SRBI I MORAL

Nedavno je profesorka Ivanka Popović, na jednoj tribini ProGlasa rekla da sve što nije zakonom zabranjeno, ne znači da je časno!

Brojni su primeri nečasnih radnji, izjava, postupaka, pa čak i zakona, koje su pisali ljudi upitnog morala i časti, najčešće upodobljavajući zakone svojim potrebama i interesima.

Teško je nabrojati sve primere, koji se u Srbiji svakim danom umnožavaju. Ipak, na neke, posebno najnovije, vredi podsetiti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik svih gradjana, donedavni predsednik vladajuće partije, najizrazitiji je primer. Njegovi postupci, važne državne odluke, izjave i sva činjenja su veoma sporni ako se ocenjuju po etičkim kriterijumima, važećem Ustavu i zakonima. U njegovim ranim politickim radovima zabeležena je izjava da za jednog Srbina, treba ubiti 100 Muslimana. Tada je bio ljuti radikalni opozicionar u nastajanju. Kada je po drugi put ušao u vlast i stao na čelo Srbije, sa mnogo gneva prema ljudima koji pamte, negirao je tu izjavu i oštro ih izvredjao. Zatim je menjao stav gde god mu je to bilo potrebno radi učvršćivanja na vlasti. Potpuno je uzurpirao vlast, a zatim i Srbiju. Od dana do dana menjao stav, izjave, odluke… Rekao je da i zbog samo jednog glasa izbori moraju da se ponište. I o tome sada misli i govori drugačije.

U više izbornih ciklusa bio je nosilac izborne liste Srpske napredne stranke, iako ni na jednoj nije bio kanidat za koga se glasa.

Skoro svakodnevno davao je lažna obećanja kosovskim Srbima, (i ne samo njima!) A ubrzo zatim predavao ih novim vlastima otcepljenog dela države.

Najnovija neetička manipulacija, vezana za izbore krajem prošle godine, bila je da je preseljavanje birača iz drugih gradova, pa i država, regularno, što je vrhunac nemorala jednog državnika!

Prvo je sebe stavio na izbornu listu gde nije kanidat. Pred gradjanima koji su negodovali zbog toga, prkosno je branio tu odluku, objašnjavajući da to zakonom nije zabranjeno.

Čak i ako se uzme da je to jedna od brojnih rupa u zakonu – NEMORALNO JE!

Ali, ne samo da su Vučićeve radnje i pozajmica imena nemoralni, opasnije od toga je što su se njegovim primerom poveli i još neki istaknuti gradjani Srbije.

Donedavni opozicionar, član opozicione koalicije Milan Stamatović, objašnjava da je moguće i legalno (jer nije zakonom zabranjeno), preseljavanje birača iz grada u grad, radi preglasavanja domicilnog stanovništva, koje je protiv SNS-a. Jer, kako je rekao i Vučić, to zakonom nije izričito zabranjeno. I da svako ima pravo da promeni mesto boravka kad god poželi.

Kada sam se davnih godina, zbog nastavka školovanja, prijavljivala sam samo PRIVREMENI BORAVAK. To je važilo za sve studente koji nisu rodjeni i nisu imali boravak i rešeno stambeno pitanje u Beogradu. Tek kada sam dobila stalni posao u prestonici, dobila sam pravo na stalnu prijavu boravka. I to, tek kada je vlasnica kuće gde sam stanovala, dala dozvolu, pokazala dokaz o vlasništvu i potpisala izjavu da je saglasna.

Znači, nije mogao svako kad hoće i kako hoće. Postojali su striktni propisi, koji su poštovani.

Istina, to je bilo u vreme postojanja SFRJ, na koju sada oni, koji tada nisu bili ni rodjeni, bacaju drvlje i kamenje!

A u toj državi postojalo je pravosudje, koje je bilo nemoguće kupiti da bi prećutkivalo protivzakonite radnje i zakone; da bi oslobadjalo kriminalce, ubice, bitange, navijače i slične. Nije bilo moguće “kupiti” slobodu uplatom male sume novca po principu oportuniteta.

Sećam se jednog primera kada je izvesni Bata Todorović kod Liona na Zvezdari, KUPIO i renovirao jednu vilu. Godinama je bio negativan primer, iako je tu kuću kupio, a ne oteo. Jer, u to vreme to zakonom nije bilo moguće pokriti.

Još neki aktuelni primeri kapitalističkog vremena (jer mrski socijalizam nije bio dobar) koje su gradjani Srbije sa nestrpljenjem(!) zagovarali i očekivali, pokazali su totalno odsustvo morala. Nedostatak OBRAZA, kako je govorila moja majka.

Tako imamo političke preletače: Gorana Vesića, Aleksandra Šapića, Dejana Bulatovića, Kenu, Bakareca, Jovanova, Boška Ničića…već citiranog Milana Stamatovića…

Oni izgovaraju isti tekst, kojim su nekada častili sadašnje „poslodavce“, samo sada protiv onih u čijim redovima su do juče bili. I iz čijeg gnezda su potekli kao političari i kvalifikovali se da ih Vučić primeti i primi pod svoje skute.

Svi nabrojani i njima slični, bez izuzetka, sada žestoko vredjaju svoje dojučerašnje saborce iz opozicije, kritikujući vreme kada su bili deo vlasti i dela u kojima su i sami učestvovali.

Predstavnici vlasti često, kada su saterani u ćošak, galame kako će menjati zakone, jer ovi koji važe se ne primenjuju. Umesto da počnu da rade po tim zakonima!

Kupovina glasova na izborima, mito, korupcija, laži… postale su reference za uspešnije završavanje posla. Institucije za kontrolu ćute kada treba da govore, a lopovi, ubice, lažovi… što više lažu, pljačkaju, kradu rejting im raste. Sto je kriminal veći, to je i popularnost kriminalca u porastu.

Sama reč MORAL više nema nikakvo značenje, često služi za podsmeh. Nekad smo se radjali i rasli s tim.

A sada smo smešni vanzemaljci.