Ekspozeu mandatara u Narodnoj skupštini nije prisustvovala osoba ženskog pola iz Smedereva, iako je bila voljna da „šefu” pruži zdušnu podršku i ovom prilikom. Naši izvori navode da joj je rečeno „da ne dolazi zato što je ekspoze odložen”, kraj citata, tačka.
Šta nam ovo govori? Više njoj i o njoj, nego nama – da nije više rado viđena u tim krugovima i to je samo nastavak letnje priče o Cezaru, koju Vam preporučujem u nastavku.
Prvonagrađena predstava „Julije Cezar” na ovogodišnjem pozorišnom festivalu „Teatar u tvrđavi”, tvrde upućeni u detalje, dovela je do kopernikanskog obrta u odnosima najvišeg državnog i najvišeg smederevskog funkcionera, pripadnika iste, vladajuće stranke. Ništa epohalno, rekao bi prosečnik. Interesantno jedino kao prilog tezi da je Vučić u svakoj čorbi mirođija, pa i u kulturi.
Ima li kultura/teatar/predstava baš toliku moć da bukvalno preko noći pokvari brižljivo negovani odnos sa vrhovnim vođom i njegovim okruženjem. Naime, pomenuta predstava, navodno, nije po ukusu mandatara za sastav Vlade Srbije, a posledice njegovog nezadovoljstva, tvrde dobro obavešteni, osetila je lokalna čelnica, kojoj je nedavno u Aranđelovcu, diskretno stavljeno do znanja da je persona-non-grata. Pa i sutradan, kada je imala nameru da „pegla” odnose sa „vrhom” – blokada. I onomad kad je pokušala da stigne do „šefa” koji je na smederevskom izletištu Jugovu večerao, inkognito za široku raju. Džaba.
Početak priče o Cezaru. Poznati Šekspirov komad prati period vladavine imperatora antičkog Rima. Osvajanje vlasti, političke reforme, zavere i intrige, krvave borbe i ubistva karakterišu delo ,,Julije Cezar“. Govori o onome čemu smo i mi svedoci, pa se zbog te bliskosti i povezanosti i dopala publici, primetili su organizatori smederevskog festivala nakon izvođenja predstave. Međutim, nisu primetili kalambur koji je ova, naizgled, bezazlena pozorišna predstava izazvala u vladajućoj stranci, ili njenom najužem delu.
,,Šta biste uradili kada biste uvideli da vam se država kreće ka tiraniji? Ako bi jedan čovek postajao suviše moćan da li biste i šta to radili da ga u tome zaustavite?“ Ovo pitanje postavio je reditelj Kokan Mladenović, podsetili su organizatori.
Posle navodnog persona-non-grata-nja, postavlja se pitanje da li je Grad Smederevo, kao pokrovitelj festivala, napravio „kobnu grešku” prilikom same selekcije kada je uvrstio „Julija” u program. U tom slučaju, odgovornost je na savetniku predsednika Republike, koji je selektor festivala.
Možda je „krivac” žiri, koji je nagradio ovu predstavu, ili čak smederevska publika koja se odvažila i kreaciju Sergeja Trifunovića, u ulozi Bruta, proglasila najboljim glumačkim ostvarenjem trećeg festivala koji se održava u drevnom despotovom gradu.
„Uspeh predstave je i zapažanje da nije lokalizovana, odnosno da je forma Šekspirovog klasika netaknuta i razumljiva u bilo kom trenutku, društvu i delu sveta. Koncentracija je na ljudskom karakteru, na vlastoljublju koji je univerzalna tema”, navodi se u obrazloženju žirija i ističe činjenica da je tekst, star četiri i po veka, na perfektan način rastumačen publici.
Na perfektan način izgleda nije viđen i očima bivšeg/sadašnjeg/budućeg prvog čoveka Srbije, čije se navodno nezadovoljstvo prenelo, sasvim je logično, na prvog/u po lokalnoj vertikali, super-lojalnu osobu ženskog pola?!
Ono što se nije moglo pretpostaviti ni u najcrnjim slutnjama persone-non-grata, možda bi se moglo dovesti u vezu sa navodno nedavnim „grdnjama” od strane vrhovnog vođe, zbog navodnog nepotizma i zapošljavanja inih. Ili zbog, opet navodno nedostajućih parcela koje kupiše Kinezi? Ili se „šefu” sve skupilo?
