Dug je put od većine glasova do gradske vlasti u Beogradu

0
43

Vikend za nama nam je doneo referendum o ustavnim promenama, ali i nova pitanja za vlast i opoziciju pred izbore u aprilu. „NE“ je i bez neke kampanja opozicije (i bez kampanje vlasti) i uz neučestvovanje u kampanji jednog dela opozicije odnelo pobedu sa 55 nasuprot 45% u Beogradu u kome se u aprilu održavaju redovni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda. Iako je bespredmetno na osnovu toga očekivati takve rezultate i na izborima, pre svega zbog izlaznosti i odsustva kampanja političkih subjekata, ispostavlja se da su rezultati bili onakvi kakve između ostalog Demostat nalazi u svoja dva poslednja istraživanja javnog mnjenja za Beograd.

Poslednje istraživanje iz novembra, realizovano telefonskim putem na uzorku od 1204 ispitanika je najgrublje rečeno pokazalo da među izborno opredeljenim građanima u glavnom gradu, njih 46% bi glasalo za partije vlasti (SNS, SPS). Neko bi tu zaključio da bi 54% glasalo za opoziciju, što se između ostalog poklapa sa rezultatima referenduma. Preciznije rečeno, istraživanje je pokazalo da bi 44% glasalo za neku od opozicionih koalicija koje se navode u istraživanju, a da bi 10% opredeljenih birača dalo glas nekoj od opozicionih partija/pokreta koji su ispod 3%, odnosno ispod izbornog praga.

Ovaj tekst upravo želi da ukaže na to da u ovom trenutku, sa 54% opozicionih glasova je jako teško očekivati (da ne kažem da je nemoguće) da bi opozicija uspela i da formira gradsku vlast. A to ću pokušati da predstavim kroz egzaktne stvari poput efekta izbornog sistema na rezultate, ali i na kandidovanje i kroz nešto manje egzaktne stvari poput odnosa u opoziciji.

Efekat proporcionalnog izbornog sistema

Proporcionalni izborni sistem, a posebno onaj sa 1 izbornom jedinicom (a ceo Beograd jeste jedna izborna jedinica) bi trebalo da dovede do toga da se volja birača preslika u skupštini grada idealno onako kakva je ona u javnom mnjenju, odnosno među biračima. Pa idealno, 50% podrške u javnom mnjenju treba da dovede do 50% zastupnika (odbornika) u skupštini. Isto i sa 10% podrške – 10% zastupnika od ukupnog broja. To i jeste zadatak proporcionalnih izbornih sistema, za razliku od većinskog.

Da Vas podsetimo:  Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima

Ali, ovaj sistem ima i neka ograničenja u tom preslikavanju izborne volje birača, a to je da biste učestvovali u raspodeli mandata (odbornika), morate da preskočite određeni % glasova. To je kao i na nivou republike, promenjeno i na nivou grada Beograda sa 5% na 3%. Ova promena je značajno uticala na ponašanje političkih subjekata, jer je cenzus od 5% male političke aktere ipak terao na ukrupnjavanje, saradnju i predizborne koalicije. Snižen prag na 3% sada mnogima otvara mogućnost da misle da samostalno mogu da uđu u parlament (setite se samo izbornih lista na parlamentarnim izborima prošle godine – DJB, DSS, POKS, PSG, NOVA, 1od5 miliona – svi su samostalno izašli na izbore misleći da je 3% dostižno, a niko nije bio ni blizu osim POKS-a).

Osim psihološkog efekta na kandidovanje i političke subjekte, izborni prag ima široke posledice i na glasove birača i u skladu sa tim pre svega na raspodelu mandata. Oni glasovi koje osvoje izborne liste ispod ovog praga od 3%, smatraju se „bačenim glasovima“ jer te izborne liste ne ulaze u raspodelu mandata čime se raspodela mandata dešava manje proporcionalno od idealnog. Suštinski, ako je 10% glasova „bačeno“, to znači da će se tih 10% mandata podeliti srazmerno (jednako) onima koji u raspodeli mandata učestvuju, naravno na osnovu rezultata izbora. Tako da u ovom primeru, ako je jedna lista osvojila 50% glasova, ona će dobiti još 5% mandata od ovih 10% koji se ne raspoređuju na osnovu glasova birača (kao što smo naveli – „bačenih glasova“).

Zašto nam je ovo važno? Prvo, vlast će svoje birače gotovo očigledno grupisati na jednu listu. Prvo je SNS usisala SPAS, a gotovo izvesno će na gradske izbore izaći na jedinstvenoj listi sa SPS-om, da se slučajno ne desi da oni ostanu ispod cenzusa. Sa druge strane, ovo spuštanje cenzusa na 3% je samo dodatno ohrabrilo niz opozicionih partija i pokreta da razmišljaju o samostalnom nastupu, umesto da se ukrupnjavaju i za očekivati je da bude makar 20 izbornih listi u Beogradu (što opozicionih, što od strane vlasti izmišljenih i napravljenih isključivo da bi se „bacio“ neki opozicioni glas). Dodatno, ne treba zaboraviti da se od 2020. godine glasovima partija nacionalnih manjina dodaje 35% na rezultat i da za njih važi tzv. prirodni prag, pa me ne bi iznenadilo i neko iznenadno pojavljivanje većeg broja partija nacionalnih manjina na izborima u Beogradu kako bi se ukrao koji mandat.

