Nova ekonomija analizirala istraživanje nemačkog centra Data Pulse na koje se pozvala Brnabić. Predsednica Skupštine potpuno netačno predstavila nalaze ove organizacije, koji jasno pokazuju da su penzije u Srbiji najmanje u Evropi, a život ovdašnjih penzionera među najtežim.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je nedavno da penzioneri u Srbiji žive najbolje u regionu, ali bolje i u odnosu na Norvešku i Luksemburg. Brnabić se pozvala na podatke nemačkog istraživačkog centra DataPulse, ali je njihov izveštaj, kako pokazuje analiza Nove ekonomije, potpuno netačno interpretirala.
Naime, tačno je samo to da se na listi koju je predsednica Skupštine citirala srpski penzioneri nalaze ispred svojih luksemburških vršnjaka, ali to je zato što ta lista meri koji deo prosečne mesečne potrošnje penzionera u svakoj zemlji može da pokrije njihova prosečna penzija. Penzija u Srbiji može da “pokrije” više troškova srpskog penzionera, nego što penzija u Luksemburgu može da pokrije troškova luksemburškog penzionera. Jedan od ključnih razloga za to je činjenica da se struktura troškova najstarijih građana u ove dve države drastično razlikuje, što predsednica Skupštine nije pomenula. Dok srpski penzioneri novac troše samo na hranu, grejanje i druge najosnovnije izdatke potrebne za preživljavanje, penzioneri u Nemačkoj, Norveškoj i Luksemburgu, putuju, rekreiraju se i odsedaju po hotelima, pa njihov životni stil zahteva veću dopunu penzije nego „životni stil“ penzionera u Srbiji. Ana Brnabić je iz ovoga zaključila da to znači da je Srbija bolja od Norveške i Luksemburga.
Ono što je Brnabić takođe izostavila da kaže jeste i da je rizik od siromaštva kada se porede Srbija, Luksemburg i Norveška – najviši kod nas, što istraživanje DataPulse-a takođe pokazuje.
“Otkada je Aleksandar Vučić na vlasti i Srpska napredna stranka, penzioneri u Srbiji sve bolje žive. I sada na toj rang listi koja je izašla, vi vidite da je Srbija najbolja u regionu. Bolja, mnogo bolja od Hrvatske, bolja od Crne Gore, bolja od ostalih zemalja regiona, ali bolja i od Norveške. Bolja i od Nemačke. Bolja i od Luksemburga”, rekla je Brnabić.
Predsednica Skupštine pozvala se na podatke centra DataPulse koji je objavio istraživanje o tome kolike su penzije u Evropi, koliki deo troškova penzionera “pokrivaju” njihove penzije i šta su ključni troškovi penzionera u evropskim državama. Preciznije, istraživanje je obuhvatilo građane starije od 60 godina, iako je granica za penzionisanje u gotovo svim državama viša.
Pre svega, potrebno je sagledati kolike su penzije u evropskim državama. DataPulse je u istraživanju, inače, koristio prosečne godišnje bruto penzije. Kada se posmatra čitava Evropska unija, prosečna penzija iznosila je 17.321 evro, što je nešto manje od 1.500 evra mesečno. Ovi podaci, inače, obuhvataju isključivo starosne penzije koje se isplaćuju iz javnih penzijskih fondova, dakle nisu uračunate invalidske ili porodične penzije, kao ni penzije koje se isplaćuju iz privatnih fondova.
Kako je ovo istraživanje zaključilo, kada se posmatraju nominalni iznosi zarada, postoji oštra podela između severozapada i istoka Evrope. Tako se na samom vrhu nalazi Luksemburg, sa prosečnom penzijom od 34.413 evra godišnje iliti gotovo 2.900 mesečno. Slede Danska i Norveška sa prosečnim godišnjim penzijama od 30.453, odnosno 29.176 evra godišnje (2.540 i 2.430 mesečno).
S druge strane, na dnu liste DataPulse-a, nalazi se upravo Srbija, gde prosečna godišnja penzija iznosi svega 4.239 evra. To je manje od 360 evra mesečno. Brnabić ovo nije pomenula.
Tek nešto bolja je Bugarska, sa prosečnom godišnjom penzijom od 4.479 evra (373 evra mesečno). Velike ekonomije poput Nemačke (19.138 evra), Španije (19.844 evra) i Francuske (19.756 evra) grupišu se oko prosečne penzije.
Gde penzija pokriva sve troškove?
Iz ovoga bi se, na prvi pogled, moglo zaključiti da su penzioneri u Luksemburgu osam puta bogatiji od onih u Srbiji. Međutim, nije dovoljno posmatrati samo nominalne iznose penzija – treba uzeti u obzir i troškove života, odnosno razlike u visini cena među državama. A kada se i ovaj faktor uzme u obzir, i one siromašnije države, poput Srbije i Bugarske, približavaju se sredini lestvice. Isto se dešava i sa Luksemburgom, koji više nije na vrhu liste. Tako, navodi DataPulse, 34.000 evra u Luksemburgu “vredi” kao 23.000, jer su troškovi života visoki, dok 4.479 evra u Bugarskoj vredi kao 8.000, zbog nižih životnih troškova.
Ovaj odnos troškova i visine penzije bio je razlog da Brnabić kaže kako je penzionerima u Srbiji bolje nego u Luksemburgu. I zaista, troškovi poput stanovanja, komunalija, hrane i zdravstvene zaštite jesu viši u razvijenijim nego u siromašnijim zemljama. Međutim, i obrasci potrošnje mogu drastično da variraju od države do države.
