Mrzitelj Srbije i svega srpskog postade ambasador u Hrvatskoj

6
545

Zarobljena srpska deca su masovno likvidirana u Jasenovcu i celoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH)

Za Jelenu Milić je Jasenovac izletište na Savi

  • Hrvati su ono što su želeli sada i dobili: dobili su mrzitelja Srbije i svega srpskog u liku svedržiteljeve lične ambasadorke u Zagrebu!
  • Jeleni Milić ne smeta Hrvatska koja je nastala na krvi stanovnika Srpske Krajine u dva rata.
  • Ima pravo pesnik Mihailo Medenica kada tvrdi da će Srbiju, a naročito Srblje iz Srpske Krajine, u Zagrebu predstavljati osoba kojoj je Jasenovac izletište na Savi, a Oluja povetarac koji je razvejao maslačke…
  • Aleksandar Vučić na razne načine i forme iskazuje mržnju prema narodu kome biološki pripada, a istovremeno, kao najponizniji sluga, očekuje milost od zapadnih gospodara u vidu dozvole da produži mandat na još četiri godine

Piše: Veljko Đurić Mišina


Rođen sam u Dalmatinskoj zagori. Moj otac doselio je 26. avgusta 1966. godine svoju užu porodicu u Beograd, u Srbiju o kojoj su mi pričali stariji. U ovom gradu završio sam osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka.

Želeo sam da pomognem rodnom kraju u okviru svojih mogućnosti, na primer, tekstovima i tribinama (Videti tekstove: Propast Zapadne Srbije, Pripreme da se Kosovo i Metohija otpišu iz Srbije). U tom kontekstu 1998. godine objavio sam knjigu o vojvodi Momčilu Đujiću, koju je vojvoda dobio od svojih saboraca i prijatelja, organizovao sam Konferenciju 2005. „Republika Srpska Krajina – 10 godina posl(ij)e“ i priredio dva zbornika radova, objavio knjigu „Šta će u Splitu Sveti Sava“ 2007…. Da ne zaboravim: pokušao sam 1991. da pomognem razvoju Srpske Krajine, ali sam bio (na lep način) odstranjen, jer nisam bio pod kontrolom Službi.

U sadašnjim sudbonosnim vremenima po Srbiju i Srpstvo preostaje mi još da napišem poneki osvrt na savremene događaje i neobične vesti. I ovaj tekst je reakcija na vest o imenovanju novog ambasadora (nove ambasadorke) Republike Srbije u Republici Hrvatskoj. Smatram da sam u obavezi, jer sam učen da samostalno razmišljam i zaključujem a iznad svega osećam potrebu, da pomognem posrnulom delu naroda poreklom iz Srpske Krajine, a nastanjenom ovde, u Srbiji, najviše severno od Save, da mu ukažem na zablude i pomognem da izabere bolji put.

Srpske izbeglice iz Hrvatske (200.000) beže 1995. od agresorske vojne akcije Oluja

Nije strašno što je vođa bolestan, strašno je kada je on na visokoj funkciji

Srpska Krajina se većinom pouzdala u komunistu Slobodana Miloševića i radikala Vojislava Šešelja. Kada je 1995. godine ondašnja komunističko-radikalska („crveno-crno“) vlast u Srbiji žrtvovala Zapadno Srpstvo da bi kroz trgovinu napravila Hrvatsku, narod je prognan i/ili preseljen istočno od Drine. Ta generacija preseljenika i njihovi potomci nešto kasnije zdušno prihvatiše radikalske otpadnike – koji su se prozvali naprednjacima – i u velikom broju stadoše uz ovog sadašnjeg vođu i svedržitelja.

Da Vas podsetimo:  Ovozemaljski nemiri Simeona Mirotočivog

Moji ovdašnji prijatelji mi kazuju da je centar tih Krajišnika naselje Busije kod Zemuna. Kad dublje razmislim, tako je moralo i biti: radikali su obećavali Veliku Srbiju i dali ledinu zvana Grmovac, a naprednjaci daju po 100 evra, 20.000 dinara i gomile lažnih obećanja koje prijaju ušima. Malo li je!

Mala digresija na ovom mestu: tokom studija čitao sam nešto više tekstova iz psihologije kako bih razumeo određene događaje i ličnosti iz nacionalne istorije.Zapamtio sam jednu izvrsnu knjigu: Vilhelma Rajha „Masovna psihologija fašizma“ (Beograd, 1973). Aktuelan je, na žalost, i danas!

