Šta kad nemačke firme izrabljuju zaposlene u Srbiji, a naš sistem ne štiti radnike?

0
91

Radnici u Srbiji koje su zaposlene u firmama koje posluju ili su u vlasništvu nemačkih kompanija, u Srbiji često nemaju kome da se žale na uslove rada.

Foto: Pixabay

Međutim, prema novom zakonu, one mogu da se žale Nemcima.

Kako piše Dojče vele (DW), nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja koji je na snazi punih godinu dana, omogućava radnicima koji rade van Nemačke, a u kompanijama koje sarađuju sa firmama povezanim sa ovom državom da se požale na loše uslove, izrabljivanje, i kršenje radnih prava.

U nemačkom Leoniju u Nišu radnice rade pretežno na traci. Stoje, prate traku, nema usporavanja.

Leoni svoje kablove prodaje kompaniji BMV.

„Za dve godine sam isekla bar dva miliona žica. Sao se štanca. Logično je da nekad padne koncentracija, nekad niste fizički u stanju, radite bolesni – kijam, kašljem, ništa ne vidim, a radim“, priča jedna radnica za DW.

Za taj svoj rad prima 500 evra mesečno.

„Dobila sam i to da oni mene ne razumeju, ne mogu da napredujem u firmi, ne mogu da dobijem odmor kad želim, nikada ne znate kada ćete ga dobiti, kažu vam par dana pre odmora da vam je odmor odobren, radite preko mogućnosti kada poslodavac traži od vas, a kada nema potražnju, on vas pošalje kući i skida vam bonuse zbog tih dana kada on nema posla“, objašnjava ona.

Radnica u prodavnici Lidl na jugu Srbije za DW kaže da neke kolege po dve godine nisu išle na odmor, jer se „nisu stekli uslovi“.

„Traže da ostaneš posle radnog vremena, pitaju ‘molim te, možeš li’, i onog momenta kada više nemaš snage jer je svaki dan tako, onda trpiš posledice“, dodaje žena koja radi za 60.000 dinara mesečno.

Da Vas podsetimo:  PAVLE SE VRATIO IZ KINE, PA POKRENUO JEDINSTVENI BIZNIS: Inovator iz Čačka jedini u Evropi pravi ovo!

Po novom nemačkom zakonu, radnica Leonija mogla bi da se žali i direktno BMW-u, jer posluje sa onima koji ne poštuju ljudska i radnička prava.

Prema novom zakonu, u obavezi je da radi na poboljšanju uslova rada u kompanijama u kojima dobavlja svoje proizvode, u suprotnom može da plati penale.

„Kompanije registrovane u Nemačkoj koje posluju sa srpskim kompanijama moraju u svom lancu snabdevanja da analiziraju društvene i ekonomske rizike, da oni imaju adekvatne preventivne mere i da prate kako se one sprovode“, kaže za DW Sanela Bahtijarević iz nemačkog Društva za međunarodnu saradnju (GIZ) koje, opskrbljeno novcem iz nemačkog budžeta, i u Srbiji radi na povezivanju dve zemlje.

Osim direktne žalbe firmi kupcu, postoji i Savezna agencija za kontrolu izvoza koja je zadužena da prati primenu zakona. Na sajtu te agencije takođe radnik može da podnese pritužbu i bude obavešten o postupanju.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime