Ne dozvolimo da nas ikad više podele i razjedine, mi smo jedan narod i moramo živeti u bratskoj slozi i miru, jedino tako možemo opstati kao narod.
KLjUČNI DOGAĐAJI ZA RASRBLjAVANjE I RAZARANjE SRPSTVA, ODRICANjA, SAMOPORICANjA I ODRODA, PORED 1918. SU I KOMUNISTIČKI KONGRES U DREZDENU, ZASEDANjE AVNOJA U JAJCU I TITOV USTAV IZ 1974.
Socijalistička radnička partija Jugoslavije – komunista stvorena je 1919. godine u Beogradu na čelu sa Simom Markovićem i Filipom Filipovićem. Godine 1920. menja naziv u Komunistička Partija Jugoslavije (KPJ).
Vlada KSHS je bila primorana da 30. decembra 1920. godine zbog postignutih uspeha KPJ na izborima donese “Obznanu”, kojom je zabranjen rad svih sindikalnih i radničkih organizacija koje su bile povezane sa Komunističkom partijom. Od 1921. do 1941. godine KPJ je bila u ilegalnosti. KPJ je nastavila da radi pod imenom Nezavisna radnička partija, ali je i ona zabranjena u oktobru 1924. godine.
O njihovom delovanju fokusiraću se samo na razaranje SRPSTVA.
Komunistička partija Jugoslavije u ilegali je nastavila da radi na borbi protiv “velikosrpskog unitarizma i ugnjetavanja”, od 1926. sve žešće podupirala ideju o izdvajanju Crnogoraca iz srpske nacije… to je potvrđeno i u Drezdenu 1928.
U Drezdenu, od 3. do 15. novembra 1928. godine na Četvrtom kongresu, KPJ je postavila svoje temelje antisrbskog delovanja u procesu uništenja Srba, što je takođe i Tito sprovodio, uz pomoć odnarođenih srpskih komunista koje je pažljivo birao.
U Drezdenu su utvrđeni planovi koji su nama Srbima stavili omču oko vrata. Posle par godine proklamovana je i krilatica: „Slaba Srbija – jaka Jugoslavija“.
Taj skup jugoslovenskih komunista dao je krila ustaškom pokretu, tada je ohrabreno svako antisrpsko delovanje u budućnosti i postavljen je temelj budućih republika kao i nezavisnih država i pokrajina, a na štetu Srba.
Tada je stvorena ideja budućih naroda (nacija) koji će nastati iz srpskog bića, korena… a ti novostvoreni narodi će živeti na patološkoj mržnji prema Srbima i svemu što je Srpsko.
Glavna ideja i cilj KPJ bila je borba za stvarnje nezavisne Hrvatske, nezavisne Crne Gore, Makedonije i nezavisne Slovenije, dok će mađarskoj manjini u Vojvodini dati pravo na otcepljenje kao i Kosovu i Metohiji, matici srpskoj, gde su formirane autonomne pokrajine.
Tužno je da je oko 500 hiljada Albanaca, koji su 1948. godine činili tek 8.15% stanovnika ove današnje okrnjene avnojevske Srbije, dobilo autonomiju sa elementima državnosti (zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću) i to na najsvetijem parčetu srpske teritorije i mestu gde se nalazi sedište SPC Pećka Patrijaršija.
U isto vreme se radilo na prihvatanju izbeglica iz Enver Hodžine Albanije koji su masovno prelazili granicu dok su ih komunističke vlasti to sprovodile, sa razlogom koji je bar danas vidljiv.
Iste te 1948. godine na teritoriji novoformirane SR Hrvatske je bilo oko 550 hiljada Srba, što je tada bilo 15% stanovništva i oni nikakvu autonomiju nisu dobili (iako su je Albanci na KiM sa 8.15% dobili).
Da nije bilo AP KiM, verovatno ne bi došlo do okupacije i otimanja Srpske matice Kosmeta.
Komunisti su takođe vešto radili da Crnogorci (Srbi iz Crne Gore, geografska odrednica ,,crnogorci“) dobiju naciju koju su sproveli komunisti u Jajcu novembra 1943. god, na Drugom zasedanju Avnoja… zagovornik te ideje bio je Milovan Đilas, koji je naredbe potpisivao svojom rukom, i zacrtao proglašenje crnogorske nacije.
Tvorac ovih ideja je bila svakako duboka država i masonerija, a sve se sprovodilo kroz lik i delo Josip Broza Tita, onaj neprijateljski vojnik sa Cera i Kolubare koji je ubijao Srbe i borio se na stranu Austrougarske. On je sproveo sve te ideje koje su moćni zacrtali, svih današnjih republika, pokrajina i nacija… koje je olako naš srpski narod prihvatijo i postao ,,Jugosloven“ i zaboravio da je Srbin. A tu megalomansku ideju jugoslovenstva prvi je sproveo kralj Aleksandrar Karađorđević od 1918.
