Ne verujem u slučajnost, da se skoro istovremena pojave dva filma koja govore o stradanjima na prostorima krvavog Balkana, oba vezana za srbski narod. U jednom su Srbi surovi zločinci, a drugom veliki stradalnici.
Sa jedne strane imamo još jedan u nizu filmova koji veličaju stradanje muslimana za vreme rata u BiH, ovog puta tema je njihovo mitsko stratište Srebrenica. Kao i njegovi prethodnici, i ovaj film ima čisto politički cilj da jedan častan narod prikaže kao zločinački. Čisto holivudski šablon, da se prosečnom gledaocu, oskudno i jednostrano informisanom o dešavanjima na Balkanu devedesetih godina prošlog veka, nametne interpretacija tih dešavanja koja odgovara ciljevima svetskih moćnika. To je film Jasmile Žbanić “Kvo Vadis, Aida”.
Sa druge strane, imamo film Predraga Antonijevića ”Dara iz Jasenovca” koji nas podseća na dugo i smišljeno prikrivanje stradanja srbskog naroda u Drugom svetskom ratu. Čudo da je uopšte snimljen ovakav film, koji pokazuje Srbe onakvim kakvi zaista jesu – stradalni narod. On nije samo suprotnost filmova koji se snimaju u našem susedstvu i na Zapadu, nego i onih koji se snimaju u Srbiji. Jednostavno, bez ulaženja u estetiku i koncepcijsku osovinu filma, on nesumnjivo narušava lažnu sliku o Srbima, i kao takav nije poželjan u današnjem svetu.
Slike glavnih junakinja u navedenim filmovima sve govore, zbog čega su snimljeni i šta im je krajni cilj. Aida je muslimanka puna mržnje i želje za osvetom, a Dara je nevino srbsko dete koje moli za razumevanje i pomoć. To i jeste glavna razlika između nas i njih! Mi samo pozivamo da nas razumeju, da se poštuju i naše žrtve i patnje, a oni pozivaju na mržnju i osvetu.
Posebno teško pada što u filmovima u kojima su Srbi prikazani kao negativci, glavne ili veliki broj sporednih uloga imaju glumci iz Srbije. Naravno da razlog njihovog angažovanja nije njihov umetnički rejting, već prikazana laž o Srbima dobija na težini kada u njenom ispisivanju/vizualizaciji učestvuju pripadnici filmskog esnafa iz Srbije. Primer filma ”Kvo vadis Aida” u potpunosti potvrđuje sve izraženiji autošovinizam kod ”srbskih” glumaca. Prosečni glumci Jasna Đuričić i Boris Isaković, inače bračni par, imaju glavne uloge u filmu (Aida, general Mladić). Nema sumnje da među muslimanima (bošnjacima) u BiH ima veliki broj boljih i poznatijih glumaca koji bi bolje odglumili. Ali na ovakav način lažna predstava dobija veću vrednost kod publike, posebno kada ti isti glumci daju intervju u kojem veličaju laži iz filma i ponižavaju svoj narod.
U filmovima koji govore o zločinima muslimana i Hrvata nad Srbima nema muslimanskih i hrvatskih glumaca, jer bi prosto bili linčovani u svojim sredinama. To je potvrdio reditelj Antonijević, koji je imao nameru da angažuje nekoliko hrvatskih glumaca, ali koji su odbili uloge zbog straha od svojih sunarodnika. Za razliku od svojih kolega iz Zagreba i Sarajeva, glumci iz Beograda, čast izuzecima, bez ikakvih razmišljanja prihvataju za šaku evra uloge u stranim filmovima koji nemaju nikakvu umetničku vrednost, već im je jedina svrha da pošalju političku poruku ”Srbi su zločinci koje treba kazniti”. Pored glumačkog para iz Aide, najpoznatiji autošovinisti među glumcima, koji se sami nude za filmove o zlim Srbima su: Mirjana Karanović, Goran Jevtić, Nikola Đuričko, Bora Stjepanović… Za razliku od navedenih, imamo častan primer pokojnog glumca Nebojše Glogovca, koji je odbio brdo para da glumi u filmu Anđeline Đoli, koji govori o lažnom masovnom silovanju muslimanki od strane zlih Srba. Najbolji opis autošovinista dao je veliki glumac i pre svega patriota Petar Božović: ”Ima li ičeg strašnijeg od ljudi koji zarad ličnog interesa mogu sve da urade i da ih nije sramota!”
