Srbija je u dva dana (9. i 10. septembra) proživela mnogo toga, ali ono što ostaje kao trag svega proživljenog, od čega su većina lepe stvari, jeste plasiranje potpuno pogrešnih dometa Srbije u inostranstvu.
Već dugi niz godina, mislim da je ovo jedanaesta po redu, u Beogradu se održava nešto što se naziva gej paradom i što su nam podmetnuli svi oni borci za nečija prava i demokratiju, a isključivo pod uslovom da njihovo opredeljivanje i njihova zajednica mogu, na osnovu traženja svojih prava, da osporavaju prava drugih ljudi koji ne misle kao oni. Na šta tačno mislim… Setimo se samo koliko tužbi je LGBTK+-/* zajednica podnela protiv slobodnomislećih srpskih intelektualaca, pa čak često i zbog citata. Šta je cilj te zajednice i za šta se ona bori ako je svako mišljenje koje se ne poklapa s njihovim percipirano kao pogrešno, pa čak mnogo češće i kao pretnja? Zar jedna zajednica koja traži prava za sebe mora ta prava da traži uskraćujući prava i osporavajući mišljenje većine? Zašto se „jedna od najdemokratičnijih zajednica na svetu“ bavi kulturom poništavanja, osporavanjem mišljenja, medijskim napadima na svoje neistomišljenike, revizijom istorije i promenom narativa bajki, crtanih filmova i klasika svetske književnosti, najčešće dečje? Ovo su pitanja na koja se moraju dati tačni odgovori, a valjalo bi uspeti, iako govorite naučno osnovane činjenice, zadržati svoje ime van sudskih papira.
Elem, devetog septembra je u Beogradu održana promocija najmlađih oficira Vojske Srbije što je veliki događaj samo po sebi. Ali kako baš istog dana, kad promocija treba da nam pruži koliki-toliki osećaj sigurnosti, patriotizma, da nam pokaže zdravu i pravu omladinu ove zemlje koja je odlučila da živi za nju, da se dogodi i gej parada? Evo kako… Naime, mi kao kolonija jedne ili više sila koje sebe smatraju velikim, a koje su odavno ogrezle u promovisanju prava na osnovu oduzimanja tuđih, pa i nabavljanja resursa na isti način, moramo da negujemo taj duh koji nam je kolonijalno nametnut, a to je duh američke politike. Dakle, ne bi me čudilo da je naređeno da je promocija oficira, kao nešto na šta liberalni mediji gledaju kao na huškanje, morala biti ublažena gej paradom kao nečim što je svetski trend i čime su nam rekli da treba da se preporučimo svetu.
Odavno nam govore da naša istorija, čiji je jedan vek bogatiji od celokupne američke, ne vredi ništa, da nije tačna, da naša književnost i nije baš sjajna, da naš sport nije relevantan, već da se sve to treba prilagoditi tako da nemamo domete veće od američkih u bilo kojoj oblasti. Odatle i ona nekadašnja akcija „I vi ste svet!“. Ona sramota gde jedna jedva-država, govorim čisto o dužini postojanja, nas bodri da smo i mi deo sveta, kao da srpska kultura nije jedan od najsjajnijih dragulja u evropskoj, pa i svetskoj kruni kulture.
E, zato su oni forsirali, ne znam da li samo idejno, ili i finansijski, gej paradu. Razmislimo samo o ovoj teoriji… Gej parada je „najveći domet“ današnje demokratije. U Srbiji, isti oni koji forisiraju paradu, govorim o Amerikancima, uterivali su ovde demokratiju bombama mnogo puta, a najviše 1999. godine. Pa su nam krojili zemlju kako su stigli, plaćali autošoviniste, razarali službe i glavni grad, a sa Dalsovim planom kao temeljom.
Sada pređimo na deseti septembar… Košarkaši su osvojili srebro na svetskom prvenstvu, odbojkaši prošli u četvrtfinale evropskog prvenstva, Novak Đoković osvojio 24. grend-slem titulu, a fudbaleri pobedili u utakmici važnoj za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Ne znam da li je ikada ijedna država imala tako veliki dan u svom sportu. Mislim da nije.
I sad, kako je došlo do toga da naši dušmani sa maskom prijatelja traže da se forsira gej-parada kao naša nacionalna preporuka za „veliki svet“ i „demokratsko društvo“, a da se sportski uspesi tretiraju, eto tako, kao slučajni i nevažni…
Pa došlo je na taj način što je gej-parada, govorim na globalnom nivou, ne samo u Srbiji, jedna velika podvala ideologa depopulacije. Ako u jednoj zemlji otvoreno promovišete homoseksualizam, a setimo se i „prajd-karavana“, zahtevate istopolne brakove kao stvar važniju od rekonstrukcije bolnica, onda ne možete reći da ta propaganda nije direktno usmerena na pospešivanje bele kuge u koju je Srbija ogrezla. I ne krivim ja za to udruženja, organizacije i šta znam kakve aktiviste, jer oni rade neki iz ubeđenja, a mnogo više njih za novac, već krivim strani faktor koji ulazi u našu zemlju, a ne izuva se, nego diže čizme s mamuzama na našu trpezu.
Ali u čemu je stvar… One jučerašnje silne pobede naših sportista su jedan od najboljih načina za nerviranje onih koji nam ne žele dobro, a i to je jedan vid otpora, možda i najslađi.
Elem, Srbija nije zemlja novodemokratskih načela, nego zemlja tradicije, kulture, sporta, domaćina i pravoslavne vere, a takođe je i bastion čuvanja prava svih nacionalnih i verskih manjina, pa evo, devetog smo videli, i seksualnih. Bez imalo zadrške smem da tvrdim da je ovo jedina zemlja u Evropi u kojoj je ostalo barem još malo slobode.
Nismo mi krivi što smo uradili sve što se od nas traži, a nismo nestali. To ćete vi, okupatorsko-demokratske sile, morati da vidite sa Gospodom, jer izgleda da On nas čuva znajući koliko smo lakomi, ali imajući na umu koliko zaista vredimo.
Danas je 11. septembar, a opet i Srbi iskazuju žaljenje Amerikancima zbog tog datuma. E pa, u tome je razlika između ova dva naroda. Mi smo spremni da oplakujemo i žrtve svojih dželata. I zato vam kažem – vi ste svet, mi smo ljudi.
autor: Milan Ružić
