SPOMENIK GENERALU LUZANU – A NE „ĆULIBRCIMA“!

Evo smo otvorili „aukciju“ na kojoj licitiramo sa srpskim žrtvama, prodajući ih pod brojem prihvatljivim za dželate?! I, kako vreme protiče, oni sve više smanjuju, a mi sve više pristajemo?! Prateći taj proces koji već uveliko teče, očekujem poznati ishod: „prvi put, drugi put, treći put – prodato“!

Znam, sad će neko reći kud ova tema pored rata u Ukrajini, bežanja normalnog sveta kroz BRIKS od zapadnjačkog zlostavljanja i okupacije, pravljenja crnogorske vlade bez Srba koji su tamo – po slovenačkome receptu iz ’90-ih – „izbrisani“! Ili šiptarskog genocida nad Srbima pod zapadnjačkim pokroviteljstvom i cenkanja sa njima oko svetoga KosMeta uz pride Kurtijevo zabadanje zastave Velike Albanije usred Makedonije! Juriša združenog Zapada sa neonacistima na Kijevsko-pečersku lavru i pravoslavne svetinje po Ukrajini, k’o u ono „najsvetlije“ doba komunista ili ovo današnje šiptarsko u Šiptaristanu… Možda drugima ne, ali meni i te kako sve ovo i toliko toga što bih mogla još nabrojati, ima veze, vuče duboke korene i staje u ovu moju današnju temu!

Mi se danas pogađamo oko KosMeta, jer smo o zlu ćutali pola veka, čekajući da naraste! I ne samo to, nego smo to vreme proveli u najvećem veselju pevajući „Šote mori Šote…“, ne znajući da je Šiptarka Šota Galica, koja se u šiptarskim odredima borila protiv Kraljevine Srbije posle Balkanskih ratova 1912. – i uz tu pesmu, igrala kolo oko vatre u koje je vezano 7 srpskih dečaka čobančadi bacila da u živi oganj pred njom izgore!!!

Evo sad imamo i „Oluju“ da je obeležavamo svake godine, jer – isto tako smo pola veka ćutali o srpskim mučenicima po hrvatskim jasenovcima, jamama i jadovnima – a sad se još i cenkamo oko njihovoga broja?! Otvorili smo „aukciju“ na kojoj licitiramo sa njima, prodajući ih pod „brojem“ prihvatljivim za dželate?! Kako vreme protiče, oni sve više smanjuju, a mi sve više pristajemo! Prateći taj proces, koji već uveliko teče, očekujem poznati ishod: „prvi put, drugi put, treći put – prodato“!

Ekspert za proučavanje i istraživanje genocida prof. Gideon Grajf u svojoj knjizi Jasenovac Aušvic Balkana opisao je 57 načina na koje su Hrvati mučili i ubijali Srbe u Jasenovcu! E, to je mašta za divljenje?!

I – sad je neko svu priču o hrvatskim „jasenovcima“ pretvorio u broj! Zašto? Pa, zato da bi se moglo cenkati – jeste toliko, nije toliko…! „Snalažljivci“ su se uhvatili spasonosnog „argumenta“, da samo oni srpski mučenici koji su poimence popisani ima da se i računaju u mučenike?! Koji nisu – nisu ni mučenici! Ne postoje i – tačka?!

Pa, 60 miliona ljudi je ubijeno u Drugom svetskom ratu! Jevreja 6 miliona, sovjeta više od 27 miliona, Nemaca preko 5 miliona… – i niko ne traži, niti su svi oni navedeni poimence, nego se do nesumnjivog broja dolazi i istina utvrđuje putem raznih naučnih metoda, kojima nauka za tu oblast raspolaže! Jedino se za Srbe traži da svaki „broj“ bude imenom „opravdan“! Jer, to šibicarenje im daje šansu da peru svoje monstruozne i bolesne biografije – i osnovnu ideju s kojom su to radili – koja i određuje taj zastrašujuće izopačen i jeziv hrvatski zločin nad Srbima!

