MILICA

0
69

Beba.

Svako dete je specifično. Posebno.

Nama, Milica je malo posebnija od drugih.

Iz više razloga.

Milica je već nekoliko meseci životno ugrožena.

Ima akutnu leukemiju. Ima… Kao da je dobila nešto. Nešto dobro. A u stvari, ima bolest koja ubija. Čak i bebe.

Pored akutne leukemije ima i mamu, tatu i brata Jovana.

Jovan ima 4 godine. Kaže da je srećan i tužan svaki put kada porodica pokuša da ga obraduje. Srećan jer mu je želja ispunjena, dobije nešto, itd. Kaže i da je tužan zato što je seka bolesna i čeka da ozdravi pa će onda biti „skroz srećan“.

Ima Milica i posebnu mamu. Njena mama nosi uniformu. Vojnu. Mama – vojnik.

Kako li je imati mamu vojnika?

Trebalo bi da Milica ozdravi, poraste i sazna.

Ima i super tatu. Dok je ona sa mamom u bolnici, tata ide na posao a onda posle vrtića čuva Jovana. Nedostaju im mama i Milica.

Njih dve su od Marta u bolnici.

Milica se prehladila. Kašalj. Bebe kašlju. Prvo su išle inhalacije. Onda antibiotici. Sve standardno. Bronhitis. Ništa strašno . Samo, nešto nije valjalo sa krvnom slikom.

Pa je polovinom marta prebačena na Institut za majku i dete. Bronhoskopije, analize, punkcija koštane srži….

Dijagnoza: akutna leukemija.

Milica u lošem stanju. Odlaže se hemioterpija dok ne bude bolje.

Nije bilo bolje.

Kada su leukociti dostigli vrednost 129 000, nije više bilo izbora.

Prvi blok hemioterpija. I od tada je na intenzivnom citostatkom lečenju.

Komplikacije koje su pratile prvi mesec su bile takve da su je roditelji krstili u bolnici. Nadrealna situacija. Otac krši saobraćajne propise da bi stigao na vreme. Pokloni stižu pred bolničku zgradu. Sveštenik završava krštavanje i medicinska sestra koja u istom trenutku ulazi u sobu i kaže : „Idemo u salu.“

Da Vas podsetimo:  O psovci, psovačima i Narodnoj skupštini

Milicini roditelji i danas teško cede reči dok pričaju o tome.

Par sedmica kasnije, prvi udah. Bolje je.

Istog dana još jedna vest.

Neophodna je transplantacija matičnim ćelijama.

Roditelji nisu podudarni.

Milica je rođena sa kosom. Bujala je do njenog 7-og meseca.

Onda je počela da opada. Pa da raste. Opet da opada.

Jeste videli nekad bebu kojoj od hemioterapije opada kosa?

A ona se smeje. Sve vreme. Ta beba se smeje i kad spava. Medicinsko osoblje je obožava. Svakog dana, svi obilaze Milicu. Niko ne zna kako je živa. A ona nasmejana. Priča. Brblja. Igra se. I grli. Hoće svima. I svima se smeje.

Milica ima najokruglije obraze i najsjajnije oči na svetu.

Trenutno, traži se davalac matičnih ćelija u svetskom registru za nju.

Zato što ga u našem nema.

Ono što znamo, bilo bi mnogo, mnogo bolje da ga ima kod nas.

Šansa da Milica preživi transplantaciju ukoliko joj se pronađe davalac u našoj zemlji raste za 30 %.

Nije Milica jedino dete kom treba transplantacija matičnim ćelijama. Ima ih još.

Ima i odraslih. Svima njima raste šansa sa davaocem iz Srbije.

Ponekad, nema podudarnog davaoca ni u svetskom registru. Veća je verovatnoća da bi se našao kod nas. Samo što taj neko ne zna. Da je možda baš on taj.

Biti davalac je lako. Popuni se jedan upitnik i da 1 mala epruveta krvi.

Onaj ko bude imao sreće i podudari se kao davalac prođe sistematski pregled.

Sedne na separator, isti onaj na kom se izdvaja plazma, i daje krv.

To je sve!

Nema operacije, nema anestezije, nema bolova. Odsedi i ide kući.

Upis u registar ne može biti namenski. Registar je jedan i služi svima. Deci i odraslima. A ima ih… žive tu pored nas.

Da Vas podsetimo:  Srbiji je potreban treći put

Jedini način da oni prežive je da svako ko ima 18 do 45 godina ode u najbližu transfuziju ili kod ekipe na terenu gde se dobrovoljno daje krv i kaže da želi da pristupi Registru davalaca matičnih ćelija.

Možda se baš u sredu ili četvrtak upiše neko ko se podudara sa Milicom. Ili u petak, subotu….

Možda Milica kada odraste odluči da postane lekar.

Možda bude lečila nekoga od nas. Ili nekog našeg.

Ne možemo znati. Sve dok ne shvatimo koliko je u stvari lako dobiti priliku da budemo zalužni što je neko živ, što je jedna porodica ostala na okupu.

Milica je svoje krštenje provela u bolnici. Prvi rođendan će provesti u bolnici. Možda i Jovanov rođendan provede u bolnici. Znamo da će on biti tužan zbog toga.

Ipak, možemo da im omogućimo da sledeću novu godinu provedu zajedno,kod kuće.

Jednostavno tako što ćemo izdvojiti pola sata svog vremena i upisati se u registar davalaca matičnih ćelija.

ZA MILICU, ZA SVU NAŠU DECU….. UPIŠI SE U REGISTAR!!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime