Piše: Aleksandar Arsenijević
Kako se bliže izbori sve je očiglednije da će i oni i kampanja koja im prethodi prevazići sve dosadašnje kada je reč o neregularnosti, falsifikovanjima i otvorenoj kupovini glasova. Što je uostalom bilo i za očekivati jer koliko god se klinčili gospodar Vučić, napredna mu partija i bratija, fakat je da im je rejting daleko od onog kakav bi oni voleli da bude.
Stoga samo nekoga ko je pao sa Marsa ili je kao mali ispušten na beton može iznenaditi odsustvo reakcija organa i institucija čiji je zadatak da poput izbornih komisija, spreče neregularnost i otvoreno kršenje izbornog zakona. Baš kao što se to desilo kada su prilikom predaje izbornih lista u prestonici, kada je otkriveno mnoštvo falsifikovanih potpisa, što su Gradska izborna komisija i Tužilaštvo ‘ladno ignorisali, kao da je reč o nečem po sve normalnom i prihvatljivom.
A kada se sve to ima u vidu nedvosmisleno proizilazi da će i ovi izbori predstavljati puki test inteligencije. Onaj isti koji braća Srbistanci i sestre Srbistanke uprkos činjeničnom stanju za sve ove nazadne godine ne uspevaju da reše i jednom za svagda uklavire ko ih deceniju i kusur laže i krade. Istovremeno, sve su glasnije i ocene da će se 17. decembra na ispitu naći čuveno i u poeziji opevano srbistansko ljudsko dostojanstvo koga se tokom slavne istorije Srbistanci narod ponosni nisu odricali ni u najtežim trenutcima i izazovima.
Da li će se i ovoga puta ispostaviti da su dostojanstvo i budućnost srbistanske mladosti minorni u odnosu na nekoliko hiljada dinara koje gospodar ovih dana velikodušno deli penzionerima, studentima, srednjoškolcima, socijalno ugroženima… Naravno im je poput vrhunskog secikese nebrojeno puta do sada izvukao višestruko veće sume pa ih sada čašćava majušnim delom onoga što su im prethodno ukrao i još uvek krade na oči. Sve u svemu, 17. decembra ćemo ponovo imati priliku da proverimo da li se dominantni gen današnjih Srbistanaca podudara sa genima onih što su oko kuće turskim kabadahijama šetali opanke i ponizno gužvali kapu pred domaćim šljamom koji su, uzgred budi rečeno, oni ustoličili na vlasti.
Bilo kako bilo tek 17. decembra ponovo ćemo se naći u prilici da se na konkretnom primeru uverimo da li čuveno srbistansko dostojanstvo i pravdoljubivost počinju i zavrašavaju se sa narodnom poezijom. Ili su u pravu drugosrbijanci, ma šta to značilo, koji tvrde kako se većina nekada ponosnog, bezgranično hrabrog i nadasve prirodno inteligentnog naroda preobratila u uboge podanike, čiji se životni moto sveo na dan, komad, use, na se, a ako se posreći i poda se.