Jedine države u kojima su penzije veće od troškova su Rumunija (penzije veće za 21 odsto), Češka (18 odsto), Poljska (četiri odsto) i Španije (tri odsto veće penzije).
Država Koliko su penzije veće od troškova
Rumunija 21 odsto
Češka 18 odsto
Poljska 4 odsto
Španija 3 odsto
*Države u kojima penzije veće od troškova
Najmanji jaz između troškova i penzije je u Bugarskoj (dva odsto), a najveći u Hrvatskoj (40 odsto). Slede Slovenija (39%), Mađarska (38%) i Norveška (37%). U tim zemljama, dakle, penzioneri moraju da pronađu dodatne načine da zarade ili da, s druge strane, smanje svoje troškove.
U Srbiji više novca ide na hranu, u Luksemburgu na hotele i kulturu
Treba, međutim, imati u vidu i na šta se troši novac.
U gotovo svakoj zemlji, oko polovine ukupne potrošnje odlazi na dve kategorije. To su stanovanje, što uključuje i komunalije poput vode, gasa i struje, kao i hrana i piće. Preostali deo budžeta deli se između zdravstva, transporta, rekreacije, putovanja i duvana ili alkohola. Međutim, čak i u ovim kategorijama postoje razlike u potrošnji po državama.
A u ostalim troškovima je “caka” zbog koje bi neko mogao da pomisli da je lakše živeti u Srbiji nego u Luksemburgu ili Norveškoj.
Konkretno, dok u sve tri države sličan deo mesečinh troškova odlazi na stanovanje (Srbija – 34 odsto, Norveška – 35, Luksemburg – 38), neki izdaci, poput hrane, drastično se razlikuju.
Primera radi, troškovi hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji čine 30 odsto potrošnje, u Luksemburgu 10, a u Norveškoj 12 procenata. To nije zbog toga što se srpski penzioneri bolje hrane, dok Norvežani nemaju za doručak, već zbog toga što je hrana u Srbiji za naše penzionere skupa, pa moraju da daju skoro trećinu penzije samo da bi se prehranili.
U redovne troškove ubrajaju se i rekreacija i kultura, gde ovdašnji penzioneri jako “kaskaju” za ove dve države – u Srbiji, ovi troškovi čine samo tri odsto potrošnje naših penzionera, dok u Luksemburgu i Norveškoj kultura i rekreacija čine čak sedam, odnosno 11 procenata mesečnih troškova njihovih najstarijih sugrađana. Da li je to zato što su koncerti, pozorišta, bazeni, teretane i oprema za biciklizam ili planinarenje jako povoljni i mnogo dostupniji srpskim penzionerima nego njihovim norveškim kolegama ili je to zato što srpski penzioneri uopšte nemaju novca za kulturu i rekreaciju pa se tim delatnostima ni ne bave, niti imaju troškove za njih, verovatno je suvišno i pitati. Možda je zato Ana Brnabić i ovo preskočila kad je opisivala kako srpska penzija pokriva veći deo troškova srpskih penzionera nego što norveška penzija pokriva troškove norveških penzionera.
Država Hrana u celokupnim troškovima
Srbija 30 odsto
Luksemburg 10 odsto
Luksemburg 12 odsto
*Koliki procenat troškova čine troškovi hrane?
Što se tiče ostalih troškova, srpski penzioneri takođe daju nešto više na zdravstvo – pet odsto, u odnosu na četiri odsto u Norveškoj i tri u Luksemburgu. Brnabić ni ovo nije pomenula, niti objasnila da li to znači da srpski penzioneri dobijaju bolju medicinsku uslugu od Norvežana kad već izdvajaju veći deo svoje penzije za lečenje nego oni.
S druge strane, u Luksemburgu i Norveškoj su veći troškovi transporta – 15 i 10 odsto u odnosu na šest procenata u Srbiji.
Još jedan od troškova koji se računa jeste smeštaj u hotelima. U Srbiji, ova stavka čini samo dva odsto ukupnih troškova naših penzionera, u Norveškoj duplo više – četiri, a u Luksemburgu čak sedam. Iz ovoga se vidi da srpski penzioneri ne idu po hotelima, za razliku od svojih „slabije rangiranih“ vršnjaka iz bogatijih zemalja Evrope. Drugačije rečeno, penzioneri tamo daju više novca na hotele, a u Srbiji na hranu. Sve ovo pokazuje istraživanje DataPulse, ali ništa od toga gledaoci Pinka nisu mogli da čuju od predsednice Skupštine, koja ih je ubeđivala da srpski penzioneri žive „bolje, mnogo bolje“ od Hrvata, a bolje od Nemaca i Norvežana.
Rizik od siromaštva viši u Srbiji
Treba, takođe, imati u vidu da u zemljama poput Norveške, Slovačke i Luksemburga, gde penzije ne pokrivaju sve troškove, rizik od siromaštva i dalje je veoma nizak. Naime, u tim državama penzija uglavnom nije jedini izvor prihoda, jer postoji razvijen sistem privatne štednje i penzijskih fondova, u koje građani uplaćuju novac, pa kasnije, u starijim danima, mogu da žive komforno.
Govoreći o riziku od siromaštva među penzionerima, on je u Norveškoj i Luksemburgu daleko niži nego u Srbiji, uprkos tome što penzije ne pokrivaju sve njihove daleko raznovrsnije troškove neuporedivo komfornijeg života.
