nemački BDP je 75 puta veći od srpskog) i da su verovatno u svom najboljem interesu birali i sve dosadašnje dobitnike. Zbog daljih razmatranja različitih ‘konekcija’, primetiću i to da je prof. dr Elka Stefanova veoma bliski saradnik predsednika SANU Vladimira S. Kostića.

Na Web of Science se može naći da su njih dvoje zajedno potpisani na 181-om radu koji ostvaruju/pokazuju h=21 (indeks Hirša) i koji su citirani 1.219 puta (bez samo citata). Verovatno u ulozi prijatelja Hemofarm fondacije Vladimir S. Kostić je sledećim rečima pozdravio prošlogodišnjeg laureata:

“Draga Ivanka, posle svih ovih godina ne treba da te ubeđujem sa koliko iskrenosti želim da ti čestitam ovo lepo priznanje i da te zamolim da ostaneš nepromenjena u načinu rezonovanja, u načinu postupanja i u odlučnosti sa kojom si umela da se uhvatiš u koštac tamo gde mudrost nije izostajala, gde su smetale neke druge stvari – ti si očigledno popunila izvesne praznine.”

Direktna sabotaža istrage od strane rektorke Popović

Nastavljajući i sam sa popunjavanjem praznina u našem zajedničkom poduhvatu sagledavanja glavnih problema nauke, obrazovanja i upoznavanja ljudi koji su na čelnim pozicijama glavnih institucija zaduženih za brigu o unapređenju ovih delatnosti, skrenuću pažnju na deo obraćanja rektora Ivanke Popović, kao laureata “srpskog nobela”, koji je bio posvećen njenoj omiljenoj temi –  akademskoj čestitosti. Ona tom prilikom  izjavi:

“Neprimereno ponašanje jednog člana akademske zajednice baca senku na celu zajednicu. Mnogo vremena smo utrošili poslednjih godina da se ustanove procedure koje bi takve neželjene pojave svele na minimum.”

Uglavnom ne sumnjajući u tačnost tvrdnje da su na Univerzitetu “mnogo vremena utrošili poslednjih godina da ustanove procedure kojima bi se utvrđivali slučajevi narušavanja akademske čestitosti”, neka mi bude dozvoljeno da izložim određene sumnje u iskrenost želja da se sa takvim “neželjenim” pojavama započne borba sa kažnjavanjem njihovih nosilaca. Pogotovo, ako su kandidati prema kojima bi trebalo da se primene ustanovljene procedure za utvrđivanje neakademskog ponašanja, i kasnije rigorozne sankcije, u bliskim poslovnim ili prijateljkim odnosima sa čelnicima institucija koje bi po definciji morali da budu u prvim redovima borbe za zaštitu akademske časti i poštenja. Na sledećim karakterističnim primerima pokušaću da opišem način na koji se vrši drska i neprikrivena sabotaža veoma potkrepljenih i opasnih optužbi za narušavanje Kodeksa akademske čestitosti.

Za sabotiranje je direktno odgovorna rektorka Ivanka Popović koji neprikriveno primenjuje poznatu maksimu dugogodišnjeg španskog ‘kaudilja’ (generalisimusa Francisko Franko): “Za prijatelje sve, za neprijatelje zakon»!

Ciganinu crn obraz, al puna torba

5. Paradigma zvana Đorđe Janaćkovići akademska čestitost. Prof. Janaćković je najduže i najtešnje povezan sa rektorom prof. Ivankom Popović koju je, verovatno kao najbolji i njoj nasličniji, nasledio na mestu dekana TMF i potpisao joj prvu kandidaturu za rektora. Ovaj deo mog eseja se odnosi na optužbe, s početka avgusta meseca 2016. godine, kada su objavljeni dokazi o plagiranju i autoplagiranju monografije Đorđa Janaćkovića: “Keramički materijali u sistemu Al2O3-MgO-SiO2”, 1 deo, koja je objavljena na TMF 2004. godine.

Tada je takođe dostavljen  i dokazni materijal o plagiranju doktorske disertacije Dobrice Stojanovića pod naslovom: “In vitro i in vivo istraživanje biokompatibilnosti keramičkih materijala na bazi kalcijum fosfata”, odbranjenoj na UB 2009. godine pod mentorstvom prof. Đorđa Janaćkovića i prof. Zvezdane Kojić sa Medicinskog fakulteta UB. Do dana današnjeg po ovim pitanjima nije učinjeno skoro ništa, a svi dokazi su poslati i TMF-u i Univerzitetu u okviru čijih doktorskih studija je odbranjena Stojanovićeva disertacija.

Dr Bojan Jokić, vanredni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, je i lično nedavno dostavio dva dopisa Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu 26. novembra 2019. i 21. februara 2020.