Film ”Dara iz Jasenovca”, bez obzira na sve svoje manjkavosti i opravdane filmske kritike, izazvao je pravi potres i u Srbiji, ali i na Zapadu. Samo iz jednog jedinog razloga, što podseća na holokaust koji je izvršen na srbskim narodom u Drugom svetskom ratu. Svi znaju za stradanje Jevreja, ali o stradanju Srba nije korektno pričati, čak je dugo vreme bilo zabranjeno. A, istina, koja se polako pomalja posle ovog filma, jeste da su Srbi najveći stradalnici u 20 veku, srazmerno svom broju i uzimajući u obzir načine na koji su ubijani. Reči Sv.Nikolaja Žičkog to potvrđuju: ”Od vremena starog Izrailja, do danas, ne vidimo da je iko imao tako tragičnu sudbinu kao srbski narod.“
Povodom vesti koji su širili mediji da naš film može biti kandidat za Oskara, Srbi su opet pokazali svoju naivnost. Još uvek veliki broj Srba nije svestan realnosti u kojoj živimo, da nas Zapad (globalistička finansijsko-politička i medijska elita) mrzi i da im je cilj naše uništenje. Nije normalno očekivati da nagradu na Zapadu dobije film koji pokazuje da su Srbi mučenički narod, a ne zločinački, da su Hrvati, omiljeno čedo Vatikana i Zapada (pre svega Nemačke), ustvari zločinački narod koji se baš tim zločinom ponosi veličajući ustaštvo. Iluziorno je očekivati da Zapad pruži podršku nečemu što je će podstaći da ceo svet čuje istinu o do tada neviđenim zločinima ustaša, kao i činjenicu da je Zapad omogućio ustaškim zverima da pobegnu od pravde i zaslužene kazne.
Da se Dara zove Aida ili Lucija ili Ilana, Zapad bi joj otvorio sva vrata i odao dužno priznanje i nagradio sa svim mogućim nagradama. Kako je u pitanju srbsko dete, onda objektivnost i tolerancija na koje se poziva Zapad i njihove sluge, ne važe. Danas je u svetu strogo zabranjen antisemitizam, ali je srbomržnja poželjna kategorija. Zato je ovo film za nas Srbe, a ne za Zapad koji ne veruje našim suzama, bolu i patnjama. Treba da nas otrezni i da shvatimo da nas Zapad, Vatikan i bivši Srbi (Hrvati, muslimani) mrze i da sa njima neće biti nikada iskrenog mira. Ne zato što mi nećemo, nego što se oni neće smiriti dok nas ne bude. Glavni razlog tome je što smo mi narod koji služi Bogu, a oni su otpali od Boga i služe satani. Jasenovac je vrhunac satanskog zločina na zemlji. Toga nikada nije bilo, niti će biti da jedan narod, Hrvati, u ime njihovog ”boga”(pape) zverski ubiju preko milion svojih komšija, prijatelja i srodnika samo zato jer su Pravoslavni Srbi. Da li ćemo dozvoliti da nam se nešto slično dogodi, zavisi samo od nas i našeg odnosa prema prošlosti?
Svi vi koji vam se svideo film ili nije, treba da budete u jednom jedinstveni: Ovaj film treba podržati jer može da pokrene Srbe da sete ili da nauče da su Srbi častan mučenički narod, a ne zločinci kako nas prikazuje Zapad i njihove sluge u susedstvu i autošovinisti u Srbiji. Da nas pokrene na poštovanje i razumevanje sopstvenih stradanja, da nam se ne bi opet ponovilo i da bi nas drugi cenili. Verujem da će ovaj film podstaći pre svega našu mladost, koja nema prilike da se kroz školu upozna sa Jasenovcem i drugim srbskim stratištima, da se kroz knjige, dokumetarne filmove, pretražujući internet upozna sa prošlošću koja će joj pomoći da pravilno sagleda sadašnjost. U tu svrhu ovaj fima treba da bude prikazan u svim osnovnim i srednjim školama. Zato bez obzira na sve nedostatke ovog filma, preporučite svim vašim rođacima, prijateljima, poznanicima, pre svega svojoj deci, da ga pogledaju i da nastave da uče o svojoj prošlosti.
Hvala reditelju Predragu Antonijeviću, scenaristi Nataši Drakulić, maloj Dari – Biljani Čekić i svima drugima koji su učestvovali ili su pomogli da se snimi film ”Dara iz Jasenovca”, što su posle 76 godina bacili svetlost na srbsku Golgotu, na holokaust srbskog naroda, što su nas podstakli da počnemo da se gledamo sopstvenim očima, a ne očima Velikog Brata, da većina ponovo bude svesna da smo mi jedan častan, ponosan i pre svega mučenički narod, zbog krsta kojeg čvrsto i odlučno nosimo, svesni da posle golgote dolazi vaskrsnuće.
Na kraju završiću onako kako se jedino može i sme, rečima Sv. Nikolaja Žičkog:
”Zbog vernosti Bogu i Božjoj pravdi postradaste telom – zemlja se rastuži; al’ spasoste duše – Nebo se veseli. A preci se vaši raspevaše Nebom, na kapiji Raja sretoše vas pesmom: Imena su vaša u knjizi večnosti, ulazite u Raj, deco besmrtnosti! Mi na zemlji, rod vaš, kličemo vam u glas: Mučenici novi, molite za nas!”
Učinimo što do nas stoji, ostalo će dati Gospod!
Rab Božiji Goran Živković
Izvor: Borba za istinu