Pa – samo u Šaranovoj jami u blizini logora Jadovno, dubina skeletnih ostataka je 5 metara – a to je jedna od 32 bezdanke na Velebitu! Jame su ustašama došle k’o čist „poklon“ prirode. Ni žute banke nisu morali potrošiti oko dodatnog angažovanja (gradnje logora, kopanja raka, zatrpavanja leševa…) – osim što su pali s nogu ubijajući i bacajući u jame! Mada, kad se umore od klanja, bacali su ih i žive, da se i oni malo odmore!

I logor Jasenovac im je pored Save! E, u Savu su ih bacali samo mrtve, jer – šta ako neko zna da pliva! Mislilo se o svemu! Nema tu mesta amaterizmu! Profesionalci su to!

Možete samo mislit’ koliko je zaista Srba pod ustaškom endehazijom poubijano i koliki je to očigledni zločin, kad ni Brozovi hroničari nisu mogli izbeći „brojanje“ srpskih stradalnika – pri tome namerno licitirajući sa „brojevima“ kako bi se napravila pometnja i relativizovao genocid! A najinteresantnije je to što su nabrojali „brojeva“ samo do „broja“ 40.000 koji se kasnije – gle čuda – poklapa sa Tuđmanovim (?!), na koji se sada pozivaju Hrvati, a za njega navijaju zapadnjaci i Vatikan! To danas dotle ide da sadašnji hrvatski „povjesnićari“ čak tvrde kako je Jasenovac bio „utoćište u komu su“ se Srbi kulturno uzdizali uz „kazalište“ i igrali „nogomet“ – pa sve do negiranja da je uopšte i postojao?!

Tu više nije bitna ni primenjena mašta u mučenju, ni to što su mučitelji Hrvati, a mučenici Srbi, ni to što su na planeti jedino Hrvati i smislili i imali logore za decu, ni to što o tim strašnim zlodelima postoje izveštaji italijanskih i nemačkih službi i oficira, koji su zgroženi, zgađeni i prestravljeni nad takvom patologijom Hrvata, pisali Rimu i Berlinu da se to zaustavi! Jedan od njih je i general Alesandro Luzano koji užasnut piše Musoliniju o masakru nad srpskom decom. To pismo, sa fotografijom Luzana koji šokiran stoji iznad preklanog srpskog deteta, objavili su mnogi portali. Naći ćete ga pod naslovom: „Masakr Pavelićevih ustaša u Prebilovcima: strašna ispovijest italijanskog generala“. To – ne samo da treba pročitati – nego i ovekovečiti podizanjem spomenika generalu Luzanu!!!

Uostalom – da smo čitali i dizali takve spomenike – ne bi mi danas imali progon, ubijanje i etničko čišćenje Srba sa svih prostora biše Juge i trpanje u Srbiju – i to skraćenu za KosMet koji otimaju! Da smo istražili, popisali, zabeležili sve naše mučenike – makar samo iz dva svetska rata – odlučno i principijelno stali u odbranu našeg stradalog naroda, kao što su to uradili Jevreji – teško da bi nam se ponovio pogrom koji se nad nama od ’90-ih, pa do dan-danas, dešava! Mi se još ne udostojismo ni da podignemo srpski „Jad vašem“ u Beogradu – biće da nemamo dovoljno „materijala“, šta li?! E, rešenje za taj „nedostatak“ je ćutanje i praštanje! To – provereno – pomaže! A, koliko vidim – dobro nam i ide?!

