Mladi u Srbiji u 2021. godini iz „roditeljskog gnezda“ odlaze u proseku sa 31,4 godine, podaci su Statističkog zavoda Evropske unije – Evrostat. Evrostat nije objavio poslednje podatke za Srbiju za 2022. godinu.
Prema podacima dostupnim na sajtu tog zavoda iz 2021. godine, 61,4 odsto mladih u Srbiji godina između 25. i 34. godine još živi sa roditeljima, što je za nekoliko procenata više u odnosu na 2018. kada je 59 odsto mladih ove starosne dobi živelo sa roditeljima.
Mladi iz Hrvatske u proseku najkasnije napuštaju roditeljski dom, u poređenju sa svojim vršnjacima iz ostalih država Evropske unije. U momentu napuštanja roditeljskog doma, građani Hrvatske u proseku imaju 33,4 godine.
Na nivou cele EU, mladi su prošle godine napuštali „roditeljsko gnezdo“ u proseku kada napune 26,4 godine. Taj prosek je varirao među zemljama članicama. Osim Hrvatske, roditeljski dom su relativno kasno napuštali i građani Slovačke (u proseku sa 30,8 godina), u Grčkoj (u proseku 30,7 godina), Bugarskoj i Španiji (u proseku 30,3 godine).
Međutim, u Finskoj, Švedskoj, Danskoj i Estoniji mladi su sa manje od 23 godine napuštali roditeljski dom.
Zašto mladi u Srbiji kasnije odlaze iz roditeljskog doma?
„Ekonomski momenat je na prvom mestu, jer osamostaljivanje podrazumeva mnogo ekonomskih resursa, i naša istraživanja i istraživanja koja su rađena u Srbiji su pokazivala da je jedna od najvećih prepreka za rano roditeljstvo ili za osamostaljivanje dece iz primarne porodice to što nemaju rešeno stambeno pitanje„, kažee sociolog Nemanja Krstić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu. Kako objašnjava, ta stvar se ovih godina dodatno komplikuje zato što imamo rast cena nekretnina i najmova stanova.
„Imamo manje-više iste plate nominalno, i zapravo ta prepreka postaje još značajnija i izrazitija„, dodaje.
Sa druge strane, kako ističe, mi znamo na normativnom nivou da postoji to takozvano „infantilizovanje mladih u našoj kulturi“, generalno da se mladi smatraju da nisu dovoljno samostalni ili da nisu dovoljno zreli da se upuste u takve projekte kao što je nezavistan život.
„Mladima se daje manje samostalnosti ili im se daje manje prava na poslovima, a na neformalnom nivou roditelji infantilizuju svoju decu misleći da oni bolje mogu da urade stvar za svoju decu ili je bolje da se deca ne muče„, smatra Krstić, dodajući da se na ekonomski nadovezuje i taj kulturni faktor.
Ističe da se mladi neće naučiti odgovornosti i sklanjaće se od izazova, ako ih neko smatra infantilnim, ako im ne daje više prava i odgovornosti.
Milan (25) kaže za naš portal da, i pored dobre plate, ne može sebi da priušti da iznajmljuje stan i plaća račune, te da kada bi našao nekog cimera/cimerku da bi bilo lakše, kao i kada bi imao svoj stan da bi se odmah odselio od svojih roditelja. Nađa (27) kaže da je samostalni život u Beogradu skup i da iako radi ne može sebi da priušti da se odvoji od roditelja. Konstantin (32) kaže da i dalje živi sa roditeljima te da, iako se uskoro ženi, nastaviće da živi u roditeljskom stanu.
„Ne želim da živim u iznajmljenom stanu, bolje je da ulažem u nešto svoje, tako da je bolje da plaćam ratu za kredit, nego da plaćam kiriju za stan. Kredit nije povoljan ali je opcija. Zasad će moji roditelji da odu u vikendicu koja je malo udaljena od Beograda da žive, kako bi meni i mojoj supruzi ostavili stan dok se mi ne snađemo„, rekao je Konstantin.
Ivan (34) kaže da ne želi da se odseli, jer veruje u tradicionalne vrednosti porodice.
autor:Čarna Nikolić