Ne smemo da smetnemo sa uma da su Hrvati u velikom broju Srbi preko 60 posto, (konvertiti, unijati, katolici).
O Srbima u BiH, bošnjaci, muslimani… svi oni su nekada bili Srbi, koji su se odrekli sebe i prihvatili da su muslimani, danas pripadaju bošnjačkoj naciji imaju i bošnjački jezik (i bošnjački i crnogorski jezik su nastali od srpskog jezika, kao i hrvatski), sve je to stvoreno, kao i jezici u doba komunizma… koji je radio samo na razaranju Srpstva.
Pored Drezdena 1928. Ključni događaj za nas Srbe je i Drugoo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. godine kada je doneta deklaracija o podeli buduće Jugoslavije na šest republika (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija), gde je naša Stara Srbija odnosno Vardarska Makedonija dobila status republike i prostor za otcepljenje… što će sve to dobiti legitimitet ustavom iz 1974. god.
Odmah posle Drugog svetskog rata u Vardarsku Makedoniju dolaze funkcioneri Saveza Komunista čiji je cilj bio dodatno vršiti pritisak na Srbe i ucenjivati, zastrašivati kako bi se rasrbili… što je to danas i vidljivo, tamo danas nema ni 2 posto Srba.
Komunistički (Titov) Ustav SFRJ donet 11. februara 1974, je tadašnjim jugoslovenskim republikama (a posebno pokrajinama unutar SR Srbije – Vojvodini i Kosovu) dao široka prava i ovlašćenja. Pokrajine su čak dobile pravo veta na odluke koje bi donosila Srbija… tada je trasiran put ratova devedesetih, gde je Srbija izašla kao gubitnik, što nije ni moglo biti drugačije kada je u Srbiji bio ukorenjen komunizam i vera u Tita, Jugoslaviju i komunizam (nismo ni razumeli pad Berlinskog zida 1989.g i gvozdene zavese… odnosno pad komunizma)… dok kod drugih republika je bio cilj da se osamostale i gledali su samo sopstvene interese.
U Staroj Srbiji, odnosno Makedoniji, što za nas Srbe nije tuđa zemlja, tamo su naše kosti srpskih junaka u Bitolju, Zebrnjaku, Prilepu, Tetovu, Udovu, Bregalnici… to je i dokaz da je to nekada bila Srpska zemlja.
Stara Srbija je istorijski i geografski pojam, u užem smislu, taj pojam obuhvata Staru Rašku, Kosovo, Metohiju i najveći deo Vardarske Srbije, danas Vardarske Makedonije, dok u širem smislu obuhvata celu Vardarsku Srbiju i delove Egejske Makedonije.
Definitivno komunizam je razorio temelj srpskog roda iz koga ćemo se teško oporaviti…
A o zločinima komunista nad Srbima i SPC i sveštenstvom, monaštvom, to je već druga bolna i zastrašujuća tema.
Celokupna situacija koja je zadesila Srbe od ratova devedesetih, preko NATO zločinačke agresije, situacije sa okupiranim Kosmetom, situacijom u Crnoj Gori… imamo i granicu na Drini koja deli Srpski narod… sve su to posledice te 1918. god kao i komunističkog rasrbljavanja Srba i veštačkog ,,bratstva i jedinstva”… koje nas je u potpunosti razorilo.
Zato mi danas imamo problem sa ekumenizmom, umanjujemo broj srpskih žrtava u Jasenovcu, nemamo ni naziv za naše žrtve kao što imaju Jevreji, Romi, Jermeni, nemamo ni Mauzolej za sve srpske žrtve… a i dalje se sa setom sećamo Jugoslavije i druga Tita i plačemo za tim vremenom.
A Vi (naravno, ne svi) oduševljavajte se serijom ,,DRUG MARKO”… i sećajte se tih ,,lepih vremena” po Srpski rod.
Ne ponovilo se to vreme zla, patnje i stradanja, kada je ubijao brat brata zbog surove ideologije, kao i rasrbljavanje, samoporicanje, odricanje i unižavanje Srba i Srbije.
Mi Srbi moramo ucrtati svoje nacionalne okvire i crvene linije preko kojih ne smemo ići.
Nama je potrebno ideološko izmirenje.
Ne dozvolimo da nas ikad više podele i razjedine, mi smo jedan narod i moramo živeti u bratskoj slozi i miru, jedino tako možemo opstati kao narod.