Da smo bili uporni samo onoliko koliko su i oni, koji su nas u genocidu ubijali, uporni da dokažu da smo mi genocidni – ne bi njima ni na pamet palo da potežu „Bljeske“, „Oluje“, „Srebrenice“, pravljenje Šiptaristana, „brisanje“ Srba – nego bi ćutali i pokrili se po ušima! Sad evo na mala vrata guraju još i „srpski genocid“ nad Šiptarima! A, tu priču oko „Srebrenice“, nije da ja nemam više živaca da ponavljam, nego je to već toliko jasno da i oni koji je ne ispuštaju iz megafona, tačno znaju o kakvom projektu se radi i šta se sa njim hoće!

Možda nije loše iz ovoga izvući nauk, stisnuti petlju i istrajati u borbi za istinu, jer – kao što vidimo – nije im bilo dovoljno što smo ćutali, betonirali jame, Jasenovac sravnili sa zemljom, pretvorili u šetačku oazu i ponosili se zaboravom – nego se evo ceo Zapad zajedno sa ovim našim komšijama neposrednim izvršiocima, upro da nas, pored svega, još i genocidnima proglasi!

Ali – mi smo „veliki“ – jer smo oprostili našim dželatima?! Evo ja nisam velika! Priznajem! Pa neka stradam od tih „velikodušnih“ koji se utrkuju ko će pre da oprosti?! Jer, ne samo da sam ubeđena da ja, koja nisam žrtva, nemam pravo da u ime žrava opraštam njihovim krvnicima – nego mislim da je to i vrhunsko licemerje i nemoralno! Neka dželati zatraže oprost direktno – i glasno od svojih žrtava – pa ako im žrtve oproste – neka im je prosto!

Pa, samo za logor Jasenovac, odmah po završetku rata, došlo se do podataka da je tu zverski ubijeno najmanje 500.000 Srba – i to na osnovu tada dostupnih, neuništenih, izvornih i nespornih dokumenata, kojima su raspolagale i Italija i Nemačka, kao i neke savezničke zemlje, mimo onih koji su bili dostupni tadašnjoj vlasti Jugoslavije, pa pod Brozom spaljeni!

To sam kao novinar, još dok mi nije bilo zabranjeno da radim, istraživala, radila emisije o toj temi sa mnogima, između ostalog i sa prof. Smiljom Avramov, akademikom Vasilijem Krestićem, akademikom Srboljubom Živanovićem… koji su lično u svom naučnom radu to proučili i rasvetlili!

I nije sad meni ovde toliko zagonetno ovo hrvatsko i zapadnjačko upinjanje i pranje krvavih im ruku od jezivog zločina nad Srbima, koliko to da su za to svoje licemerstvo našli pomagača i to nigde drugo do u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi u liku i delu vladike slavonskog Jovana Ćulibrka?! Hrvati nisu novina, ali – strah me je da ni razni „Ćulibrci“ u srpskom narodu nisu novina! Pa i pop Zečević je bio izvršitelj Brozovih želja, da se Srbi sa KosMeta, oni koji su uspeli da umaknu šiptarskoj kami, ne vrate u svoje domove posle Drugog svetskog rata! Ali zato preko otvorene granice sa Albanijom i širenje Šiptara preko naše države, niko još od tada, do dan-danas zaustavio nije?! Još malo pa ćemo ih – ko u Makedoniji – i u Ustav upisati da su konstitutivni?!

Ovde, čak, nije toliko ni bitno kog današnjeg Broza predstavlja ovaj današnji „pop Zečević“ koji je zagovornik da se monstruoznosti i genocid nad Srbima po hrvatskim jasenovcima relativizuju i žrtve ponižavaju svođenjem na cenkanje oko brojeva, ali se čudu načudit’ ne mogu kako to da je takvoga naša Srpska pravoslavna crkva odredila – da on – reprezentuje Njen stav?!

Gospodo draga – sve dotle dok se oni koji u srpskoj državi imaju moć odlučivanja – ne reše raznih „ćulibrka“ i – makar jedan spomenik ne podignu generalu Luzanu – daleko smo mi od suverenosti i osvešćenog naroda vrednog poštovanja!

autor: Milijana Baletić