„Deka se čulo, razbralo/ Srpska mi truba zatrubi;
Srpska mi truba zatrubi/ Vo tova selo Drenovo.
– Spremte se, spremte četnici/ Silna će borba da bude!“
Široko je rasprostranjeno uverenje da je čuvena (nezvanična) himna srpskih četnika SPREM`TE SE, SPREM`TE ČETNICI – SILNA ĆE BORBA DA BUDE! ili SRPSKA MI TRUBA ZATRUBI ispevana na Ravnoj Gori u Srbiji u toku Drugog svetskog rata. Toj zabludi i dezinformaciji su „kumovali“ komunisti, koji su četnike, ili tačnije ratnike monarhijske Jugoslovenske vojske u Otadžbini smatrali najvećim neprijateljima, pa su zato ovu pesmu posle rata strogo zabranili.
Pesma „Spremte se četnici“ („Srpska mi truba zatrubi“) ispevana je mnogo ranije, početkom 20. veka, tačnije godinu dana posle bitke srpskih četnika protiv bugarskih komitadžija 27. maja 1907. godine u selu Drenovu ispod planine Babune u ondašnjoj Staroj Srbiji, a današnjoj Severnoj Makedoniji. To je bila sjajna pobeda srpskih četnika predvođenih vojvodama Jovanom Stojkovićem vojvodom Babunskim (1878–1920) i Vasilijem Trbićem vojvodom Veleškim (1881–1962) nad brojno jačim i bolje opremljenim bugarskim komitadžijama (ili komitama) koje je vodio Stevan Dimitrov, oficir bugarske vojske i vojvoda VMRO (bug. „Vъtrešna makedonska revolюcionna organizaciя“, srp. „Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija“, osn. u Solunu 1893. Komite su ovaj naziv dobile po malim borbenim četama ili „komitetima“, tako da su „četnik“ i „komita“ sinonimi).
Jovan Stojković – vojvoda Babunski (1878–1920) završio je Učiteljsku školu u Beogradu. Bio je srpski učitelj u Tetovu, ali zbog nepodnošljivog zuluma Bugara napustio je posao i pridružio se srpskoj četničkoj akciji 1905. godine. Objedinio je akcije srpskih četnika na desnoj obali Vardara, a posle borbe u Drenovu 1907. godine proslavio se u celom Srpstvu. Bio je jedan od najslavnijih srpskih četnika, a posebno se istakao kada je sa Tankosićem u prvoj noći Prvog svetskog rata odbranio Beograd. Bio je poslednji srpski vojnik koji je prilikom povlačenja Srpske vojske preko Albanije napustio teritoriju Srbije. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, Legijom časti i drugim srpskim i stranim odlikovanjima. Preminuo je 1920. godine od tzv. Španskog gripa.
(P. Pejčić, „Četnički pokret u Kraljevini Srbiji“, Kragujevac 2007)
Epska himna „Srpska mi truba zatrubi“ ili „Spremte se, četnici!“ pesničkim sredstvima opisuje čitav tok borbe. Ispevao ju je Jovan Grković Gapon, jedan od učesnika bitke u selu Drenovu. Rođen je 1879. u Orahovcu prizrenskom, a poginuo je 9. oktobra 1912. u Kumanovskoj bitci pri jurišu na Nikuljanski vis kod Čelopeka. Jovan Grković je najpre Jeremija, jerođakon u Dečanima, Hilandaru i Žiči, a zatim „raskaluđer“ ili „svrzimantija“ i četnik–dobrovoljac u prvim i najžešćim četničkim akcijama od 1904. do 1908. Nadimak Gapon je dobio po ruskom kaluđeru Gaponu, koji je skinuo mantiju da bi učestvovao u Ruskoj revoluciji.
Član čete vojvode Babunskog i učesnik slavne bitke u Drenovu je bio i Dragiša Stojadinović (1886–1968). Kažu da je bio tako dobar strelac da je bugarskom vojvodi Stevanu Dimitrovu metkom prebio pušku! Stojadinović je kasnije o svom četovanju od 1906–1912. pisao u svojim memoarima pod naslovom „Kroz sultanove pašaluke“, koji su, nažalost, ostali neobjavljeni u rukopisu. U tim svojim sećanjima, Dragiša je opisao i nastanak čuvene pesme:
„Na glas prvih pušaka koje zapucaše, naš trubač u gornjem delu sela zasvira sam, bez ičijeg naređenja: Napred! Paljba počinja! Ovaj trubni znak odjeknu preko malog sela i razli se niz doline i bregove i izmešan sa hukom Topolke i Drenovske reke, izgubi se preko krševa opominjući Bugare i meštane, da je ovo kolevka srpskih Nemanjića, rodno mesto Kraljevića Marka, da je ovo zemlja srpska bila i da će srpska ostati.
Ko je tada mogao misliti da će se odjek ove trube godinama oriti širom cele Srbije, a posle i Kraljevine Jugoslavije i da će postati simbol borbe mnogih pokolenja. Tada je to tako prosto, jednostavno i obično bilo, da smo se samo nasmejali trubaču, koji je svojom trubom hteo da prkosi Bugarima, a seljake da uplaši i opomene da se ne šalimo. Pesmu `Srpska mi truba zatrubi, vo tova selo Drenovo` sastavio je i ariju joj dao 1908. godine četnik – kaluđer Jovan Grković-Gapon, dok je četovao u veleškoj kazi (srezu). Tu pesmu Gapon je otpevao celu na slavi Maćedonaca u Beogradu 1909. godine, odakle se posle raznela kroz celu zemlju.“ (Stevan Jovičić, „S kamerom i puškom – Dragiša M. Stojadinović“, Beograd, 1999)
Pesma „Spremte se, četnici“ postaje veoma popularna posle Prvog svetskog rata među Srbima u Sjedinjenim Državama
AUTOR: Dragan R. Mlađenović
