Obrenovačka nepravda u pet kategorija

Živko Ranković iz Obrenovca jedan je od brojnih stanovnika ove opštine u čiji dom je ušla voda tokom prošlogodišnjih majskih poplava. Bujica od preko 4,5 metra je poplavila celo prizemlje kuće i deo prvog sprata u ulici Braće Jugović, zadržala se više od dve nedelje i uništila sve stvari. Posle poplave ostao je mulj i smrad. Za kuću koju je krenuo da gradi pre 15 godina, u kojoj je živeo sa porodicom, od države je dobio pomoć od 350 hiljada dinara.

Neki od njegovih sugrađana su za relativno sličnu veličinu kuće i isti stepen oštećenja dobili dve ili više pomoći. Živko kaže da nije fer što se pomoć davala domaćinstvima, a neki su to i zloupotrebili: „Šta sam trebao ja, da prijavim sina da živi posebno na gornjem spratu? Nisam hteo, meni se to nije sviđalo.”

Posle poplava, Vlada Srbije je donela odluku da se pomoć isplaćuje iz prikupljenih donacija, a objekti su prema stepenu oštećenja razvrstavani u pet kategorija. Rešenja o dodeli pomoći u iznosima od 120 do 600 hiljada dinara donosila je opština, a isplatu novca vršila je Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

Od preko 5.000 rešenja za dodelu pomoći izdatih građanima Obrenovca do sredine septembra 2014. godine, novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) izdvojili su nešto više od 1.300 primera ljudi čije se kuće nalaze na istoj adresi – čak dele i kućni broj, a od države su dobili dve ili više pomoći.

Za najveći broj adresa pokazalo se da su odvojeni objekti koji se nalaze u istom dvorištu. U najmanje 100 slučajeva tokom prva dva meseca isplaćivanja pomoći, za jedan objekat je data dvostruka ili trostruka suma, zbog činjenice da u njemu postoje zasebne stambene jedinice – domaćinstva.

Ovakvim načinom obeštećenja neki od Obrenovčana dovedeni su u neravnopravan položaj, ali je stvorena i mogućnost da ljudi prevarom, tvrdeći da u jednom objektu postoji više domaćinstava, dođu do više novca nego što im je bilo namenjeno.

“Ljudi su svašta radili kako bi dobili pomoć… Biće jako teško da u nekim situacijama dokažemo kako je jedna porodica živela, 90 odsto ljudi nema urednu dokumentaciju”, kaže Srđan Milosavljević, načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove opštine Obrenovac.

Sva ta domaćinstva

Sistem dodele pomoći nakon poplava doveo je do mnogih nelogičnosti. Objekti su razvrstavani u pet kategorija, ali veličina kuće nije uzimana u obzir, pa se dešavalo da velika kuća dobije niži iznos novca od manje – iako su ista kategorija štete. Razlog tome je što se računao broj domaćinstava u objektu.

U Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja, koju je Vlada osnovala sa ciljem da kontroliše trošenje novca donatora, kažu da je bilo mnogo slučajeva da u istom objektu u vlasništvu jedne osobe žive dve, tri različite porodice.

„Normalno je da im damo pomoć – svakom posebno. Mi nismo mogli ljudima da ukinemo to pravo“, kaže direktor Kancelarije Marko Blagojević. Dodaje da su česte bile i situacije da jedna kuća sa tri ulaza i tri domaćinstva ostvari pravo na tri pomoći.

Takav je primer i porodica Milovanović – za kuću površine 246 metara kvadratnih dobili su preko milion dinara. Iako je celokupna kuća u vlasništvu oca, opština Obrenovac izdala je rešenja i sinovima kao faktičkim korisnicima koji žive u odvojenim stambenim jedinicama iste kuće.

Jedan od sinova je doskorašnji direktor Beogradvoda Miloš Milovanović, koji za CINS kaže da je zadovoljan odštetom i da je zahvalan državi što je „data mogućnost da iako je uknjiženo sve na oca dobijemo sva tri domaćinstva.“

Teško je utvrditi ko gde tačno živi i o koliko je zapravo domaćinstava reč samo na osnovu dokumenata, ali na primer, u jednoj kući u Nemanjinoj ulici država je dala dve pomoći u vrednosti od 350 hiljada dinara za objekat od 65 kvadrata. U njemu žive dve sestre od ujaka – u dva odvojena domaćinstva. Ovo međutim nije utvrđeno tokom prvog popisivanja štete, jer je kuća bila zaključana. Nakon što se jedna od sestara žalila, četiri meseca kasnije obe su dobile novac.

