K’d onomad rekoše pa će bidne Skupština, men k’ko sunce da ogreja. Naalija sam se bre da gi slušam, ič ne mogu bez onoj njino učovno zborenje, bez onija njiovi filosofski citati, bez onuj njiovu brigu za narod i državu. Uželeja sam se bre da čujem zborenje na najpametni i najučovni čoveci što gi imamo po Srbiju. K’d prozboru k’ko iz crkvenu ali filosofsku knjigu da čatu. Slušam gi i mislim si ništo na moj pamet:
„Srbijo, s’s ovakvi političari, slobodno iskačaj i pred Rimskoga papu i pred Englesku kraljicu i neće se oreziliš!“
Jedva dočeka i taj d’n. Ustado sabajle, umi se, obriči se, izvadi iz šifonjer onoj stajaćo odelo za svadbe i sarane, očuka ga od prašinu i naftalin, obuko belu košulju, vrza crvenu mašnu i ujdurisa se k’ko za paradu. Dobro de, ne za ovej s’gšnje moderne parade, s’s NATO ambasadori i Čedu Jovanovića, nego za onuj starovremsku, za prvi maj.
Skupština će počinja u deset sata al’ ja sedo pred televizor još u osam, al’ sve mi kroz snagu proodu niki žmarci i faća me niki stra’. Naplašiše me belosvetski analitičari, s’s ovoj zborenje po televiziju k’ko posle ovuj čumu i karantin, ništo više neće bidne isto. Uplaši se da se od ovuj koronu i poslanici ne promenu i da Skupština više neće bidne ista.
U taj ma’, uđe u sobu moja si domaćica da mi donese kafe i tutun. K’ko me vide, takoj se poče krsti i da š’pka:
Zamlata čovek pa toj ti je, ostare obele a pamet ne dobi.
Ćuti ženo, ti se u toj ne razbiraš. Nego ako iskaš da čuješ ništo pametno i učovno, manjuj gotvenje pa sedi tuj pored mene da barabar čujemo što pametni i učovni čoveci iskaju da ni kazuju.
Što ću čujem, onoj što dajma zboru, koj je lopov, koj je za Toponicu a koj ima švalerku. Za toj mi ne treba da vrzujem crvenu mašnu i premenjujem se u stajaćo odelo. Ću si viknem komšiku Siku vešarku na jedno kafe, pa će mi ona toj natenane, pobolje kazuje od ovija tvoji učovni čoveci.
Toj reče pa se obrnu i otide po njojnu si rabotu.
Vrpolji se na stolicu, popuši celu paklu, popi tri-četiri kafe i jedva dočeka da se pojavi prisednica na Skupštinu. K’d gu vido onakoj s’s maramče oko gušu, k’ko da boluje od zauške, zaigra mi ništo podgrudi od merak i ubavinju. Najprvo sam videja da su se pa podelili na dve skupštine, ( Jedni se maju po hodnici i basamaci a drugi će bajgim ništo zboru i glasuju). Dobro de, toj razbiram, toj ja za toj da gi se ne mešaju virusi. Jer ič ne idu barabar korona rusika i korona amerikana.
Doro je pomisle ja i poubavo se namesti u stolicu. S’g će počne. I istin je, prvo se dovatiše Šešelj i Čeda. Lele, k’ko u najubava vremena na našu Skupštinu. Koj je ukraja brašno za Fidelinku a koj je igraja šah u Šilerovu i banjaja se u bazen? Taman gi Maja umiri k’d ustade naš Zoki i napade gi k’ko su konja turili sa senatora. T’g ripnu jedan onakoj suvač’k, zapletoše mu se uši u masku al on se ne posmete, nego se onakoj kroz masku razvika:
Aaa, što će rabotimo s’s Sablju? Što je bilo k’d si ti uvodija Sablju?
Toj ne izdrža ministar na vojsku, uzavre mu vojnička krv pa iska da tepa našoga Zokita. Jedva ga Maja odbrani.
More imate sreću što nesam obukaja onuj moju uniformu za borilačke veštine, reče gi ministar i sede tam među pleksiglasi.
Taman smiriše ministra i Maju, k’d prisednica na vladu udari zapršku. Poče deli uputi za Toponicu. Mlogo sam se družila s’s dokturku Dariju na krizni štabovi i tolko izučila tuj medicinu, da s’g ovakoj pri čist svest i zdrav pamet, znajem koj je za ludnicu a koj neje.
Gledam ovoj pa si mislim, fala ti Gospode, ni korona gi neje promenila. More, od s’g pa natam ću bataljujem onej Farme i Zadruge pa ću si gledam s’lte Skupštinu.
Petko Nišavac
Izvor: juznevesti.com