Prvi dopis se odnosio na ponovnu dostavu zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja koji je on podneo Etičkoj komisiji TMF 10. septembra 2019, a drugi dopis je bio zahtev za dostavu informacija o postupanju odbora po žalbi koja je prethodno podneta odboru zbog nepostupanja Etičke komisije TMF po zahtevu od 10. 9. 2019. godine. Praveći se nevešti, a u velikoj želji da beskonačno odlažu postupak, nadležni iz Odbora za profesionalnu etiku UB su prijavu protiv dr Dobrice Stojanovića prosledili Etičkoj komisiji Instituta za multidisciplinarna istraživanja, iako su morali znati da je i magistarska teza i doktorska disertacija ovog kandidata branjena u okviru odgovarajućih studija pri Univerzitetu u Beogradu, što nedvosmisleno ukazuje na postojanje čvrste namere da se postupci vezani za Janaćkovićevo ime što je moguće više odugovlače, ili bar dok ne prođe skori izbor za rektora UB.

Skrivanje plagijata Stojanovića od strane  Janaćkovića

Kao rezime ovog slučaja, koristiću izvode iz podrobne hronologije i ubedljivih argumenata koje mi je, na moju molbu, nedavno dostavio prof. Jokić. Iz tog materijala  citiram sledeće:

” Janaćković je, zloupotrebljavajući poverenje studenata i saradnika, radne i konačne verzije pisanih radova koje su mu kao mentoru, na njegovo insistiranje, u elektronskoj formi dostavljali studenti osnovnih i postdiplomskih studija, bez znanja i saglasnosti autora, ustupao trećim licima, koja su potom iste radove plagirali u „svojim“ radovima i na osnovu tako plagiranih radova sticali magistarske i doktorske titule.

Neposredno nakon što je prof. dr Bojan Jokić podneo tužbu protiv dr Dobrice Stojanovića, zbog povrede autorskih prava prof. Janaćković, koji je Dobrici Stojanoviću bio mentor i na magistarskom radu i prilikom izrade doktorske disertacije, je iz biblioteke Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu uzeo veći broj diplomski radova, koje je kao mentor i član komisije za odbranu istih već posedovao u svojoj ličnoj biblioteci, pokušavajući tako da prikrije dokaze o svom učešću u plagiranju magistarskog rada i doktorske disertacije dr Dobrice Stojanovića na kojoj je prof. Janaćković naveden kao mentor.

Navedene pisane radove koji su nastali kao rezultat najtežih povreda etičkih pravila u nastavnom i naučnom radu, profesor Janaćković je u svojoj biografiji navodio kao reference prilikom izbora u najviša nastavna zvanja.

Janaćković saučesnik u izradi plagijata izabran za člana Etičkog odbora BU

Prava potvrda toga da je prof. Đorđe Janaćković saučesnik u izradi navedenih plagijata nedvosmisleno sledi iz činjenice da se prof. Janaćković do danas nije ogradio od navedenih neakademskih postupaka dr Dobrice Stojanovića niti je protiv istog pokrenuo postupak za utvrđivanje neakademskog ponašanja i povredu Kodeksa profesionalne etike.”

Ovo, još nezabeleženo u akademskoj zajednici Srbije neakademsko ponašanje prof. dr Đorđa Janaćkovića, je dodatno zabrinjavajuće zbog činjenice da se radi o profesoru koji je u dva mandata bio prodekan na TMF tadašnjem dekanu, a sadašnjem rektoru Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanki Popović. Nakon toga u dva mandata obavljao funkciju dekana TMF kada je, gle čuda neviđenog, izabran i za člana Etičkog odbora UB (drugostepeni organ za postupanje po žalbama za utvrđivanje neakademskog ponašanja) koju dužnost je obavljao sve do objavljivanja informacija o njegovom neakademskom ponašanju. Bio je Janaćković i član čak dve radne grupe za dodelu skoro 30 miliona evra vredne opreme, koju je trebalo nabaviti po osnovu kredita od 420 miliona evra podignutog za nauku, a najmanje za nju utrošenog (uz muk potpuno odsutne i indolentne ‘akademske zajednice’).

Đorđe Janaćković je aktuelni direktor Inovacionog centra TMF i dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), a u aprilu mesecu ove godine razrešen je dužnosti člana Naučnog saveta Fonda za nauku Republike Srbije. Nadam se da je moje pisanje o svakojakim nepodopštinma u radu Fonda u vezi sa PROMIS konkursom i detaljnom opisu Janaćković-Čolić kombinacija bar trunku doprinelo njihovom udaljavanju iz Naučnog saveta Fonda za nauku.

Na kraju, bih još samo potsetio da je ovakav naučni lumen, zauzimao mnoge lukrativne pozicije koje su vukle značajne sinekurne prihode. Odnedavno se uvukao i u ‘predsoblje’ SANU. Jedan je od 15-tak članova Akademijskog odbora za materijale. Svi javno dostupni prihodi za 2018. godinu prof. dr Đorđa Janaćkovića iznose “skromnih” 413.981,00 dinara mesečno!? Da li će “akademska zajednica” sa svim svojim etičkim komisijama dozvoliti da sve ostane na onoj narodnoj: “Ciganinu crn obraz, al puna torba!”

Drugi nastavak u petak:  Univerzitet u Beogradu zaslužuje boljeg rektora i bolju ekipu prorektora

Izvor: Između sna i jave