Zašto je inflacija u Srbiji žilavija nego u evrozoni?

Od kraja leta inflacija je i u Srbiji počela da se smanjuje. Ali pad inflacije značajno je sporiji nego u evrozoni. Zašto je to slučaj?

Na grafikonu jasno vidimo da je rast cena u Srbiji viši nego što je to slučaj u evrozoni, te takođe da je usporavanje rasta cena počelo značajno kasnije nego u evropskoj monetarnoj uniji, sa oko pola godine zakašnjenja. Još jednom važno je reći da smanjenje inflacije ne znači vraćanje cena na njihov raniji nivo, već samo to da cene sporije rastu nego u prethodnom periodu.

Niža osnovica

Jedan od razloga je razlika u visini osnovice sa kojom se rast cena poredi. U pitanju je međugodišnja inflacija, što znači da se cene porede sa cenama istih proizvoda u istom mesecu prethodne godine.

Razlika nastaje u cenama energije: sa političkim zahlađenjem između Rusije i EU zbog rata u Ukrajini, cene gasa u Evropi su otišle u nebo tokom 2022, a sa njima i cene struje (jer se gas ne koristi samo za industrijsku proizvodnju i grejanje, kao kod nas, nego i za proizvodnju struje). Kod nas to nije bio slučaj – havarija u EPS-u iz decembra 2021. nakon čega smo bili primorani da uvozimo velike količine struje po visokim cenama nije se odmah prelio na rast cene struje kod domaćih potrošača, već je taj udarac na sebe primio državni budžet.

Kako je vreme prolazilo, cene energenata pa i struje u EU počele su da padaju, tako da se sada te niže cene porede sa visokim cenama od pre godinu dana, dok je kod nas postalo obrnuto – naše cene struje sada rastu jer se nekako moraju platiti troškovi prethodnih loših odluka pa se sada te nove više cene porede sa prošlogodišnjim nižim cenama. Posledica je to da je inflacija kod nas zbog toga bila niža ranije, a viša sada, u odnosu na inflaciju u evrozoni.

Veće učešće hrane u potrošačkoj korpi

Iako je lista dobara čije se cene prate da bi se izračunala inflacija i u Srbiji i u EU ista, to ne znači da rezultat biti ista stopa inflacije čak i da cene rastu u potpunosti identično. Ovo deluje nelogično, ali jeste tačno. Naime, učešće pojedinačnih proizvoda u ovoj korpi dobara (ponder) razlikuje se od zemlje do zemlje u skladu sa različitim potrošačkim obrascima.

Srbija je nažalost siromašna zemlja, pa je kod nas u prosečnoj potrošačkoj korpi udeo hrane i osnovnih životnih namirnica viši nego u razvijenim zemljama gde su i plate značajno više. Kod nas na osnovne potrepštine odlazi 33% potrošačke korpce, dok je u zemljama EU to oko 20% (mada i kod njih ima međusobnih razlika, gde je udeo hrane u potrošnji kod siromašnijih država kao što su Bugarska ili Rumunija sličan onom kod nas). Pošto su cene hrane rasle svuda u svetu brže od proseka inflacije, to će veći udeo hrane u korpi značiti i višu ukupnu stopu inflacije u Srbiji nego u evrozoni.

Veći monetarni udar

Ovde se iscprljuju ti strukturni razlozi za razlike u visini inflacije, i sada prelazimo u domen ekonomske politike. Kao što se vidi po monetarnom agregatu M3, monetarna masa u Srbiji značajno je više povećana nego u evrozoni. Više naštampanog novca ima i svoju posledicu, višu inflaciju. Ovde leži ne samo osnovni uzrok toga što je inflacija u Srbiji viša, već i toga zašto se inflacija kod nas kasnije usporava, sa par meseci zakašnjenja. Jer kod nas monetarna masa još nije počela da se smanjuje, dok je u evrozoni taj proces započeo još krajem prošle godine.

Poreska i socijalna politika

Naposletku, ipak nije sve u monetarnoj, ima nešto i u fiskalnoj politici. Ako država ima visoke deficite koje pokriva zaduživanjem u inostranstvu to će rezultirati u dodatnim inflatornim pritiscima. Država devize dobijene zaduživanjem menja za dinare da bi mogla da ih troši u domaćem sistemu. A kako imamo de facto fiksni devizni kurs jer Narodna banka ne dozvoljava promenu nominalnog kursa (koliko god oni tvrdili okolo da to nije slučaj) onda mora da se emituje više dinara da bi se održao valutni paritet.

Na ove pritiske još se dodaju načini državne potrošnje, sa veoma izdašnim povećanjem tekuće potrošnje isplatama širokim slojevima stanovništva bez prihodnog ili imovinskog cenzusa. Ovo je direktan kanal povećanja potrošnje, što dalje potpiruje inflaciju.

A tu je i poreska politika, jer ovaj novac negde mora prvo i da se prikupi da bi mogao da se potroši. Država se odlučila da finansira svoje programe povećanja poljoprivrednih subvencija i penzija povećavanjem akciza na gorivo i cigarete – proizvode za kojima postoji neelastična tražnja pa će veći deo ovog povećanja cena da se završi kao povećanje krajnjih cena. Eto i novog potpirivanja inflacije. Da ne spominjemo i rast cena struje i gasa usled neefikasnog poslovanja državnih energetskih preduzeća.

Ako želimo brže smirivanje cena, trebaju nam pametnija i restriktivnija monetarna politike, ona koja neće da kasni u zatezanju monetarnih uslova jer čeka da prođu izbori, ali i drugačija fiskalna politika koja će probati da privredu rastereti od poreza, državnu potrošnju i deficit stavi u normalne okvire, kao i da socijalnu politiku prema stanovništvu vodi na osnovu njihovih prihoda i imovine, a ne približavanja izbora.