Od veoma aktivnog, lojalnog, jednog od najkvalitetnijih prvih ljudi u čitavoj Srbiji, kako je „šef” donedavno govorio za dotičnu personu, malo je vremena prošlo da se kolo sreće okrene u persona-non-grata pravcu, i to u trenutku najžešćih reformi i privrednih čuda, što zbunjuje čak i onaj mali, obavešteni deo pučanstva na Dunavu, dok je većinski deo još uvek u dilemi ko je izvođač radova na supermodernom projektu „Potemkinova sela”.
„Onaj ko misli da je njegovo okruženje zapravo samo pozornica na kojoj on definiše svoja pravila, izvesno vreme možda može da živi u toj iluziji. Posle izvesnog vremena se sudara sa posledicama te svoje arogancije i na kraju strada (politički)”, poručio je svojevremeno Zoran Đinđić.
Predstava „Julije Cezar” rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor, Grad Budva Teatra i Centra za kulturu Svilajnac, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića i topla je preporuka za letnje dane/noći, koje su na izdisaju. Kao i mnogo toga u Smederevu, i šire.
Kratka pojašnjenja:
„Teatar u tvrđavi” (SNS pozorišna tvorevina) nastao na temeljima „Tvrđava teatra” (DS pozorišna tvorevina). Oba festivala su ambijentalnog tipa. SNS selektuje uglavnom domaće predstave, koje se izvode na otvorenoj sceni Malog grada Smederevske tvrđave, selektor je Radoslav Pavlović. DS koncepcija bila drugačija, sa domaćim ali i inostranim programom i performansima, izvođenim i na gradskim ulicama i trgovima. Predsednica Saveta festivala bila Vida Ognjenović, a selektor Branislava Liješević.
Ekspoze mandatara trajao šest sati. Simpatizeri viđeni na balkonu Skupštine, „švenkovao” ih RTS.
Smederevo je grad na desnoj obali Dunava (posmatra se tok reke, nizvodno, pa desno).
Dejan Đorić, novinar iz Smedereva
I posle oslobađajuće osude iz Haga petokolonaši i izdajnici iz Srbije i dalje pljuju po mrtvom Miloševiću, to ne rade neki drugi to rade oni neprijatelji Srbije koji u njoj udobno žive.ima li goreg naroda od našeg ima li zlobnijih i podijih ljudi od Srba, pa za nas su Hrvati, Bošnjaci i šiftari pojam rodoljuba i ljudi koji vole svoju zemlju i svoj narod. Zato su Gotovina, Čermak, Markač, Glavaš, Tači, Orić heroji a Srbi zločinci i dalje optužujemo svoje i kad to niko od nas ne traži kako bedno.
Stigao Bajden u Srbiju i doneo nove naredbe službenicima Srbije. Evo prilike za domaćine da ga priupitaju kad ce da nam plate ratnu odstetu za agresiju iz 1999 godine od strane Amerike i Nato , pa da vratite kredite sto ste nas gradjane Srbije zaduzili posle 2000 pa sve do danas !!!! Mogao bi posjetiti grob male Milice Rakiç, koju su ubile NATO bombe, a on se zdušno zalagao za bombardovanje Srbije! Bombardovati jedan narod, oteti mu deo države, stvoriti od njega koloniju i još te poslušnici robova dočekaju na kolenima ko pokoreni papu. Za ovu gamad Slobo je bio veliki rodoljub 1,Milosevic se nije nikad prodao zapadu,2 Legalno izabran presednik 3 Stitio drzavu od okupacije 4Nije prodao Kosovo 5 Nije prodavao narodnu imovinu 6 Nije bio IZDAJNIK 7. Nije primao naredbe od Merkelice i Bajdena. Srbija je država pod okupacijom stranih gazda sa zapada eu i amera. Nameštenim izborima Srbima vladaju strani plaćenici od izdaje Slobe do danas. Zato je Hrvatska država Hrvata i nebitnih manjina dok je okupirana i ponižena Srbija samo zemlja svih njenih građana a NAJMANJE Srba. Hrvati imaju Hrvatsku vojsku jer su država mi imamo vojsku Srbije da ne uvredima sve narode koji žive u Srbiji. Pa zašta onda nije tako i u Hrvatskoj, baš zato što su država a Srbija u rangu protektorata ili kolonije. Hrvati se šepure po Srbiji kupuju preduzeća i njive dok Srbi kod njih ne smu ni prismrdeti od njihovih ustaša.Nametnuta vlast narodu podmeće eu i zapad koji su nas bombardovali kao najveće prijatelje. No narod nije lud samo se čeka da neko Srbe povede ka oslobođenju od jarma zapada pa da se okrenemo Rusiji i brzo rastućim ekonomijama BRIKS-a. Jedino s njima možemo vratiti i osloboditi naše Kosovo i privremeno okupiranu Republiku Srpsku Krajinu.