Bivši košarkaš Dejan Tomašević mogao bi da zasedne u ministarsku fotelju, pišu beogradski mediji.
Kako navodi izvor portala Nova.rs, Tomašević je bio veoma aktivan u kampanji, zbog čega je zavredio „pažnju“, te se može očekivati da zameni Zorana Gajića na tom mestu.
„Mandatar Miloš Vučević u više navrata pominjao je da će se u Vladi naći i nova lica, što bi Tomašević svakako bio. I sam Tomašević je u nekoliko razgovora pomenuo da postoji ta mogućnost“, navodi izvor ovog portala.
Da je po učlanjenju u SNS postao jedan od aktivnijih članova, svedoče brojne fotografije i video zapisi, posebno iz perioda kampanje.
Nekadašnji košarkaš bio je redovan na mitinzima Srpske napredne stranke u tom periodu. Zajedno sa ministrom saobraćaja Goranom Vesićem obilazio je penzionere, sa kojima je voleo da zaigra i kolo.
Od košarkaša do naprednjaka
Dejan Tomašević svoju košarkašku karijeru započeo je u Borcu, nastavio u Crvenoj zvezdi, a potom četiri godine proveo u Partizanu.
Dve sezone nosio je dres Budućnosti, nakon čega odlazi u Španiju, gde najpre igra za Baskoniju potom za Valensiju. Posle četiri godine seli se u Grčku, oblači zeleni dres Panatinakiosa, a zatim crno beli dres PAOK-a u kom i završava svoju košarkašku karijeru 2009. godine.
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je tri Evropska prvenstva u košarci (1995, 1997. i 2001), dva Svetska prvenstva (1998. i 2002) i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. Uz Dejana Bodirogu predstavlja najtrofejnijeg košarkaša u reprezentaciji nakon raspada SFRJ.
Po završetku košarkaške karijere Tomašević je bio potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, potom generalni sekretar te organizacije.
Bio je i kandidat za predsednika FIBA 2019. godine, ali nije izabran.
Svet sporta zamenio je svetom politike 2023. godine kada se učlanio u Srpsku naprednu stranku.
Njegovo članstvo dolazi u jeku majskih protesta zbog dva masovna ubistva koja su potresla Srbiju i četiri dana pre „najvećeg u istoriji“ skupa SNS u Beogradu koji je bio organizovan kao svojevrsni kontramiting protestima Srbija protiv nasilja.
Neka imena mogu da se naslute
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar rekao je da je izbor Miloša Vučevića za novog premijera očekivan.
Prem rečima Klačara, u budućoj vladi možemo da naslutimo nekoliko imena i to su oni ljudi koji su ili do sada obavljali neke važne državne funkcije ili vodeći ljudi u SNS-u i njihovi partneri.
„Vrlo verovatno sa velikom sigurnošću možemo da predvidimo da će se ostaviti prostor za Sinišu Malog, za Marka Đurića, Vladimira Orlića, Ivicu Dačića, kao ključnog, manjinskog tradicionalnog partnera. To su neka imena na koje bi trebalo da računamo i u novoj Vladi“, rekao je Klačar za RTS.
Takođe vrlo verovatno je, kaže, da ćemo videti nekoliko starih i dobro poznatih imena koji su bili i u ovoj, ali i u nekim prethodnim vladama.
„Gotovo da je izvesno da će biti bitnih promena kada je reč o nekim resorima i tu će se najverovatnije raditi o nekim ljudima koji su u međuvremenu stasali ili napredovali u samoj stranci, poput Vladimira Orlića, čiji je značaj porastao danas u odnosu na neke ranije vlade. I vrlo verovatno da ćemo zajedno sa njim dobiti neke druge ljude“, zaključio je Klačar.
Ima jedna urbana legenda vezana za ime Brane Crnčevića. Na jednom veselom skupu zamolili Branu da održi pozdravni govor – Hajde ti Brano, tebi to najbolje ide, rekoše mu. Brana se opirao, ali kad više nijeimao kud, onn ustade i reče: Kako čovek da ne bude srećan kad vas ovako vidi – Sve moj do mojega!. Pomenuti Dejan Tomašević svakako spada u tu kategoriju. Kao košarkaš promenio je silne klubove. Ne samo strane, što bi se moglo smatrati i normalnim, ali nije uobičajeno da i kod kuće igraš i za Zvezdu i za Partizan iI za Budućnost, što bi se već moglo uzeti kao dokaz njegove posvećenosti onom za koga igraš. Kad je reč o o njegovoj političkoj posvećenosti on je pristupnu inicijaciju SNS-u položio kao lider ekipe Roma iz bloka 70 na Novom Beogradu, na performansu pod nazivom – Kume izgore ti kesa, u prethodnoj političkoj kampanji, a overu je izvršio nakon posete manastiru Hilandar, izjavom: „Bio sam u Hilandaru i tamo su mi rekli da je Vučić, posle Kralja Milutina, njihov najveći donator“. Nema tu mnogo filozofije, Dejanu, bivšem košarkašu, poznatom verniku, su tu vest tamo ekskluzivno saopštili. Uz to, kralj je kralj, pa ima i blago, a Vučić radi za platu, pa si mogao da se raspita i čije pare on tamo daje – da nisu možda naše. Doduše, i filozofija je relativna stvar. Znate ono – nekome je Kant filozof, a nekome način zatvaranja prozora. Ko zna šta se iza te Dejanove filozofije krije.