Prilikom dodele pomoći u obzir se nije uzimala ni kvadratura objekata. Jedna Obrenovčanka dobila je 250 hiljada dinara za objekat od 10 kvadrata koji je nekada bio podstanica u zgradi. Isti iznos neko je dobio i za kuću od 80 kvadrata. Razlog tome je činjenica da je ovaj objekat svrstan u 3. kategoriju oštećenja i njemu automatski pripada predviđena suma bez obzira na veličinu.

Za isplatu pomoći građanima Vlada Srbije vodila se uputstvom starim 28 godina koje je u trenutku poplava bilo na snazi, iako je napravljeno pre svega za procenu štete na objektima posle zemljotresa.

Uputstvo daje detaljne smernice o premeravanju kvadrature oštećenog objekta, ali to prilikom isplate novca građanima nije primenjivano pa su se dešavele situacije da komšije čije su kuće različite veličine dobiju isto novca.

Opštinske komisije za procenu štete popisivale su poplavljene objekte u kojima su beležili i kvadraturu, raspored soba, nameštaj, ali je samu kategorizaciju radila Inženjerska komora Srbije čiji članovi nisu izlazili na teren već su objekte kategorisali na osnovu izveštaja komisije i fotografija sa terena.

U Komori kažu da je njihova ideja bila da se šteta procenjuje i na osnovu površine objekta, ali da je konačnu odluku donela Vlada Srbije.

„Nelogično je, u pravu ste vi, da je 5 kvadrata ili 105 kvadrata, ali to niko nije nas pitao jer se tu radi o finansijama. To je socijalno-politička odluka“, kaže predsednik Komore Milovan Glavonjić.

U opštini Obrenovac kažu da postojeća metodologija određivanja štete nije mogla da se primeni u potpunosti jer su poplave bile nezapamćenih razmera, a procena bi trajala mesecima. Dodaju da su isplatu po domaćinstvima vršili na osnovu preporuke Kancelarije za obnovu.

Iz Kancelarije navode da sistem jeste manjkav ali da u situaciji u kojoj je moralo brzo da se pomogne ljudima nije bilo kapaciteta ni vremena da inženjeri izlaze na teren i procenjuju svaki objekat pojedinačno.

Lažni svedoci

Iako je država u programu za obnovu navela da je jedan od uslova za dodelu pomoći taj da je osoba pre i posle poplava živela u oštećenom objektu i da će se to dokazivati prema mestu prebivališta, u praksi se opština Obrenovac susrela sa činjenicom da veliki broj građana uopšte nije prijavljen tamo gde živi.

„Ovaj narod ne šljivi zakon dva posto. Od 100 ljudi, 60 žive tamo gde nisu prijavljeni“, kaže Srđan Milosavljević iz opštine Obrenovac.

Iz toga je proizašao još jedan problem, a to je kako dokazati da je neko svakodnevno koristio objekat za stanovanje. Neki građani donosili su račune za struju, vodu ili porez. Ali mnogi to nisu imali, pa su kao dokaz da žive u odvojenom domaćinstvu ili da stalno žive na određenoj lokaciji koristili svedoke – najčešće komšije koji su pred komisijom svedočili pod krivičnom i materijalnom odgovornošću.

Ovakav sistem dodele pomoći naveo je neke od Obrenovčana da lažnim prijavljivanjem dva ili više domaćinstva u jednom objektu dobiju više novca. U praksi to je značilo da su, na primer, roditelji kao vlasnici porodične kuće dobijali pomoć, a onda bi se jedno ili oboje njihove dece prijavilo da živi u tom istom objektu, ali kao zasebno domaćinstvo.

U Kancelariji za obnovu navode da su upravo lažni svedoci jedan od najčešćih načina zloupotrebe prillikom dodele pomoći i dodaju da je davanje lažne izjave krivično delo.

Opština Obrenovac je zbog lažnih svedočenja tužilaštvu podnela 173 krivične prijave ali do sada nijedna nije prihvaćena.

