KAKO SE ODLAZILO IZ TITOTOPIJE
Odavno sam u kontaktu sa pojedinom našom braćom i sestrama iz dijaspore, i živo se zanimam (koliko mogu, naravno) za njihovu sudbinu. A ona nije nimalo laka. Naprotiv.
Moj prijatelj Nešo Ćurčić, koji je godine proveo u Francuskoj na „privremenom radu“, autor potresne autobiografske knjige „Čovek je ono što prećuti“, opisuje kako su živeli srpski mučenici koji su, trbuhom za kruhom, odlazili iz srećne Titotopije u zemlju Lujeva i Luvra, Napoleona i Viktora Igoa:„Da bi uštedeli što više novca, naši ljudi nisu birali način. Naročito oni koji su živeli i radili u Parizu. U nekim kvartovima, pre rušenja starih zgrada radi gradnje novih objekata, gradske vlasti su isključivale električnu energiju, vodu i gas. Zgrade nisu odmah rušene. Investitorima je trebalo vremena da obezbede sredstva. Ponekad su i pravni problemi ometali gradnju. Napuštene zgrade su rušene i nakon pet i više godina. U tom periodu naši ljudi bi se uselili u te zgrade i u njima živeli bez vode i električne energije. Vodu su donosili u kantama. Imali su male boce s plinom. Na njima su kuvali. Posebno me je potreslo to kako su provodili noći. Spavali su na oprezu, sa daskom i čekićem pored kreveta. Tokom noći bi povremeno udarali čekićem u dasku da bi plašili pacove kojih je bilo ih na stotine. Ponekad bi pravili raspored: do ponoći bi čekićem u dasku udarala supruga, od ponoći njen suprug. I tako mesecima i godinama. Novac koji bi uštedeli slali su u naše banke ili bi u svojim mestima gradili ogromne kuće u koje se većina njih ne bi nikad ni uselila. Brzo bi se razboleli, zbog uslova življenja, i odlazili sa ovog sveta.“
A mislilo se – ala žive „Jugovići“ na Zapadu…
ČOVEK IZ KANADE
Danas nije sasvim tako, i za naše otišavše na Zapad ima i ruha i kruha. Ipak, i danas ljudi iz našeg rasejanja ponekad liče na veverice u točku: žive udobnije nego ovde, bolje su plaćeni nego ovde, ali cena svega toga uopšte nije mala. Kako ne izgubiti svoj identitet? Kako podići i sačuvati sinove i kćeri? Kako da potomci postanu i ostanu Srbi? Mnogi, naročito mlađi bračni parovi, vratili bi se u Srbiju – samo kad bi ovde bilo minimalnih osnova za dostojanstven život…
Ta dijaspora naša umnogome izdržava maticu – 15% BDP-a stiže iz rasejanja.
Najnovija nevolja, međutim, jeste koronokratija koja je zavladala širom sveta.
Nedavno me je našao čovek iz Kanade, Hercegovac, koji je posle strašnog rata u BiH, godine 1997, rešio da ode. Hrišćanin je, temeljan kao mnogi i mnogi Hercegovci. Došao ovde da kupi imanje u mom kraju. Kaže – u Kanadi, pod koronokratijom, postaje nepodnošljivo. Svaki čas vrše ogroman pritisak za vakcinisanje, i prete otkazima i nemogućnošću zaposlenja. Supruga, sin i on su do sada odolevali, ali pitanje je do kada će moći. I hoće da se vrati. Znao je, veli, da je taj sistem zapadnog čoveka takav kakav jeste – zlo pod vidom humanizma, ali se sada sve ogolilo.
Hoće u Srbiju, da bude sa svojim ljudima.
AUSTRIJA I ŠVAJCARSKA
Kako je u bližem okruženju?
Porodica iz Austrije mi piše da se i tamo narod buni protiv prisilnog vakcinisanja. Roditelji čak ispisuju decu iz škola.
Sestra u Hristu mi šalje ovakav mejl:„Htela bih da Vam kažem da je u Austriji veliki pritisak opozicione Slobodarske partije na Vladu i parlament povodom korona mera i vakcinacije. Pružili su veliki otpor čak i tzv.struci to jest lekarskoj komori. I učitelji koji su primili prvu dozu vakcine odbijaju da prime drugu. Neobično i neočekivano od Austrijanaca.“
Druga sestra u Hristu, ovoga puta iz Švajcarske, redovno šalje linkove o teškom stanju u koronokratskom svetu: recimo, vest da u Australiji grade nešto slično logorima za nevakcinisane. Ili o koronokratama koje se rugaju vakcinisanima i kažu im da, uprkos vakcinaciji, moraju u karantin – da se ne bi razboleli.