Čuveni psiholog i psihijatar Vilhem Rajh opisao je devijacije bolesnog i zločinačkog fašističkog uma

Posle propasti Zapadnog Srpstva pojavila se knjiga ser Dejvida Ovena, psihologa po struci, „Bolesni na vlasti“ (Beograd, 2009). On je kao evropski savetnik učestvovao u kreiranju politike rata i mira u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U tom poslu susretao sa sa ondašnjim vojnim komandantima i političarima od Beograda, Sarajeva do Zagreba. Kasnije je neke svoje impresije pretočio u kratku studiju o Slobodanu Miloševiću i objavio u pomenutoj knjizi. Kada pročitate Rajha i Ovena, a setite se one vanvremenske misli Ive Andrića („Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“), onda će vam biti jasnije zašto smo se našli na ivici nacionalne propasti i ko nas je do nje doveo! Uostalom, to je najbolje prorokovao Radoje Domanović u pripovetci „Vođa“!

Da bi Srblji iz Srpske Krajine donekle shvatili svoju gorku sudbu i sadašnja zla vremena moram da ih podsetim na još jednog Angloamerikanca. Reč je o ocu Pitera Galbrajta, to jest američkog ambasadora koji je 5. avgusta 1995. sedeo na hrvatskom tenku prilikom agresije Hrvatske na Srpsku Krajinu. Stariji Galbrajt je onomad rekao da su na vodećim položajima potpuni ludaci koji stvaraju društvenu atmosferu u kojoj i veliki umovi s znanjem i životnim iskustvom ne shvataju šta se oko njih dešava. U ovom slučaju problem je što je jedan ludak dao velike koncesije pomenutom tenkoljubcu, a pametni nikako da shvate šta on radi u Beogradu i Zagrebu: Piter Galbrajt još nije završio posao. Sada je dobio pravu priliku sa budućom ambasadorkom Srbije u Zagrebu!

Ko da je prepozna? J. Milić pre estetskih plastičnih intervencija

Pomislih da ovde stanem sa psihologijom, kada pročitah vest da su članovi Društva psihologa Srbije reagovali na svedržiteljevo ponašanje. Ostaje još da se direktor „Laze Lazarevića“ izjasni da li ima praznih kreveta i dovoljno lekova!

Nije toliko strašno što je neki od vođa bolestan, strašno je kada je on na visokoj funkciji. Rezultati svedržiteljeve politike su obrazovanim Srbljima i te kako poznati, ali ne i onom delu naroda koji prodaje veru za „sendvič i crvenu“.Bolesni vođa obično okrivljuje narod za svoje stanje ali to vešto verbalno krije. Njegova dela, međutim, to jasno pokazuju. Trebalo bi mi mnogo prostora da nabrojim šta je sve pogrešno uradio i kakve je zulume načinio pa ću se zadržati samo na jednom zločinjenju, koje se na bezbroj načina tiče najviše onih iz Srpske Krajine ali i vaskolikog Srpstva!

Da Vas podsetimo:  Srećni robovi

Reč je o odabiru ambasadora Republike Srbije u Republici Hrvatskoj: Jelene Milić!

Ovo je Jeleni Milić bila ulaznica za ambasadorsko mesto

Za početak da vidimo ko je ta žena: nekadašnja supruga visokog funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (pripadnika sekte Čedomira Jovanovića), nekadašnja radnica u jednom preduzeću za ketering (britanska Ambasada je bila čest naručilac njihovih usluga), direktorka Centra za evroatlantske studije čiji je jedina svrha da širi propagandu pomenutog vojnog saveza i za to dobijala donacije raznih stranih fondova i vlada, visoko obrazovanje stekla na privatnom fakultetu nedavno, u šestoj deceniji života…

Nije Milićka kriva što je postavljena već onaj ko je potpisao rešenje!

Najveći uspeh postigla je kada je upoznala vođu naprednjačke sekte u prvim danima kada je on postao predsednik Srbije. A onda je promenila frizuru. Pre neki dan dobila je i državni posao. A u tom poslu trebalo bi da, pored ostalog, štiti prava nekadašnjih Krajišnika, a danas stanovnika Srbije pred organima nezavisne hrvatske države! Njeno obrazovanje, kvalifikacije i znanje o diplomatiji, a naročito odnos prema Srpstvu, ukazuju nam na nešto sasvim drugo: nije ona kriva što je postavljena već onaj ko je potpisao rešenje!

::::::::::::::::::::::::::

Razlog NATO bombardovanja

Jelena Milić: NATO bombardovanje Srbije je opravdano, jer to je bio jedini način da se zaustave srpski zločini nad Albancima na Kosovu“

::::::::::::::::::::::::::

Srpske izbeglice iz Hrvatske (200.000) beže 1995. od agresorske vojne akcije Oluja

Potpisnik rešenja zaboravio je mnogo toga kada je promenuo pameću od radikala do naprednjaka. U toj promeni želeo je da zaboravi i svoja (ne)dela. Na primer, uticaj na radikalskog „vojvodu“ na rukopis objavljenom pod naslovom „NATO picajzla Jelena Milić“. Ili, još svežiji primeri kroz naslove koji su krasili tekstove u tabloidnim medijima pod njegovom direktnom kontrolom i nalozima: „Lice NATO zla“, „NATO divljakuša“…

Sada je okrenuo ćurak naopako a narod to ne razume i ne shvata pa je primoran da postupi po onoj narodnoj: „Na ljutu ranu – ljuta trava“!

