Niko ne zna koliko nas ima u dijaspori: Procene se kreću od 800.000 do pet miliona

Koliko ljudi poreklom iz Srbije živi u dijaspori i koliko nas zapravo ima u svetu jedno je od pitanja na koje stručnjaci nemaju odgovor, te spekulišu brojevima.

Dok neki tvrde da u rasejanju živi između četiri i pet miliona Srba, pojedini istraživači kažu da je taj broj mnogo manji, te da se kreće između 800.000 i milion, piše Blic.

Država se po tom pitanju oglašava samo pred izbore kada obelodani koliko ljudi van Srbije im pravo glasa što takođe nije relevantan podatak jer pravo glasa imaju samo oni koji imaju srpsko državljanstvo, a mnogo je onih koji se deklarišu kao Srbi, a čine treću-četvrtu, pa i petu generaciju iseljenika koji nemaju više srpska dokumenta.

Zbunjujući je i podatak da u Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2022. godine živi 6.647.003 stanovnika, a podaci Republičke izborne komisije (RIK) pokazali su da u našoj zemlji pravo glasa pred poslednje izbore održane u decembru prošle godine ima 6.500.165 birača.

Nadležni državni organi tada su saopštili da se mnogo birača nalazi van zemlje što su potvrdili i stručnjaci iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Oni su tada objasnili da se u biračkom spisku potpuno legalno i na jedan potpuno ispravan način nalaze i oni ljudi koji žive u dijaspori, a imaju pravo mesto prebivališta u Srbiji i imaju srpsko državljanstvo. Na taj način su neki istraživači došli do cifre od oko 1,7 miliona naših ljudi u dijaspori što je opet podatak koji treba uzeti sa rezervom zato što nijedna naša državna institucija ne vodi o tome evidenciju.

Jedini iole relevantan podatak koji je iznela jedna državna institucija jeste izveštaj Narodne banke Srbije koji kaže da je iz inostranstva 2023. godine stiglo preko milion doznaka privatnim licima u vidu pomoći od strane privatnih lica, verovatno rođaka ili prijatelja, ukupne vrednosti od skoro pet milijardi evra i to najviše iz Nemačke, Austrije, SAD, Australije i Kanade, te se da zaključiti da u tim zemljama ima najviše ljudi našeg porekla.

U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) kažu da popisom stanovništva nije moguće prikupiti podatke o našim građanima koji žive u inostranstvu jer se popis sprovodi samo na teritoriji Srbije. Lica koja žive u inostranstvu popisuju se u državama u kojima žive i uključuju se u ukupan broj stanovnika tih država u skladu sa međunarodnim standardima, zato što lica koja su odsutna iz Srbije godinu dana ili duže nisu uključena u naše stanovništvo.

Nikitović: Niko ne zna koliko nas je

To je za „Blic“ potvrdio demograf Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja Instituta za društvene nauke u Beogradu koji kaže da je odavno postojala ideja da se napravi popis naših sunarodnika koji žive „tamo daleko“, ali da to nikada nije realizovano, tako da se stručnjaci oslanjaju na šture podatke pojedinih istraživanja ili rezultate popisa u pojedinim zemljama.

„Trenutno niko nema odgovor na pitanje koliko nas ima u svetu. Diplomatsko konzularna predstavništva ne rade popis naših sunarodnika, a i mnoge zemlje prilikom popisa stanovništva ne vode etničku i nacionalnu statistiku. Ima i onih koji vode tu statistiku ali je ona teško dostupna istraživačima“, objašnjava Nikitović.

Dodaje da ne treba zaboraviti da su mnogi stanovnici Srbije uzeli državljanstvo drugih zemalja, kao ni to da se mnogi predstavljaju kao stanovnici zemalja u kojima žive, ali se ne deklarišu kao Srbi, već za sebe kažu da su srpskog porekla. To se mahom desilo mlađim generacijama, potomcima naših ljudi koji su sa ovih prostora otišli početkom 20. veka, zatim posle Drugog svetskog rata i tokom raspada Jugoslavije

„Moramo shvatiti da je pojam dijaspore jako širok te da se on ne može olako koristiti jer je poznato da naših ljudi najviše ima u regionu i to u zemljama bivše Jugoslavije, zatim Rumuniji i Mađarskoj. Prema nekim podacima, na tim prostorima živi skoro dva miliona Srba, ali ih mi ne bismo mogli zvati dijasporom zato što su oni u tim zemljama autohtoni narod. Oni se nisu iselili iz Srbije već tamo žive veoma dugo, tamo su rođeni i jako je mali broj ljudi koji su migrirali iz Srbije u zemlje bivše Jugoslavije. S druge strane, pravu dijasporu predstavljaju ljudi koji su se iselili iz Srbije, imaju državljanstva u zemljama u kojima žive, ali su zadržali jak nacionalni identitet i neguju našu tradiciju i običaje. To je najizraženije u dalekim zemljama kao što su SAD, Australija i Kanada, kao i neke zemlje u Evropi gde ima puno naših sunarodnika, što je slučaj sa Nemačkom i Austrijom“, objašnjava sagovornik Blica.

Prema podacima UN 800.000 do milion

Prema njegovim rečima, najrealnija cifra naših sunarodnika koji žive širom sveta je podatak Ujedinjenih nacija koji kaže da nas u dijaspori ima između 800.000 i milion zato što naše sunarodnike u zemljama u okruženju ne možemo nazvati dijasporom.

Prema nezvaničnim podacima, najviše naših sunarodnika ima u zemljama bivše Jugoslavije i regionu gde je registrovano oko dva miliona Srba. Slede Nemačka gde se barata sa brojem od 400.000 do čak 800.000 ljudi srpskog porekla, zatim SAD sa više od 193.000, dok u Švajcarskoj živi više od 150.000 ljudi našeg porekla. Za njima malo zaostaju Austrija sa više od 120.000 ljudi iz Srbije, Kanada sa oko 96.000 i Australija gde ih ima oko 74.000.

Oko 40.000 naših ljudi živi u Turskoj, u Rusiji oko 15.000, a na Novom Zelandu oko 7.000.

Najrealniji broj naših sunarodnika koji žive širom sveta je podatak Ujedinjenih nacija koji kaže da nas u dijaspori ima između 800.000 i milion zato što naše sunarodnike u zemljama u okruženju ne možemo nazvati dijasporom

Prema podacima poslednjeg popisa sprovedenog 2002. godine, u Sloveniji živi skoro 40.000 Srba, koji su tada činili dva odsto stanovništva. Ipak, prema pojedinim procenama, u Sloveniji trenutno ima i do 150.000 Srba i najbrojnija su manjinska nacionalna zajednica u toj zemlji.

Rezultati popisa 2021. pokazuju da je u nacionalnoj strukturi stanovništva Hrvatske Srba 3,20 odsto, u Crnoj Gori se 2011. godine 28,77 odsto izjasnilo da su Srbi, ali se na prošlogodišnjem popisu stanovništva 43,88 odsto izjasnilo da govori srpskim jezikom.