Za uvažavanje je, i podržavanje, traženje da se ponove izbori u Beogradu! Protivno opsednutosti Beogradom i zanemarivanju „provincije“, i u svakom gradu ili opštini, ako se utvrdi veći broj nepravilnosti! Obezbedi efikasnija kontrola, koja bi stare i nove nepravilnosti, svodila na „normalnu“ (uobičajenu) meru.
Isto važi za traženje da se kazne krivci za nepravilnosti. Uz malu dopunu: ponavljanje izbora, i te kako košta! Ali i znatno veću, tim pre što se tiče takoreći pažljivo izbegavanog. Da izborima i uopšte delovanju, opozicija pristupi uz kritički osvrt na svoj rad. Ne Vučićev, uz malo i nimalo na rad „njegovih“, u lokalu…
Ukazivanje na njegov raniji i sadašnji nema svrhe, promeniti ga neće. Upozoravanje kuda to vodi pa da to njega ili birače promeni, takođe je nepotrebno. „Vidi iz aviona“, svako ko nije njime zaslepljen. I da cinici kažu, kako ne može dalje. (Daljeg uništavanja institucija nema, već su uništene. Iz daljeg inostranstva ne može dovesti značajan broj Srba, nisu se pretrgli ni tamošnjim glasanjem. Što ne znači da neće pokušati sa ne-Srbima kojima se i inače lako dodeljuje državljanstvo).
Ukazivanja na „uplašene i ucenjene“, toliko je da više vređa nego ohrabruje. Tako da opoziciji opet ostaje, samo menjanje svog rada! Teškim i komplikovanim samo zbog prekida sa navikama, recimo da su za sve krivi Vučić i Zapad (koji ga drži zbog „priznanja Kosova“). Svakodnevnog utvrđivanja ko jeste a ko nije, „prava opozicija!“. Samo „primanja k znanju“ da je gradonačelnik Čajetine, znatno pre izbora, najavio seljakanje birača iz opština u kojima nisu izbori, u opštine gde jesu. Da je u Loznici, gromoglasno navođena i brojka, „taze prijavljenih!“.
Ali najteže je progutati žabu i priznati postojanje dobrog dela biračkog tela, koje nije demokratsko i ne želi u Evropu. A ni za „nacionalno opredeljenu“ opoziciju nema interesa, jer se od vlasti razlikuje kvantitativno. („Malo manje ovog, i malo više onog“, nije vredno nereda koji samo obećava da će preći u red). Tako da ga nikakva Evropa neće navesti da glasa za opoziciju, i opozicija se okrene drugom delu! I jednoj jasnoj i razgovetnoj „strani“, Vučiću, suprotstavlja drugu ne baš jasnu i razgovetnu (kakvu su predstavljali predsednički kandidati, uprkos natezanju da to budu), onda malo stranaka ili koaliciju koje nije vreća rogova. Odavno se zna: u vreme liderskih stranaka ili njihove personalizacije, upoređuju se uglavnom dva lidera! Retko ko dva partijska programa, a ovde bi se opozicioni slabo razlikuju i od onog vlasti, a ne samo međusobno. I kako se čuvaju bilo kakve primedbe na račun glasača iz Republike Srpske, koji svakako nisu ucenjeni i uplašeni od Vučića…
Posle i zbog toga, umesto kukanja na sve što „on“ radi, dolazi da nešto radi sama. Trajnije i zdravije od ponavljanja štrajka glađu. Kod Tome Nikolića, bilo je bar original… Ilustracije radi, udruženim snagama štampa svoje novi(nic)e! U noći pred izbore „hrani“ poštanske sandučiće letkom, ne brošurom koja obimom i luksuzom, i odbija! Prethodno, kopijama duhovitih i „otrovnih“ karikatura. Nešto napiše na nekom zidu…
autor:Radovan Marjanović