Stiže i obaveštanje da, pošto guglanje znači predavanje špijunskim mrežama globalista, treba koristiti pretraživač DuckDuckGo.com.
POVODOM APOKALIPSE
Apokaliptičnost doba u kome živimo je povod da ovoj sestri u Švajcarsku napišem:„Ipak, moramo znati nešto – oni nam ništa ne mogu ako im Bog ne dopusti. A Bog će, kako reče patrijarh Pavle, uvek pomoći ako bude imao kome da pomogne. Smisao postojanja čoveka i čovečanstva je u broju onih koji se spasavaju. Može se desiti da im Gospod polomi rogove, i da ne ostvare svoje satanske namere. Jer, ne zaboravite – đavo mrzi ne samo one koji mu se protive, nego i one koji mu služe. A Bog voli i one koji Ga vole i one koji Ga mrze – što je sjajno objašnjeno u tekstu Aleksandra Kalomirosa “Ognjena reka“.“
Ona odgovara:„Ne damo se i držimo se. Danas su donijeli nove mjere o uvođenju kovid sertifikata (potvrda) u svim zatvorenim prostorima osim prodavnica i javnog prevoza. Djecu će da testiraju u školama, zaposlene po firmama o vlastitom trošku i da zlo bude još očiglednije predložili su da se usvoji zahtjev o skraćivanju roka trajanja potvrde onih koji su prebolili koronu sa 6 mjeseci na tri mjeseca. Naravno vakcinisanim osobama potvrda će da vrijedi 6 mjeseci ali im predlažu 3. i 4. porciju vakcine za jesen i zimu. Dakle na sve moguće načine forsiraju vakcinaciju. Svako dobro od vaskrslog Gospoda vam želim!“
Ko se ovome nadao?
A dođe. Ipak, ne treba paničiti, nego misliti molitveno, ali i praktično.
PRAKTIČNI ŠVAJCARCI NA DELU
A onda praktičan način organizovanja onih koji odbijaju da se potčine koronokratiji. Opet sestra iz Švajcarske:„Želim da podelim sa vama obaveštenje o jednom od načina organizacije pružanja usluga i zapošljavanja u Švajcarskoj. Mišljenja sam da bi se ovako nešto trebalo i moglo organizovati u svakom mjestu i državi. Neka svako radi svoj posao. Naime, radi se o Internet linku na kojem su ovdje kod nas registrovane firme, doktori itd, koje zapošljavaju ili pružaju usluge i vakcinisanim i nevakcinisanim osobama, ne praveći razliku. I ne tražeći potvrde o testiranju i vakcinaciji.Organizacija je protiv ove diskriminacije. Tu svako može i svoj posao ili firmu da registruje ako je istog mišljenja. Registracija je besplatna. Smatram da bi se ovako nešto moglo i trebalo organizovati u svakoj državi preko interneta ili bez interneta, svejedno. Takođe smo se dogovorili sa lokalnim farmama oko nabavke hrane u slučaju da nas počnu ucjenjivati sa sertifikatima u prodavnicama prehrambenih proizvoda. Evo stranice pa pogledajte: https://animap.ch/”.
Odličan predlog!
AUSTRALIJA NA UDARU
U Australiji nasilje i ludilo koronokrata. I jeftina, sramna propaganda vakcinacije čak i za malu decu. Napravili crtani film – ko se vakciniše, taj je lav.
Jedan brat mi, preko posrednika s kojim sam u kontaktu, postavlja pitanje o povratku u otadžbinu zbog svega što se u Australiji dešava. Trudim se da trezveno odgovorim:„Da je sreće, Srbi, osim retkih, nikad ne bi napuštali srpske zemlje i krajine, nego bi ovde imali čime da se hrane i brane. Ko može da se vrati – dobro je. Ali, koliko sad ljudi može da se vrati? Kako? Imaju li načina da ovde žive i prežive? Nikad nisam imao pretenzije da savetujem ljude koji žive u rasejanju, jer njihov je život težak i pun iskušenja. Mene samo srce boli što su otišli. Oni su, često, najkvaliteniji među nama, a ovde nisu imali mogućnost za život dostojan čoveka. Pogotovo oni koji su bili žrtve ratova devedesetih. A Srpstvu treba služiti gde god da se nađemo.“
Tako sam napisao da se ne bih pravio pametan – ljudi koji žive na Zapadu bolje od mene znaju kako im je.
