Veliki broj pristalica prozapadne opozicije bio je prinuđen da ovog leta napusti Srbiju i spas od „diktature“ i lošeg života potraži na nekoj od plaža primorskih zemalja.
Odlazak na letovanje je samo jedan od razloga zašto se sve manje ljudi odaziva na proteste, ali društveno-politički radnici koji rade za medijske promotere protesta, osmislili su veoma interesantan način i uputstvo kako da podržite proteste iz svog omiljenog letovališta, a da ne propustite nijedan trenutak dragocenog odmora. Skoro, pa nijedan…
Novinar Dragoljub Petrović predložio je da se pristalice prozapadne opozicije prošetaju subotom uveče kroz mesta u kojima letuju poput Rovinja, Pefkohorija ili Hurgade i na taj način održe, kako je rekao, „vatru“ protesta. Pored toga, savet je i da se fotografišete i to objavite na društvenim mrežama jer ako se nešto ne objavi na Fejsbuku ili Instagramu kao da se nije ni dogodilo… Uostalom, ne možete biti „kul“ ako niste na ulici i ako to niste potvrdili bar jednim klikom ili video zapisom.
Ovaj način protestovanja sa letovališta ima neodoljivo sličnu paralelu sa političkim delovanjem početkom dvehiljaditih, mahom istih aktera koji sada organizuju proteste.
Tada je Demokratska stranka organizovala za svoje poslanike glasanje iz Bodruma i Soluna, a bilo je i drugih marifetluka, ali sve u ime razvoja demokratije do koje nam je toliko stalo da ćemo podneti svako vređanje inteligencije i prihvatiti da ne pamtimo duže od zlatne ribice.
Predvođena demokratskim snagama raznih postpetooktobarskih „vizionara“ i „eksperata“, Skupština Srbije je, u jednom periodu zbog sukoba unutar DOS-a, na volšeban način brojala 320 od mogućih 250 poslanika.
Borislav Novaković je glasao u Skupštini Srbije tokom glasanja o Zakonu o radu decembra 2001. godine, iako se u tom trenutku nalazio u Solunu, zbog čega je i dobio nadimak Bora Solunac. Činjenica da se Bora Solunac proslavio glasanjem iz Soluna, a ne zato što je stvarno učestvovao u proboju Solunskog fronta, može delovati razočaravajuće na pristalice ovog dela opozicije, ali ne treba se toliko obazirati na činjenice. Uostalom, činjenice uvek kvare dobru priču.
Poslanička grupa Demokratske stranke čiji je šef bio Bojan Pajtić našla se u prilično neugodnoj situaciji nedostatka kvoruma prilikom izbora Kori Udovički za guvernera NBS jula 2003. godine, pa su istaknuti poslanici ove partije glasali iz letovališta stotinama kilometara dalekih od Srbije. Zloupotrebom tuđih kartica organizovano je uspešno glasanje, a egzotičnih objašnjenja bilo je ništa manje nego egzotičnih destinacija, na kojima su se tada zatekli poslanici koji su „glasali“. Pajtić je tvrdio da je Neda Arnerić išla taksijem od Bodruma do Istanbula, sela na avion, glasala i vratila se, taman do zalaska Sunca, na peščane plaže popularnog turskog letovališta.
Međutim, kako su ove parlamentarne krađe, praćene širim projektom pljačke i devastacije političke, ekonomske i vojne moći zemlje, počinjene u vreme vladavine tzv. demokrata, možda je samim tim i politički nekorektno nazivati ih pravim imenom, podsećati na takve događaje i ne abolirati ovakve kreativne poduhvate. Uostalom, za sve ove afere, ionako niko nije odgovarao niti preuzeo odgovornost, pa zašto ne iskoristiti onda i drugu priliku. Ipak, isti akteri se sada pojavljuju kao organizatori protesta i valja im se još poneki put pružiti poverenje.
Zato, subotom uveče, održite protestnu šetnju u svojim letovalištima, održite tu „vatru“ protesta. Neka ceo svet vidi. Srbija je svet. Samo napred. Ne treba da vas bude sramota… Ništa manja od onog kada šetate Beogradom, po ko zna koji put i ponovo za tuđe interese…
Autor: Dejan Novaković