Porodica Lijeskić iz ulice Prote Mateje Nenadovića pokušala je da lažnim izjavama dobije dve pomoći. Jedno rešenje izdato je na oca, a drugo na ćerku koji su tvrdili da žive kao odvojena domaćinstva. Opština je, nakon potvrde komšija da to nije tačno, podnela krivičnu prijavu Tužilaštvu ali je ono ocenilo da nema „mesta za pokretanje krivičnog postupka“.

Ipak, u rešenju Tužilaštva se navodi da se ono „nije upuštalo u ocenu da li su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za dodelu državne pomoći.“

Osnovno javno tužilaštvo iz Obrenovca je u dopisu CINS-u navelo da ono trenutno vodi istragu protiv 130 osumnjičenih. Krivične prijave podnete su zbog sumnje da su „podnosioci zahteva i svedoci dali netačne podatke od značaja za donošenje odluke o dodeli pomoći,“ piše u dopisu Tužilaštva.

CINS je analizom rešenja pronašao slučaj iz mesta Zabrežje u Obrenovcu gde su dva brata Kuzmanović za kuću od 120 kvadrata koja ima dve stambene jedinice dobila dve pomoći najviše kategorije od 600 hiljada dinara. Izjave dva svedoka bile su dovoljne da obojici braće na bankovni račun stigne novac.

Iako u Kancelariji navode da pomoć može dobiti samo onaj ko u objektu stalno živi, ovaj slučaj pokazuje suprotno.

U dokumentaciji koju je CINS analizirao piše da jedan od braće živi u Beogradu i da povremeno dolazi u Zabrežje. To znači da ne ispunjava uslove stalnog i kontinuiranog života u objektu pre i posle poplava. Kancelarija nije stopirala isplatu novca u ovom slučaju.

_________________________________________________________________________
 CINS u kontroli sa Kancelarijom za obnovu
_________________________________________________________

Sedam meseci posle poplava mnogi Obrenovčani i dalje završavaju popravku kuća koje su uništene tokom noći 16. maja. Na nekim adresama i dalje niko ne živi a otvoreni prozori znak su da se zidovi još suše.

Oni koji su uspeli da krenu u popravku novcem koji su dobili od države ovih dana imaju goste. Kontrolori Kancelarije za obnovu svakodnevno obilaze porodice i proveravaju da li je novac otišao u prave ruke. Krajem decembra novinari CINS-a su se pridružili kontrolorima.

„Vidite ovu kuću, tu smo stopirali isplatu i podneli krivičnu prijavu“, objašnjava jedan od kontrolora dok se krećemo ka ulici koja je na redu za proveru. Kaže da je vlasnik dobio pomoć iako tu nije živeo već je kuću izdavao podstanarima.

Odlazak na teren jedini je način da se provere problematični slučajevi.

„Dobar dan, da li vi živite u ovoj kući?“, prvo je pitanje koje kontrolori postave kada uđu u dvorište. Oni pokušavaju da utvrde da li ljudi zaista žive na navedenim adresama, da li su sa njima zaista živela deca, rođaci, prijatelji – kao posebna domaćinstva u delovima kuće. Već posle prvog kontakta primetno je kako je većina stanovnika pripremljena za kontrolu i vrlo sigurno barataju stručnim terminima kao što su „posebno domaćinstvo“, „posebna stambena jedinica“ i dr.

Kontrolori ulaze u svako dvorište i fotografišu ono što zateknu. U razgovoru za vlasnicima traže potvrdu da nije bilo zloupotreba. A onda razgovaraju sa komšijama.

„Komšo, sada će doći kod tebe da im kažeš kada si došao iz Nemačke“, dovikivao je jedan od stanara u Belopoljskoj ulici dok smo izlazili iz njegovog dvorišta.

Komšija gastrabajter, kako ga je nazvao, čekao je ispred svog dvorišta da bi objasnio kako je mnogo novca potrošio za obnovu kuće.

„Četiri hiljade maraka sam dao samo za prizemlje, a sve mi je bilo novo“, priča na lošem srpskom čovek koji je godinama živeo sa porodicom u Nemačkoj.

Kontrolori se interesuju gde mu je porodica, gde mu je žena i da li stalno ovde živi, na šta ovaj stariji čovek nevešto odgovara izbegavajući konkretno objašnjenje. Nakon nekoliko pitanja kontrolora postaje jasno da cela njegova porodica zapravo živi u Nemačkoj.

Jedan od kontrolora kaže: „Ovo ćemo morati da stopiramo.“

Anđela Milivojević, Bojana Pavlović

CINS