ODGOVOR BRATA SRBOLjUBA
Brat Srboljub Despotović ( tako se zove ) je, međutim, odlučan. Piše našem zajedničkom korespondentu, i on mi prosleđuje Srboljubov stav ( ostavljam način na koji je Despotović pisao ):„Odgovor od brata VLADE je polovična činjenica, druga strana medalje da se “SRBSTVU MOŽE SLUŽITI BILO GDE DA SI”, i to se normalno odnosi strogo na pojedinca jer bukvalno SRBSKA “ZAJEDNICA” postoji kao forma koja ponekada i ponešto učini kada na SRBSKI NAROD napadnu neke nevolje i katastrofe, bilo prouzrokovane direktno ljudskim delovanjem, bilo prirodnim putem, i normalno je sve to po BOŽIJEM DOPUŠTENjU.“
Dakle, Srbi su, osim u teškim situacijama po Srpstvo, uglavnom razjedinjeni, veli brat Srboljub.
On smatra da je odlazak Srba u pečalbu bio štetan i po maticu i po njih same. Novčana pomoć iz rasejanja održava sve nepravedne sisteme u Srbiji od Tita naovamo:„Gubljenjem SRBA sa SRBSKIH PROSTORA nije ojačalo SRBSTVO tamo gde su SRBSKA OGNjIŠTA ni u čemu, osim novca koji potrošimo ili pošaljemo, što ima neku vrednost materijalne pomoći pojedincima bilo da su u pitanju srodnici ili prijatelji ili vlasnici radnji i usluga za koje smo potrošili neku količinu novca. A to nije ojačalo SRBSTVO U RASEJANjU. Suštinski to je više pomagalo i pomaže svim sistemima i njihovim vladarima, odnosno svim dosadašnjim vlastima od BROZA do danas. Sama unosna devizna žetva dosta pomaže da sistem i vlastodršci prežive a u stvari dosta potpomaže produžetku robovanja NARODA SRBSKOGA U CELINI. Osim toga ako je iz SRBSTVA iselio samo jedan procenat ljudi od srca, uma-znanja, snage i volje da učini nešto na uklanjanju bilo kojih od ovih “različitih”sistema od 1945 do danas, koji je u suštini komunistička okupacija u više činova, onda je i tim našim odlascima odloženo uspostavljnje vladavine BOŽIJE PRAVDE I ISTINE.“
Dakle, ko je na Zapadu, ne može, misli on, mnogo učiniti za maticu, osim novčane pomoći.
SUDBINA NAŠE DECE
Brata Srboljuba naročito boli rasrbljavanje naše dece u inostranstvu:„Treće i najžalosnije je nestanak i rasrbljavanje potomaka većine SRBA koji su osnovali ognjišta u tuđem zapadnjačkom svetu. To je naša tragedija, najveća i najskuplji DANAK U KRVI prinet na žrtvu boljega životnoga standarda i nekih boljih rešenih životnih pitanja na zapadu. Sigurno je bratu VLADI poznato da ta deca i omladina koja živi u emigraciji na EVROPSKOM kontinentu ako se tu zakopiti dva ili tri kolena, nestaje iz SRBSKOGA BIĆA u ogromnoj većini, a kamoli u prekookeanskim zemljama.Zar je premala cena plaćena samo poslednjeg raseljavanja SRBA na zapad sa ratnih prostora devedesetih i posle? Da smo se, Bog do, zadržali bar u SRBIJI, ako nismo mogli na kućnome pragu, pa da su nam zakvrčala gladna creva pitanje bi ko bi danas SRBIJOM vladao.
Tebi je, dete ( tako se obraća korespondentu, nap.V.D.) sve ovo poznato jer sve ovo i sam vidiš i znaš, a neke stvari i na svojoj koži osećaš.Volio bih kada bi bio u prilici da ovo moje razmišljanje proslediš bratu VLADIMIRU, ne kao polemiku sa njime, već drugačije viđenje života na zapadu, i tragediji raseljavanja, koje sam ja još krajem osamdesetih rasudio u tadašnjem iskustvu življenja na zapadu.“
Zbog čemera se često odlazilo na Zapad, ne zbog „vrućih kolača“. Ali, sada Zapad ugrožava dušu, a Vladika Nikolaj je, u „Nebeskoj Liturgiji“, najavio stradanje i pokajanje srpskoga naroda. Zbog toga je Srboljub Despotović sa svojima rešio da se vrati.
Neka Sveblagi Gospod blagoslovi da se naša braća i sestre iz dijaspore snađu i pronađu u ova teška vremena.
autor:Vladimir Dimitrijević