Izgleda da se svedržiteljevo oduševljenje pomenutom Natovkom započelo onog trena kada je ona započela satanizaciju Rusije i Vladimira Vladimiroviča Putina. Koristila mu je da raspiruju rusofobiju a istovremeno pere zločine zapadne vojne alijanse počinjene u Srbiji 1999. godine i u bezbroj država širom sveta. Sve to doprinosi Vučićevoj politici tihog ulaženja u NATO na direktan način, a ne kao što su to radili „žuti“ kroz sporazume i vojne vežbe.

Da Vas podsetimo:  Filistri, fekalije i ovnovi

Milić: Republika Srpska Krajina je bila neprijateljska tvorevina

Vučićevo odricanje od radikalske prošlosti ogleda se i kroz tajnu podršku onima koji to javno i jasno govore. Milićeva je jedan od brojnih primera jer je odavno izjavila: „Republika Srpska Krajina bila je neprijateljska tvorevina i Hrvatska je imala legitimno pravo da proba da svoju teritoriju integriše natrag“.

Mapa Republike Srpske Krajine

Vara se svedržitelj da će Hrvati njegovo odricanje prošlosti prihvatiti kao iskreno. Znaju oni dobro šta će Milićeva (u)raditi u Zagrebu i za to im on ne treba. Oni dobro znaju njegovu neobrazovanost i političku nesposobnost ali i prilike u Srbiji usled njegovog uništenja vojske, policije, pravosuđa…

A ono što su Hrvati želeli sada su i dobili: dobili su mrzitelja Srbije i svega srpskog u liku svedržiteljeve lične ambasadorke u Zagrebu! Jer, Milićeva je dobila priliku da se, zaštićena po službenoj dužnosti, sveti Srbljima i Srbiji. Njoj ne smeta Hrvatska koja je nastala na krvi stanovnika Srpske Krajine u dva rata. Neće joj ni smetati da kupuje suvenire na Jelačić placu i sluša domoljubne pesme. Bolje je i to, misli ona, nego da sluša vapaje iz jama i neotkrivenih grobnica.

Ima pravo pesnik Mihailo Medenica kada tvrdi da će Srbiju, a naročito Srblje iz Srpske Krajine, u Zagrebu predstavljati osoba kojoj je Jasenovac izletište na Savi, Oluja povetarac koji je razvejao maslačke… Mihailo je, međutim, zaboravio da pomene i ono „letovalište“ na Pagu. U takvom kontekstu, pesnik poručuje: „Ustajte mučene kosti valja vam bežati“!

Teška razaranja i užasne posledice hrvatske akcije Oluja u kojoj su uništene srpske kuće i imanja

I na kraju, ostaje pitanje: Šta kažu nekadašnji Krajišnici a sadašnji Srbijanci? Pokušao sam da dokučim bilo kakav odgovor. Čitao sam na raznoraznim portalima komentare o imenovanju nove ambasadorke u Zagrebu. Nisam video da je neki napisan u ijekavskoj varijanti srpskog jezika, da je pomenuo Srpsku Krajinu, ostatak Srba u današnjoj Hrvatskoj….

To me upućuje na zaključak da Aleksandar Vučić na razne načina i forme iskazuje mržnju prema narodu kome biološki pripada a da istovremeno, kao najponizniji sluga, očekuje milost od zapadnih gospodara u vidu dozvole da produži mandat na još četiri godine i tako Srbiju dovede u stanje iz kojeg se nikada neće oporaviti. Čak dalje nego Domanovićev „vođa“!

Ili nam je Onaj gore namenio drugu sudbinu? Ko zna!

https://izmedjusnaijave.rs/

6 KOMENTARA

  1. Slazem se svama potpuno. Ali, Milicka nije sama sebe postavila. Sve ide iz glave jedog coveka – ali to svako nisu ni Selakovic, ni Vulin. Mozda je to samo iz glave AV, ciji je dzoker i Cedomir Jovanovic za diplomatsko predstavnistvo u BiH?

    • Treba udomiti i Cedu. Posle Cedinih silnih dugovanja drzavi (zbog nazovi fenomenalnih poslova sa ,,Fidelinkom,, i uzimanja iz magacina Republicke robne rezerve) sada je najbolje da se on okaci na budzet drzave Srbije. Kad mogu da se okace na budzet silne NVO moze sada i Ceda Jovanovic…. Sto njih da vise placa Zapad. TESKA SITUACIJA na zapadu, nema se. A sve to je potpuno demokratski.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime