Novi duh u Srbiji posle Majskog prevrata 1903, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade kod omladine. U tome času održana je krajem septembra 1903. skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Donosile su se hitno rezolucije … . Od svega toga ostao je list „Omladinski glasnik“; osnivano je pomoću omladinaca nekoliko novih zemljoradničkih zadruga po selima; stvareno je desetak narodnih knjižnica koje uskoro nestaju, i osnovan je Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola u svim oblastima Austro-Ugarske Monarhije. Laza Popović stupio je u kontakt sa češkim sokolima. (1) Oni koji su bili članovi omladinske skupštine, bili su i prvi članovi srpskog sokola.(2) Godine 1905. osnovana su društva u Osijeku, Vukovaru, Šidu, Vinkovcima i Dalju, a 16 oktobra 1906. osnovana je Srpska Sokolska Župa Fruškogorska. (3)
Omladinci koji su pokrenuli Srpski soko, razišli su se po školama, a Laza Popović ostao je sam sa nepoverljivim građanima, među kojima je bilo nekoliko romantičara prošle omladinske generacije. Bilo je prisutno nepoverenje i ometanje rada sokolskog društva od starijih građana i profesora. Nasuprot njima Tihomir Ostojić, profesor Novosadske gimnazije, izdao je svesku svojih članaka o gimnastici i posvetio je Sokolima u Karlovcima. U tim člancima govorio je o reformi vidovdanske slave u Ravanici u Sremu u nacionalnom i viteškom duhu. Patrijarh Branković je 1906. poklonio karlovačkom sokolu kuću s okolnim zgradama i zemljištem. Srpski soko su pomagali književnik Paja Marković Adamov i drugi srpski pisci. Nova sokolska društva osnivana su u svim srpskim krajevima pod Austro-Ugarskom. Sa svih strana stizale su Karlovačkom sokolu molbe za uputstva radi osnivanja sokolskih društava (iz Zagreba, Zemuna, Sombora, Korenice, Knina, Udbine, Melenaca, Pakraca, Dvora …). Ubrzo je osnovano 30 srpskih sokolskih društava, koja su podeljena na župe. Društvo u Karlovcima bilo je matica srpskog sokolstva na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije. Iz Sremskih Karlovaca odlazili su prednjaci, gimnazijska i bogoslovska omladina, u sve srpske krajeve. Sremski Karlovci kao središte Fruškogorske sokolske župe podstakli su osnivanje Bosansko-Hercegovačke, Krajiške i Primorske srpske sokolske župe. Dr. Laza Popović nastojao je da središte Srpskog sokolstva bude u Beogradu. Tehničko vođstvo i sokolski list prešli su iz Karlovaca u Beograd. Vrhunac rada bili su Vidovdanski sletovi sa vežbama i takmičenjima u junačkim igrama u Sremskoj Ravanici. Na Ravaničkim sokolskim sletovima srpski sokoli zavetovali su se da će se boriti za oslobođenje i ujedinjenje. (4)
Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; … . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.
Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (5)
Srpski sokoli osnovali su svoja društva u Bosni i Hercegovini. Prihvatili su stavove nacionalističke omladine, koja je na svojim zastavama ispisala da samo ona organizacija može da služi narodu, koja uspe da združi inteligenciju grada sa selom. (6) Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište. Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje. (7)
Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. Pokret nije išao dalje od propagande protiv alkohola i vaspitanja u tom pravcu. U isto vreme bio je osnovan Srpski soko u Bosanskoj Gradišci. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Vlada Malić bio je poslat u Sarajevo da kod Glavnog odbora Pobratimstva i Sokolske župe izloži predlog o saradnji i dobije pristanak za zajedničku saradnju sokola i pobratima. Predlog je bio prihvaćen. Srpski sokoli radili su na širenju sokolstva na selo i stvaranju seoskih sokola. Pobratimstvo je sa svojom idejom antialkoholizma, gde je svaki član morao potpisati zavet i dati časnu reč da neće piti, pomoglo da se stvori organizacija u širokim masama. Članovi Pobratimstva u dogovoru sa sokolima, morali su da rade na higijenskom i fizičkom podizanju svojih članova i to gimnastičkim vežbama. Osnovani su sokoli-pobratimi po selima. Osnovan je pododbor Pobratimstva u Gradišci i većina članova srpskog sokola zavetovala se da neće piti i stupila je u redove pobratima, da bi stekli moralno pravo da ideju antialkoholizma propagiraju u narodu. Da bi se ideja pobratimstva popularisala isticano je da su pobratimi sokolska vojska na selu. Desetina omladinaca, sokola iz Bosanske Gradiške išla je mesecima po selima i vežbala seosku omladinu. Kada to nije bilo moguće, pozivani su seoski mladići u varoš, u sokolanu, da im se tamo pokažu vežbe, kako bi ih oni preneli na selo. Posle vežbe sedalo se pod kakvo drvo ili u čiju kuću i započinjali nevezani razgovori o svemu i svačemu. Grdila se Austrija i njeni zulumi, hvalila se i uzdizala slobodna Srbija. Čitale su se novine, naročito “Srpsko kolo” iz Zagreba, “Trezvenost” iz Beograda, kalendari Narodne odbrane i razne knjige i brošure… .
