Novogodišnje praznike provodim u jednom banjskom mestu nedaleko od Beograda, gde dolazim svake godine. Prvi utisak je bio da je razlika između prošle i ove godine ogromna.
U zgradi u kojoj redovno odsedamo ima preko 20 apartmana. Dva dana smo već ovde, večeras je doček, ispred lifta nikog da sretneš. Na parkingu ima 25 mesta – prebrojao sam, samo 10 je zauzeto. U većem kafe restoranu preko puta, gde ni preko godine ne možeš lako da nađeš mesto, sada nema problema. Juče smo kafu popili u jednom drugom kafiću gde navraćamo i preko godine, samo je još jedan sto bio zautet. Kad smo hteli da pođemo, jedva smo došli do kelnera, našli smo ga u kuhinji.
U samoposluzi nema gužve. U pekari takođe.
Park, jedan od najlepših u Srbiji, prazan. Jutros oko 10 sati izašli smo da prošetamo. Nailazi čovek, kaže dobro jutro, ko svoj svome, Kao da smo se sreli u liftu. Klizalište u parku, prazno. Kafić u kome smo letos često pili kafu, ne radi … A vreme je divno, sunce, temperatura 15 stepeni…
Ovako nikad nije bilo. A nedavno su bili izbori. Glasali ste, gledajte.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