Vodimo se ,,SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA” i jedini ispravan put je Svetosavski put.
Praštajmo braćo!
Živela Srbija, nikad više Jugoslavija!
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
@Ђорђе Ивковић
„Пресудни догађај наравно није ни један од наведених.
Пресудни догађај је када су западни Срби спречили план краља
Александра о ампутацији Словеначке и Хрватске, чиме би српски
етнички простор био заокружен.“
Ако сте у могућности, можете и желите, наведите та историјска
документа која то сведоче, као и имена тих “западних Срба“.
Српски етнички простор би био заокружен “Великом Србијом“,
којој су се могли прикључити Хрвастка и Словенија, без присиле,
по својој жељи, али то је спречио регент Александар прихватањем
пројекта ЈУГОСЛАВИЈА.
Тешко је поверовати да су “западни Срби“ били против Велике
Србије ако су имали могућности да се слободно изјасне, али им
је пројекат Југославија ту могућност ускратио.
Тим пре што би и у Великој Србији остварили иста права као што
су добили и од пројекта Југославија.
Појасните појам ко су ти “западни“ Срби“.
Да није било пројекта Југославија, не би могло бити ни
противљење “западних Срба“.
Пресудни догађај наравно није ни један од наведених.
Пресудни догађај је када су западни Срби спречили план краља Александра о ампутацији Словеначке и Хрватске, чиме би српски етнички простор био заокружен.
Следећи догађај је стварање Бановине Хрватске коју су западни Срби такође подржали, самоубилачки стајући на страну хрватску а против Србије. Не само подржали – и пре него што је створена, инсистирали су да будућа „бановина Хрватска буде што већа, како би се успешније борила против великосрбијанског хегемонизма“ (Видети: Светозар прибићевић „Диктатура краља Александра“).
Партизанштина је природни наставак ове аутошовинистичке агенде.
У суштини, југословенштина какву познајемо је еуфемизам за антисрбијанство.
Autor priča o komunistima kao o marsovcima, zaboravljajući prostu činjenicu da su to takođe SRBI. Njihova pojava i snaga je uslovljena NEPRAVDOM u srpskom društvu! Kao i carskoj Rusiji!
Ajde sad junače o današnjim hiljadama napuštenih i zapuštenih srbskih sela, hiljadama divljih deponija po Srbiji /ima 3500 prema nalazu Vlade Srbije/, o divljim splavovima i divljaštvu u uzurpaciji obala reka u Srbiji, o divljoj gradnji, jer i ne postoji legalna gradnja u Srbiji. I divljaštvu u saobraćaju, o korumpiranom sudstvu, gde ni jedan postupak nije završen, u kojem za gaženje deteta na trotoaru, sin moćnika dobije kaznu od par meseci kućnog pritvora. O nasilju navijačkih bandi i svakodnevnim neredima koje čine, o nasilju u porodicama, kafanama, školama!
Jesu li i zato krivi Drezdenski kongres i predaja štafete mladosti drugu Titu? Nikad nećemo izaći iz živog blata dok se ne pogledamo u ogledalo i ne vidimo ko smo u stvari mi!
Patetičko jadikovanje nad nesrećnom srbskom sudbinom, dok vozovi prolaze, je nova nesreća ovog naroda!
upravo tako
„KLjUČNI DOGAĐAJI ZA RASRBLjAVANjE I RAZARANjE SRPSTVA,
ODRICANjA, SAMOPORICANjA I ODRODA, PORED 1918. SU I
KOMUNISTIČKI KONGRES U DREZDENU, ZASEDANjE AVNOJA U
JAJCU I TITOV USTAV IZ 1974.“
Узрок и последица су као “гудало и свирало“ – објектвно се не
могу раздвајати.
1918. је кључна, она је узрок, а ово све остало је последица.
Па и латиница којојм је овај текст писан је један од узрока
расрбљивања, а званично уведена као писмо 1918. због
– „bratstva i jedinstva“?
Ако смо расрбљени, било би поштено поделити КРИВИЦУ на
“равне части“ између МОНАРХИСТА и КОМУНИСТА.
Тачније: “браће“ масона – Александра Карађорђевића и
Јосипа Броза – Тита.
Да Александар није семе посадио, Тито не би имао шта да залива
и прихрањује, да расте и израсте у монструма – СРБОУПРОПАСТИТЕЉА.
И још једном: Југословенство је упропастило СРБство.
Неће више бити Југославије у ранијим границама,
можда буде Балкан опен или шта слично, а то му дође на исто:
“ИСТИ КЛИНАЦ, ДРУГЕ ПАНТАЛОНЕ“