Nepotrebno je govoriti o Vučićevim izneverenim obećanjima, recimo na račun neodlaska u Tiranu. Ne zato što je ko zna koje po redu, nego što nema svrhe. Pre prilično decenija, stručnjaci su konstatovali dezideologizaciju i personalizaciju politike!
Napuštaju se stare, a ne nastaju nove ideologije, birači se opredeljuju za personu. a ne za ideologiju. Ličnost umesto nje, koja je ranije oličavala ideologiju. (Odnosno program, aktuelno ili prioritetno iz ideologije). To se svuda potvrđuje iz dana u dan glasanjem za istu, bez obzira na njene prividne i stvarne promene. Čak i evidentne neuspehe i promašaje…
Glasači vladajuće stranke zato su Vučićevi, a ne SNS! Da bi to i dalje bili uredno im servira nešto „krupno“, često bez veze sa jučerašnjim pa i sasvim suprotno. „Svakodnevnu dozu Predsednika“, kako je efektno rečeno u „Mentalnom razgibavanju“. I ima ih sasvim pristojno, više nego opozicione stranke bez takvih ličnosti, skupa. Ali njihovi lideri se ne trude da ponude zaista nešto nalik na ideologiju. (Odnosno, program). I drukčije od decenijama lansiranog i ritualno ponavljanog od strane vladajućih, na račun Kosova, Republike Srpske, Evrope, Rusije. Pa i pretpolitičkih tema kakve su korupcija, natalitet… Bar kao Variatio delectat (Promene prijaju), skrenule bi pažnju, i navele neopredeljenog pa i ponekog opredeljenog, da se opredeli za opoziciju. Opredeljenje za ideologiju pa i program, ipak je trajnije. Makar što uglavnom nadživljavaju onog ko ih oličava… Uz to se lideri uzajamno osporavaju, i kao ličnosti…
U tom smislu nepotrebno je i dizanje galame kod nas, u Hrvatskoj i BiH, zbog ćutanja „zvaničnika“ na Orbanovo paradiranje sa zastavom „Velike Mađarske“. (Zapravo, dela Austro-Ugarske. Tako da je njeno oživljavanje verovatno koliko i Austro-Ugarske, i Franje Josipa). Znaju da to iznosi „za po kući“, umesto „svoje ideologije“. Pogotovu ne „svoje spoljne politike“, uzgred: ni jedno ni drugo nije moguće unutar EU… Ali lepo izgleda, lepo bi i „zvučalo“ ali nije za pričanje, odjekivalo bi i „van kuće“. A ništa ne košta ni njega ni te zvaničnike, listom prijatelje. Potpuno ga razumeju, a i koriste u drugim prilikama. Moglo bi i u ovoj, da prijatelj nije prijatelj. Ako to građani ne shvataju, nema veze. Dosta im je plašenja Kurtijem. A i prilika za pokazivanje kako to „majka više ne rađa“, ima dovoljno…
autor:Radovan Marjanović
Upravo je Vučić primjer, da glasači NE glasaju za personu, jer pod pojmom „persona“, podrazumjeva se neupitna karizma, empatija, simpatija, moralnost ……i sve ono što Vučić nije i čega nema. Mislim da je stvoren sistem koji je naj sličniji onom u Sjevernoj Koreji, elegantniji, inteligentniji, pokvareniji,
ciničniji, u kojem zadana osoba ipak dobiva najveći broj glasova, uprkos svim nedostatcima. Sistem, koji podrazumjeva kontrolu informativnog prostora, svodjenje institucija Drzave na zadanu osobu, „zamrzavanju Ustava“ za neka druga vremena, prividno ne mješanje medjunarodne zajednice , minimiziranje postojanja stvarne opozicije, podrzavanje lazne opozicije. Sistem ucjena i ovisnosti o partiji i vodećoj ličnosti. Reinkrenacija poznatog “ Drzava to sam JA “ !!! Najveće zasluge za ovakvo stanje ima vanjski, zapadni faktor, koji se uvukao u sve pore društvenog zivota i stvara ono što isključivo njima koristi. Ne kazem da to prolazi bez otpora , ali “ oni još uvjek kolo vode “ ………..