Prvi slet združenih pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Na sletu je pored sokola učestvovalo 600 pobratima iz gradiškog sreza. Od tog broja bilo je 200 članova vežbača, seoskih mladića. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Stariji ljudi bili su barjaktari. Povorka je prodefilovala u četvornim redovima gradiškim ulicama pod svojim društvenim zastavama. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Prvog dana, na Vidovdan, bila je svečana povorka sokola i pobratima, pomen kosovskim junacima, predavanje Živojina Dačića pred nekoliko hiljada ljudi, pevanje uz gusle Petra Perunovića, zatim zajednički ručak pobratima, sokola i gostiju, na kome je bilo preko 800 ljudi. I sve to bez alkohola. Posle podne održane su vežbe i utakmice sokola i pobratima. U veče je bilo drugo predavanje Dačića za građane, sa koncertom pevačkog društva “Zore” iz Nove Gradiške. Sutradan je održana konferencija, na kojoj su učestvovali delegati pojedinih pobratimskih društava iz gradiškog sreza, izaslanici Glavnog odbora Pobratimstva i Sokolske župe iz Sarajeva i izaslanici društava i studentskih organizacija. Uspeh u gradiškom srezu iznenadio je kulturne i nacionalne radnike. Razmatralo se pitanje kako da se taj uspeh prenese u ostale krajeve. Dačić je u svojim govorima umeo da vešto kaže i nagovesti sve, što je bilo potrebno da se seljaku kaže. Ono što nije moglo biti rečeno, rekao je guslar Perunović u narodnoj pesmi. Pesmu o starcu Vujadinu slušalo je nekoliko hiljada ljudi u grobnoj tišini. Prvi slet združenih pobratima i sokola oduševio je narod, tako da su pokretu počeli pristupati i stariji domaćini. (8) U Bosanskoj Krajini pobratime je predvodio sokolski prvak tog kraja Vlada Malić. Nije propuštao ni jedan praznik, a često ni radni dan da ne obiđe Razboj i ostala sela i tamo organizuje pobratime, koji su u isto doba bili i seoski sokoli. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Miloš Đuran, činovnik Saveza zemljoradničkih zadruga u Sarajevu, pisao je o pobratimima u „Srpskoj Reči”, „Narodu” i „Otadžbini”. Ljubo Mijatović propovedao je sokolstvo i pobratimstvo među akademskom omladinom. Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik od dr. Miloša Popovića. (9) Na proslavi desetogodišnjice „Prosvete” održanoj u Sarajevu septembra 1912. učestvovali su u velikom broju sokoli i pobratimi. Velika nacionalna manifestacija održana je u Sarajevu nedelju dana pre objave balkanskog rata. Na proslavi utvrđeni su zadaci sokola i pobratima u danima, koji su bili na pomolu.(10) Srbi su imali 99 prosvetnih društava, 79 pobratimstva, čitaonica i klubova, 64 gimnastičko-sokolska društva, 27 pevačkih društava, 5 privrednih društava, 25 Zadruga Srpkinja i razna druga. (11) Posle početka Prvog balkanskog rata mnogi pobratimi hteli su da idu kao dobrovoljci u Srbiju. Rukovodstvo je bilo za to da ostanu u Austro-Ugarskoj i da tu izvrše svoju dužnost kada bude trebalo. (12) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (13)
Posle Sarajevskog atentata 1914. zabranjena je proslava desetogodišnjice osnivanja Srpskog sokola, a policija i žandarmi su trećeg dana po atentatu izvršili pretres u prostorijama sokolskog društva u Sremskim Karlovcima. Po izbijanju Prvog svetskog rata među prvima je raspušten Soko u Sremskim Karlovcima i sva imovina konfiskovana. Mnogi članovi bili su uzeti u vojsku, zatvoreni ili internirani, kod skoro svih ostalih bile su izvršeni pretresi, a saslušavanja trajala su do kraja 1916. Dr. Laza Popović i vođa Milan Teodorović bili su uhapšeni i proveli su 16 meseci u istražnom zatvoru. Dr. Laza Popović bio je osuđen na 10 meseci tamnice, a Teodorović oslobođen i uzet u vojsku, gde je izdržao sve torture kao politički sumnjiv. Sva pokretna imovina društva prodata je 1916. na javnoj dražbi. Posle pretrpljenih patnji kao talac umro je 1915. profesor Stevan Popović. Nakon pretrpljenih muka u aradskim kazamatima pop Giga Jović umro je 1915. Sokoli u Karlovcima nisu klonuli, uvereni da će im posle rata sinuti sunce slobode, ujedinjenja i bolje budućnosti srpskog naroda. Dočekali su ostvarenje sokolske misli, za koju su deset godina puni vere radili i strpljivo čekali. (14) Na banjalučkom procesu 22 aprila 1916. izrečene su kazne sokolima, pobratimima i društvu “Prosvjeta”. Presudom su šesnaestorica okrivljenih osuđeni na smrt. Osuđeno je četrnaest sokolskih prvoboraca. Konfiskovana je imovina svih organizacija čiji su predstavnici bili osuđeni. (15)
