Rediteljki i novinarki Oliveri Miloš Todorović trebalo je više od dve decenije da dobije sudski spor protiv televizije Pink.
Olivera Miloš Todorović je kao autorka emisije „SOFA“, prvi put emitovane u septembru 2001. godine na Studiju B, tužila kompaniju Željka Mitrovića nakon što su se na Pinku u aprilu 2003. emitovale tri emisije „Ivana, drago mi je“.
U tužbi je bilo navedeno da je „Pink Media Group“ plagirala vizuelni identiet televizijskog serijala „SOFA“, a pravda je stigla 21 godinu kasnije.
Olivera Miloš Todorović u razgovoru za Kompas ističe da nije očekivala da će se „ćerati“ dve decenije protiv kompanije Željka Mitrovića, ali da ni jednog trenutka nije pomišljala da odustane, čak i kada su prošli svi rokovi za adekvatnu nadoknadu štete, odnosno kada je potencijalna sudska pobeda postala samo pitanje morala i etike.
Ulazak u ring nije bilo pitanje izbora
Kako gledate na zadovoljenje pravde posle dve decenije i šta sada za vas predstavlja ova presuda?
Pobedila sam! Ovo je još jedan uspešno završen projekat koji se odužio na 21. godinu. Postupak po mojoj tužbi je pokrenut 1. avgusta 2003. za plagiranje vizuelnog identiteta TV emisije SOFA, protiv „Pink International Company“, a radi zaštite autorskog prava. S obzirom da se radi o rešavanju starog predmeta, Zakon kvalifikuje ovaj slučaj kao hitan, a sudijama nalaže ubrzanje i okončanje postupka. Spor je trajao 21. godinu.
Ulazak u ring nije bilo pitanje izbora, već moja jedina mogućnost, verovanje u pravdu i istinu kako sam naučena. Posle 21. godine, u današnjem sistemu, te reči ne znače ništa! Upravo zbog toga, bila sam spremna i na drugačije razrešenje postupka. Sve procesne radnje tuženi Pink je preduzimao u cilju odugovlačenja postupka, u čemu ga sud nije sprečavao. Pravda bi bila da sudskog spora nije ni bilo.
Sve vreme, tuženi Pink je predmet spora pokušavao da svede na komad nameštaja, da obesmisli postojanje tužbe za krađu vizuelnog identiteta emisja SOFA koji obuhvata još elemenata koje je Pink neovlašćeno preuzeo i preradio, koristeći prepoznatljiv brend već isprobanog formata.
Serijal „SOFA“ se pojavio na TV stanicama u vreme kada je bila vrlo skromna medijska ponuda televizija i kablovskih operatera u Srbiji, pa je sličnost bila još očiglednija.
Presuda za povredu mog autorskog prava je potvrda da se krađa, u ovom slučaju, ne toleriše.
REM nije prošao ispit
Da li mislite da bi i ovu presudu sada i REM trebalo da uzme u obzir i preispita odluku o poslednjoj dodeli nacionalnih frekvencija?
Povodom “slučaja SOFA”, Pink je sazvao konferenciju za medije, predmet spora je proučavan na Pravnom fakultetu na predmetu intelektualne svojine i analiziran od strane mnogih advokata. Premijerno emitovanje Sofe je bilo na TV Studio B 2001. godine, a kada je 2003. „SOFA“ počela da se reprizira na nešto gledanijoj televiziji TV B92, na TV PINK počinje premijera serijala „Ivana, drago mi je“.
To je vreme kada TV Pink učvršćuje svoju monopolsku poziciju na srpskom televizijskom tržištu pa je samim tim učinjena šteta i ukupna odgovornost ove televizije za evidentni plagijat i njegovo emitovanje još mnogo veća. Ako REM tada nije prošao ispit, već je PINK-u dodelio nacionalnu frekvenciju, da li vi, onda, mislite da ima smisla da ovu presudu REM uzme u obzir?
Da li ste se ikad zapitali šta vam je ovo trebalo i da li biste danas ponovo ušli u sličan spor?
U mom rečniku ne postoji reč odustajanje. Život je borba, nepristajanje. To je i stvar karaktera. Doslednost u konceptu života i rada. Takvi su, uglavnom, i moji prijatelji. Neke će ova presuda da ohrabri, a neki će se pitati da li se isplati biti Don Kihot? Da li u društvu koje promoviše „vrednosti“ kroz destrukciju i medijsko estradni prostor, dobri i pravedni mogu da pomeraju svet?
Postavljanje „nemogućih ciljeva“
Šta se u vašem životu promenilo za ovih 20 godina koliko ste čekali na presudu?
Ceo život je projekat. Sve ove godine sam, pored svog advokata Nebojše Đokića, prisustvovala svim ročištima, održanim i neodržanim, a bilo ih je oko 75. „Češljala“ sam zakone, savetovala se sa prijateljima. Promenjeno je pet sudija koji su se, svaki put, ispočetka, upoznavali sa predmetom.
Onda je usledila reorganizacija sudova, pa je predmet malo zalutao, pa je došlo do obustave rada advokata. Dva puta sam dobijala naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Viši sud je doneo međupresudu, a Apelacioni je potvrdio 2014. da je Pink povredio moja moralno-imovinska prava. Usledila je revizija od strane Pinka i Vrhovni kasacioni sud ukida presude Apelacionog i Višeg suda i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje 2014. godine.
Zanimljivo je da je prvo ročište, na kome je organizovano gledanje emisija u sudnici, održano 15 godina posle početka postupka. Prvostepeni sud je 2019. poverio veštačenje, poslednje od četiri veštačenja, komisiji veštaka sa Katedre za filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u kojoj su bili rediteljka Andrijana Stojković i reditelji Darko Bajić i Srdan Golubović. Viši sud u Beogradu donosi presudu 2023. godine da je povređeno moje autorsko pravo, što početkom 2024. godine potvrđuje Apelacioni sud.
Imam status samostalne umetnice Udruženja filmskih umetnika Srbije, sama obezbeđujem projekte i novac za njih. Baš zato je, u postizanju “nemogućih ciljeva”, značaj podržanih projekata veliki, a opstanak naše ekipe, van ekipe, još veći. Kroz medijsku produkciju, „ShockART“ produkcija koju sam osnovala pre 25 godina, želi da osmisli program koji podstiče na razmišljanje.
Ne napušta me preispitivanje ljudskih prava, pristup pravdi marginalizovanih grupa, posebno žena i dece. Tokom procesa, rodila se i moja ćerka Dunja koja je sad studentkinja. Zanimaju me vrednosna opredeljenja te generacije XXI veka, kao i njihova želja da se angažuju, a mnogi njihovi stavovi bi trebalo da su preporuka za one koji se bave njihovom budućnošću.
SOFA preispitivala ćutanje intelektualne elite
Posle prvog serijala SOFA koji je preispitivao odgovornost i ćutanje intelektualne elite za sve što nam se dešavalo u Miloševićevom režimu, snimili smo i drugi serijal koji je razrešavao dilemu globalizacije i očuvanja srpskog identiteta, a emisije snimljene 2009. nastojale su da utiču na promenu tradicionalnih zabluda duboko ukorenjenih u naš mentalitet, zbog kojih plaćamo veliku cenu.
