Ovaj tekst, koji preporučujemo pažnji naših čitalaca, odnosi se na nečuveni varvarski čin „prosvećenog“ Zapada. Možete li uopšte da zamislite da ambasador Srbije u Francuskoj uzme lopatu, kolica i alat iz radionice i da na groblju Pjer Lašez u Parizu jedno jutro preseli spomenike Molijeru, Šopenu, Oskaru Vajldu, Balzaku, Džimu Morisonu ili Marselu Prustu?
Jeste da je i to potpuno nezamislivo i da se graniči sa distopijskim romanom naučne fantastike, ali izmaštajte dodatno i da na mesto tih velikana, naša ekselencija u sumanutom pregalačkom naletu, podigne baš tu spomenike palih srpskih junaka iz velikih ratova protiv svetskog zla.
Kad ekselencija kopa…
To je upravo učinio takozvani ambasador Francuske Olivije Gero u nepostojećoj državi Kosovo, na teritoriji međunarodno priznate države Srbije.
On je, u društvu nepriznatog ambasadora Nemačke u južnoj srpskoj pokrajini, potpuno svojevoljno, bez obaveštenja srpske zajednice i bez blagoslova eparhije Srpske pravoslavne crkve, na groblju u Prištini izvadio i premestio spomenik srpskim junacima iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.
Tu je, da morbidna akcija bude velelepnija, nad kostima srpskim heroja, podigao spomenik poginulim vojnicima Kfora, ali i pojedinim Albancima koji su bili u OVK.
Bagerima i buldožerima na groblje
Da li je uopšte u 21. veku zamislivo da država Srbija ili bilo koja druga evropska ili svetska nacija, pošalje građevinske radnike, upali bagere i jednostavno pregazi neko groblje nekog naroda.
I da, zajedno sa ilovačom, šutom i zemljom, natovari u kamionske prikolice sahranjene ljudske ostatke zajedno sa krstovima i spomenicima i da ih tako pretovari na skladište građevinskog otpada.
Tako su Albanci, prošlog meseca, buldožerima i kamionima prekopali staro srpsko pravoslavno groblje (sa pojedinim grobnicama još iz Srednjeg veka) u severnom delu Kosovske Mitrovice, kako bi probili asfaltni put do nekih albanskih kuća.
Uništeno 10.000 grobnica
Može li uopšte da se pojmi da postoji država u novo „civilizovano doba“ u kojoj građani ne mogu da izađu na groblje i da zapale sveću svojim očevima, suprugama, deci, prijateljima.
Samo u Južnoj Mitrovici, na Kosovu i Metohiji, prema podacima eparhije SPC, u vandalističkim pirovima uništeno je više od 700 nadgrobnih spomenika. U Gnjilanu, Đakovici i Uroševcu više od 80 odsto grobnica pretvoreno je u šut i prah, a ukradeni mermer premešten je i u dvorišta albanskih kuća i vikendica.
Od 1999. godine do danas, u mirnodopskim uslovima, na Kosovu i Metohiji uništeno je više od 10.000 srpskih nadgrobnih spomenika, a samo u tri opštine su ostala neoskrnavljena srpska groblja i to su Zubin Potok, Zvečan i Leposavić.
Da li su ti podaci zamislivi za zdrav i normalan ljudski um?
Ima li uopšte stručno sociološko, psihopatološko ili psihijatrijsko objašnjenje za taj kolektivni perverzni poriv da uništavaš nečije grobove?
Ima li uopšte ikakav politički razlog da moderni Zapad koji povlači sve konce na Kosovu i Metohiji ne zaštiti od monstruoznih demonskih napada makar groblja i da sačuva bar minimum pijeteta prema preminulima.
Težak i zao poduhvat
I ne samo da Zapad taj nepojamni vandalizam i nekrofilski varvarizam ne osuđuje i ne sprečava, već je u tome počeo aktivno da saučestvuje.
Takozvana ambasada Francuske u Prištini prošle nedelje krenula je u abnormalan poduhvat zajedno sa bezumnim albanskim ekstremistima. Stala je sa njima uz rame i sklonila spomenik srpskim junacima na groblju.
Očigledno je, za Zapad i albanske separatiste već odavno na Kosovu nema mesta za žive Srbe.
Posle njihove nove združene akcije, jasno je da na Kosovu nema mesta ni za mrtve Srbe.
Jer, ako satanskim iskopavanjem grobova i spomenika uspeju da završe mračni posao i dokažu da Srbi na Kosovu nisu umirali, tako će valjda dokazati da Srbi na Kosovu nisu ni živeli.
Težak i zao poduhvat neviđen u modernoj civilizaciji.
Osuđen da bude sahranjen.
КОБНА 1925. – Мирослав Лазански је често говорио да је у Другом светском рату победио Хитлер, јер су његови главни пројекти остварени: уједињена Европа на челу са Немачком, подељена Чехословачка, растурена Југославија итд. Почетком 20. века настала су истовремено два плана о будућем уређењу „уједињене Европе“. Један је предвиђао јединствену Европу аријеваца, а други јединствену Европу мулата, насилним стапањем домицилног становништва са мигрантима из Азије и Африке. Први план изложио је Адолф Хитлер у књизи „Моја борба“ а други идејни оснивач Европске уније, гроф Рихард Николаус фон Куденхоф Калерги у свом капиталном делу „Практични идеализам“. Занимљиво, обе књиге објављене су 1925. године! И поред разлика, ова два плана имају много заједничких црта. A да ли можда имају и истог аутора?