“Zakukaše Srbi u nevolji, al se Boga živog ne setiše, ni Boga, ni svojih greha“ Sv.Nikolaj Žički
Ništa se u našim životima ne događa slučajno, u to veruju samo budale, već se sve događa po volji i dopuštenju onoga od koga sve potiče i kome se sve vraća, a to je Gospod. Koliko se danas časnih Srba pita: “Dokle će nas Gospod trpeti zbog našeg bezakonja?“
Sve ove nevolje koje su nas snašle su posledica naših greha, kojima nema granica i kojima smo teško uvredili Gospoda i naše Svete predke. Jedan od najtežih grehova što danas stradamo kao narod, jeste što ćutimo dok se napada Božija pravda i istina, čime pokazujemo da u nama nema vere ili je ima jako malo. Po nalogu svetskih zlikovaca, takozvana elita u Srbiji, pripadnici vladajuće ekumenističko-evrounijatske kaste, duhovna i svetovna vlast, koje se prema narodu Srbskom odnosi kao prema običnoj marvi, teraju nas da budemo kao sav “normalan svet“ po merilima palog antihrišćanskog sveta, da se odreknemo svoje zemlje i večnih vrednosti koji na čine ljudima, a to su: Pravoslavna vera, tradicija, moral, Svetosavlje, jezik, pismo i prihvatimo satanističkih izopačenosti ekumenizam-papizam, blud, razvrat, homoseksualizam, nemoral, zadovoljavanje najnižih bolesnih poroka i strasti, a sa krajnim ciljem prihvatanja dolazećeg gospodara sveta anrihrista.
Srbski narod koji je danas obezbožen, demoralisan i ponižen, koji zbog zadovoljavanja svojih ličnih interesa sklon je kompromisima svih vrsta, odnosno izdajama, na stvarnost gleda očima Velikog brata, zbog čega ne vidi kakvi su zaista naši dani i zašto ova stradanja i nesreće. Zaslepljen sopstvenim grehom narod Srbski ne vidi da se nalazi u globalističko-ekumenističkom mraku i samo daleko u daljini vidi se svetlost do koje možemo stići, kako je vladika Artemije govorio, ako se naš korak ne pokoleba. To znači da je Srbija pod okupacijom svetskih zlikovaca, a preko svetovne i duhovne vlasti koji otvoreno rade protiv Boga i roda. Ta svetlost koja se nazire, to je nada u vaskrsnuće ove zemlji i spasenje ovog naroda. Da bi se to dogodilo treba da se ponovo vratimo u naručje Onoga koji nam jedino može pomoći, a to je Gospod. Srbi pokajmo se za svoje grehe i zavapimo našem Gospodu: “Pomozi nam, Bože,Spasitelju naš, radi slave imena svojega, izbavi nas i očisti od grijeha naših radi imena svojega“(Ps.78,9). Tada će opet Gospod stati uz svoj narod, a onda ko sme na nas kada je Gospod sa nama i koji nam je poručio: “Ja sam svjetlost svijetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svjetlost života“(Jn 8,12).
Srbski narod je danas postao obična raja koja se plaši, zbog čega radije ćuti i trpi i tako čeka izbore sa nadom da će sledeći aga biti bolji od predhodnog. Zaboravili su Srbi da se bitka dobija u boju, a ne ćutanjem i odobravanjem bezakonja kojim čine neviđeno zlo, izdaju Boga i roda! Niste vi koji sada ćutite, samo deca vaših majki i očeva, vi ste pre svega sinovi i kćeri majke Srbije! Čujete li vapaj naše majke Srbije koja nema drugu decu osim nas, a koju smo prepustili izrodima i probisvetima na komadanje i poniženje? Čujete li plač Srbske nejači koju satanine sluge ubijaju, muče, proganjaju sa svojih ognjišta? Čujete li plač gladnih, bolesnih, nemoćnih, povređenih i poniženih? Čujete li plač Svetih Nemanjića za svojim zadužbinama, koje su oni podizali da se u njima služi Bogu, a danas ih skrnave ekumenisti-jeretici? Čujete li plač Svetih predaka, koji plaču zbog nas nedostojnog potomstva? Čujete li plač naše dece, koji traže od nas da ih zaštitimo od svetskih zlikovaca, koji ih preko razvratnih škola ubijaju i pretvaraju u zombije?
Gospod, koji je iz ničega stvorio svet i čoveka, koji je Vaskrsavao mrtve, može da Vaskrsne i našu majčicu Srbiju, ako mi njena deca budemo dostojni toga. Zato Srbi, umesto što kukate nad svojom sudbinom i čekate da neko drugi uradi ono što trebate sami, umesto obične raje postanite ljudi. Srbi, ponizite se pred Bogom i uzvisite se pred ljudima! Srbi, budimo dostojni svojih Svetih predaka, da na nama bude njihov blagoslov! Srbi, s verom u Boga, branite svoju veru, svoje porodice i ognjišta, Srbsko pleme i zemlju svoju.
Dok ne shvatimo da bez žrtve nema slobode i spasenja treba da izgovaramo molitvu koju nam je ostavio Sv Nikolaj Žički: “Gospode Isuse Hriste, Svemogući Sine Božji, izvuci narod Tvoj, mnogogrešan i mnogostradalni, od muke zemaljske i i duševne. Spasi nas i oslobodi nas robovanja grehu, strastima, podaj vrlinu i želju za oslobođenjem domovine izmučene naše Srbije!“
Učinimo što stoji do nas, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
Ceo svet je pod vlašću Đavola, a tu spadaju I Srbi. Zlo se ukorenilo u našem narodu upravo od Nemanjića, kad su pod njihovom upravom ubijani i sakaćeni Srbi Krstjani (hrišćani), koje su kasnije nazvali Bogumilima. Pravoslavna crkva isto kao i Katolička nema ništa sa onom crkvom (zajednicom) koju je osnovao Isus davši upute svojim učenicima – apostolima. Svi ti uputi i Hristova reč su obesmišljeni i kompromitovani paganskim – neznabožačkim običajima i tradicijom.
Ljudska tradicija je svojim predanjem zamenila Božju istinu.
„Jer zameniše istinu Božju lažju.“(Rimljanima 1, 25)
Reč Božju koja treba da je u središtu, odgurali su u sporedan i beznačajan ugao.
“Tamo gde nama Boga, ne ostaje prazno mesto, odmah se nastani đavo! Gde se đavo nastani i počne da vršlja, tamo se odbacuje Božja reč, a uzimaju brojanice, odbacuje svetlost jevanđelja, a upotrebljava svetlost sveća. Gde đavo obitava, vlada sujeverje i idoloplokonstvo”. (Dositej Obradović)
Kako Srbi da se vrate Bogu kad nemaju Hristovog Duha u sebi, to je nemoguće! Tu ne pomažu sveće, brojanice, ni zvona, ni praporci… Samo Reč Božja, a oni je ne čitaju i ne žele. Ugodnije je da pale sveće i kite se zlatnim i drvenim krstićima itd.
Nije nikakvo čudo što su Srbi tu gde jesu, bojim se da nas tek čeka zlo!
Monah Antonije vodi narod I zeli I moli da se vrati narod Gospodu.Al Srbi vole lazne vodje.Sta onda ocekujemo?Ne znam,vreme ce pokazati koliko smo gresni.