Da Vas podsetimo:  Beli i Nestorović - sličnosti i razlike

Kako bi onda izgledala skupština Beograda na osnovu rezultata iz Demostatovog istraživanja?

Dolazimo do poente ovog teksta. Skupština grada Beograda ima 110 odbornika (56 potrebno za vlast) i kada bi rezultat bio kao sa referenduma i iz Demostatovog istraživanja (prema subjektima), broj odbornika bi otprilike izgledao sledeće: Vlast bi sa 46% glasova imala najmanje 51% odbornika (ukupno 56 odbornika), lista SSP, NS, DS, PSG 27 odbornika, Zeleni 15, DSS i POKS 5/6 odbornika i Dveri/Zavetnici 6/7. Ovo raspodela nam govori da bi lista vlasti oko SNS-a imala sasvim dovoljno odbornika da oformi vlast i pored toga što bi uzela 46% na izborima.

Dodatno, ne izgleda da će Dveri i Zavetnici da idu zajedno na izbore, a nakon poslednjih dešavanja u POKS-u (rat dveju struja), može se desiti da jedna od te dve liste ostane ispod cenzusa. A moglo bi se desiti i da sve četiri ostanu. Ako npr. zamislimo da Dveri i Zavetnici idu odvojeno, da Dveri uđu, a da npr. 2% glasova Zavetnika dodatno ostane ispod cenzusa – to bi značilo da bi SNS imao 57/58 odbornika. Sa svakim novim bačenim glasom, s obzirom na proporcionalnu raspodelu tih glasova i mandata, raste i šansa da on ode upravo listi vlasti (SNS, SPS). Odnosno, sa svakim bačenim glasom i svakom novom listom ispod cenzusa – uvećava se disproporcionalnost izbornog sistema, a na skoro svaka dva mandata koja se dodatno raspoređuju – jedan bi išao SNS-u.

A zamislimo tek da 4 navedene liste sve samostalno nastupe (ili da i grupisano ostanu ispod cenzusa) i da nijedna ne pređe izborni prag (što ne bi bilo iznenađenje), pa da procenat bačenih glasova naraste sa 10% iz istraživanja na 19%. U tom slučaju bi SNS sa 46% glasova osvojio najmanje 61 mandat (55% mandata). Da to nije nemoguće najbolje nam pokazuju rezultati gradskih izbora iz 2018. godine. Procenat „bačenih glasova“ je bio čak 20.94%, pa je izborna lista oko SNS-a sa 44.99% glasova imala 64 mandata (58% mandata).

Da Vas podsetimo:  Lažna istraživanja - predizborna ekspanzija

Saradnja partija opozicija?

Drugi problem očekivanja da opozicija uz postojeće nalaze istraživanja (bačeni glasovi i efekat disproporcionalnosti izbornog sistema) oformi vlast u Beogradu jeste i pitanje međusobnog odnosa opozicije ili svega onoga što zovemo opozicijom? Čak i da se smanji broj bačenih glasova i da opozicija ima više odbornika od partija vlasti – da li smo sigurni da sve ono što svrstavamo u opoziciju ne bi pre napravilo koaliciju sa SNS-om? Od partija koje su navedene u istraživanju, za jednu sam gotovo siguran da bi pre to izabrala, a za još jednu ozbiljno sumnjam.

S obzirom na efekte bačenih glasova i transponovanje glasova u mandate, prema postojećim istraživanjima – SNS bi i sa ukupno manje glasova od opozicije mogao vrlo lako da formira vlast u Beogradu. S obzirom na preferencije nekih od partija koje svrstavamo u opoziciju više idu ka vlastima, onda se pri trenutnim rezultatima istraživanja promena vlasti u Beogradu tek ne vidi.

I to je ključno kada se čitaju nalazi istraživanja. Podatak da opozicija ima 54, a vlast 46% može samo da uljuljka opozicione aktere. A osvajanje gradske vlasti zavisi i od procesa kandidovanja, glasanja, a kao što smo videli i od procenata svih izbornih lista koje se kandiduju.

I kao što naslov kaže, dug je put od većine glasova do gradske vlasti u Beogradu. Institucije (izborni sistem i izborni prag) daju podsticaje za partije i pokrete da samostalno nastupe, ali videli smo iz prikaza broja odbornika da u slučaju ostajanja ispod izbornog praga mogu da daju i siguran sam potpuno neželjene efekte za mnoge od partija.

autor:Boban Stojanović

https://demostat.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime