Veseli se srpski rode!

Zamislite tu zemlju srećnih ljudi u kojoj vlast osluškuje glas svog naroda. A glas naroda artikuliše politička opozicija. I vlast uvažava to što joj njen dobri narod preko plemenite opozicije poručuje. A opoziciju to ne ponese, mada zna da joj ugled i rejting rastu. Ona ni ne pomišlja na izbore, i pored toga što ponekad petkom, ponekad subotom, na njen pozov desetine hiljada hrli na gradske trgove i ulice. Neće plemenita opozicija da se na izborima prebrojava i tu masu sa ulice pratače u glasove. Ne!

Ona, opozicija, je skromna, posvećena i zahvalna. Ona je, osluškujući svoj dobri narod, čiji je megafon, formulisala suštinske zahteve. I od njih ne odstupa. Ona zna šta je za njen dobri narod sreća najveća i iza toga čvrsto stoji, nekad kratko na Gazeli, nekad još kraće ispred RTS -a, a nekad, nećete verovati, čak i ispred zamandaljenih vrata predsedništva i vlade u, razume se, neradno vreme a i neradne dane.

A nema veće sreće za dobri stajaći i šetajući narod nego da na čelu MUP-a više ne bude Gašić nego, recimo, Jovanov. Da umesto Vulina, firmu zvanu BIA predvodi neki Bakarec. Da umesto Olivere Zekić na čelo REM-a dođe Milomir Marić. Da nacionalnu frekvenciju umesto Pinka dobije TV Informer, a umesto Hepija Tanjug, odnosno K1 (isto je to, od narodnih para sklepano). I onda će sve biti sjajno.

I ne, ne pada demokratska, građanska i prozapadna, nato gejjeokej fredli opozicija (rekoh li da je u pitanju demokratska, građanska i prozapadna, nato gejjeokej fredli opozicija ili ne rekoh, a ako ne rekoh, ne rekoh zato što se to podrazumeva i što druge osim te u Srbiji srećnih ljudi opozicije i nema) na podmetačine kakve su prelazna, odnosno tehnička vlada i nekakvi prevremeni izbori. Ne, i još jednom ne! Znači ne!

A sreća već kuca na vrata naroda dobroga. Evo, umesto politički blaženopočivšeg Branka Ružića, na čelo Ministarstva prosvete, u skladu sa jednim od, i do sada jedinim prihvaćenim zahtevom protesta (ono sa ukidanjem rijalitija je bila šala, javio Ž.), stiže politički vaskrsla Slavica Đukuć Dejanović. Veseli se srpski rode!

I ne, ne pada demokratska, građanska i prozapadna, nato gejjeokej fredli opozicija (rekoh li da je u pitanju demokratska, građanska i prozapadna, nato gejjeokej fredli opozicija ili ne rekoh, a ako ne rekoh, ne rekoh zato što se to podrazumeva i što druge osim te u Srbiji srećnih ljudi opozicije i nema) na podmetačine kakve su prelazna, odnosno tehnička vlada i nekakvi prevremeni izbori. Ne, i još jednom ne! Znači ne!

Dobro, ne kaže to baš kapo di tuti kapi od opozicije ni njegov mali od palube, njima to ni ne priliči. Za teške i bolne istine zadužene su opozicionopolitičke fusnote (to je ono što ide sitnim slovima na dnu teksta pa skoro niko i ne čita), one od oko 0,1% u malo zbunjenom biračkom telu, i one onda dobrom stajaćem i šetajućem narodu objave da izbori nisu opcija, da je to neodgovorno, da oni samo žele da menjaju život, a život se menja tako što na vlasti i dalje ostanu oni isti, ali Jovanov umesto Gašića, ej bre, pa nije to malo, ej! I opet bre!

Ono, jeste da neki zavedeni, dobro, skoro svi ali šta, na protestnim stajanjima i šetnjama od do pa nigde skandiraju “ Vučiću odlazi“, i da bi neko mogao da protumači da to dobri narod hoće promene, a da ovi koji neće ni izbore ni prelaznu vladu nisu za to nego za isto, to jest da Vučić ne ode, ali kakva greška, au kako teška!

Izbori su bili, pa tek treba da budu kad im dođe red, a do tada da se život menja, da se radi, gradi, sprovede nemačko-francuski plan, preda Kosovo, uđe u nato, ustoliči lgbt+++ agenda, a ko će to bolje nego on, ali ne može sam, za to su potrebni ljudi, i to pravi na pravom mestu, ne mali ogruglasto dežmekasti i sto godina tu da samo koče, već okretni i vižljati , što znaju posao i šta dobri narod njihov traži.

I nema da se ruši Vučić i da negde odlazi, nema on gde, sem Andrićevog venca 1 nema taj ni kuće ni kućišta, nego da sedi tu, i svi njegovi s njim, dobro, malo da se zarotiraju pa Jovanov tamo a Gašić onamo i tako to, ali da bucko i njegovi odu, pa da umesto njega na pozicije stupi kolektivni Dačić, a ovaj inokosni neka ide malo u opoziciju, pa neka on osluškuje huk dobrog naroda i bude mu megafon, a ovi što sanjaju prelaznu vladu i da bez izbora dođu na vlast e ne može, zna se kako se na vlast dolazi, narod bira, a glas naroda je glas Boga, ono jeste da ovi pro nato gej ovo ono nisu baš s Bogom na ti, ali Vučiću ne odlazi jeste, on zna šta je Bogu milo i šta valja činiti, a i dobro se čulo da ono nije bilo Vučiću odlazi nego Dačiću odlazi, i to mora da bude. Toliko.

autor:Dragan Dobrašinović