U Prvom svetskom ratu sokoli su pripremili svoje članove da budu dobrovoljci u srpskoj vojsci. Sokoli su se predavali srpskoj i ruskoj vojsci. Pored pojedinačnih prebega, predavali su se celi pukovi. Kroz sokolske redove pronela se vest, da je sokolska značka legitimacija za prijem u Rusiju. Došavši u Srbiju i Rusiju, sokoli su među svojim zemljacima širili ideju otvorene borbe i pozvali ih da stupe kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Već 1914. u redovima srpske i crnogorske vojske dobrovoljci su se borili u posebnim dobrovoljačkim odredima ili raspoređeni po redovnim pukovima. Dobrovoljci iz Rusije upućivani su iz Rusije Dunavom za Srbiju sve do jeseni 1915, kada je Bugarska napala Srbiju. Posle prekida veze sa Srbijom Dunavom dobrovoljci u Rusiji počeli su da organizuju samostalni dobrovoljački odred. Početkom 1916. organizovana je prva srpska dobrovoljačka divizija u Odesi. Sokoli na čelu dobrovoljačkog pokreta u Rusiji, revolucionisali su se tokom studija na praškom i zagrebačkom univerzitetu. Do dolaska srpskih oficira sa Krfa, dobrovoljci su sami proveli organizaciju svojih pukova. Tu se pokazao značaj sokolske discipline. Upotrebili su sokolsku komandu. Svečano je proslavljen Vidovdan 1916. u Odesi. Popodne je pred odeskim građanstvom i predstavnicima ruskih vlasti ceo drugi puk nastupio sa prostim vežbama, koje su bile određene za zabranjeni svesokolski slet u Ljubljani 1914. Sokole vojnike vodio je Ante Mikuš, rezervni kapetan i dobrovoljac, a pomagali su mu Keško, Vedriš, Lovrić i Ravnik, podporučnici-dobrovoljci. Sokolski pozdrav Zdravo bio je pozdrav dobrovoljaca. Divizija je učestvovala u borbama protiv Bugara, Austro-Mađara, Nemaca i Turaka. (16)
Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1903, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. Srpski sokoli radili su na širenju sokolstva na selo i stvaranju seoskih sokola. Pobratimstvo je sa svojom idejom antialkoholizma, gde je svaki član morao potpisati zavet i dati časnu reč da neće piti, pomoglo da se stvori organizacija u širokim masama. Članovi Pobratimstva u dogovoru sa sokolima, morali su da rade na higijenskom i fizičkom podizanju svojih članova i gimnastičkim vežbama. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Sokoli su u Prvom svetskom ratu organizovali dobrovoljački pokret u Rusiji.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
_____________
Napomene:
1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. Ante Brozović, „Istorija Sokolstva”, „Ilustrovano vreme”, Beograd, sletski broj za slet 1930. u Beogradu, str. 473;
3. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
5. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
6. Prof. Bruno Marčić, Mostar, „Naš ulazak u selo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januar 1936, br. 1, str. 5;
7. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110, 111; „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 20;
8. Vlado Malić, „Pobratimski pokret u Bosanskoj Krajini od 1900-1914 g.”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije u Sarajevu”, Sarajevo, 1934, str. 62, 63, 64, 65;
9. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
10. Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;
11. Radoslav Gaćinović, „Mlada Bosna”, Beograd 2014, str. 167;
12. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. 109;
13. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca», Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
14. „Soko u Sremskim Karlovcima”, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1920, br. 4, str.206-208;
15. Dr. Vojislav Besarević, „Jedna značajna 20-godišnjica”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1936, br. 17, str. 2,3;
16. Lujo Lovrić, „Sokolstvo u svetskome ratu.”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 11. maja 1930, br. 10, str. 3,4;
