U mom selu kažu bolje džabe sedetи nego džabe raditи. Međutim, ovi naši okupatori se malkice razjare kad jeftina radna snaga, koju im je plaćeno da preuzmu, povremeno odluči i da sedne.
Kakav je to način? Hoće da troše struju za klima uređaje, neće da upotrebljavaju pelene, a prave probleme i kod neplaćenog prekovremenog rada. Sad hoće i na bolovanje da idu, zamisli ti to, na duže od dve nedelje.
Taman naučismo magarca da radi, a ne jede, kad on uginuo. Doduše, to nije onaj umetnički magarac Marine Abramović, to je više ovaj naš domaći autohtoni magarac, kome je posao da tegli. I tako ti se oni požale predsedniku, a on brže bolje dežurnom dahiji ministarstva zdravlja navije uši. Ministarka zdravlja odmah skoči i objavi da više nećemo moći na bolovanje duže od 15 dana bez komisije, koja će svakako da utvrdi treba li nam to bolovanje, u slučaju da nismo onkološki pacijent, trudnica ili tek izašli sa operacije.
Predsednik kao pravi Samarićanin nam je ipak udelio trideset dana, ali ne ni slučajno 58 jer tačno toliko su procenili da traje berba malina i kupina, na koju radnici pobegnu da zarade koji dinar, jer ne znaju šta će od para koje im daje ekonomski tigar.
Zamislite vi tu našu kukavnu radnicu iz malog mesta, koja umesto da sedi kući i odmara jer je bolesna, mora da ide do velikog grada, da vadi upute, da obilazi komisiju, doktore i sve to iz džepa svog plati.
Što ne bi moglo, kad smo ekonomski tigar, pa ima i preliva? Ekonomski tigar u malim mestima je izgladnelo mače, tako da i da se skrpe za put, pitanje je hoće li im se odobriti bolovanje. Naposletku, točak uspeha SNS-a će sve nas kolektivno pregaziti i ostaviti da ležimo u prašini, ko živ, ko mrtav.
Ova država svojim građanima ne veruje ni da su bolesni i zaboravlja da je tu u službi građana, ne obratno. Kako bi im verovala da su gladni, ako im ne veruje ni kada su bolesni? Ili smo svi mi samo umišljeni bolesnici dok se ne dokaže suprotno?
Predsednik reče da zna da mu je narod gladan i posla ljude da gladnom kupe pljeskavicu. Verovatno zato što i on zna da za njegove idu oni buđavi sendviči pa da se ne bruka, jer on njegove glasače ponižava isto koliko i nas što to nismo, ali ne voli medijsku pažnju koja ga ne veliča.
Jesmo li najzad umesto država svih građana, postali korporacija? Korporacija, koja se predstavlja kao majka Srbija i za doručak jede svoju decu.
Vi ste doktorko Grujičić, poznati kao humanista. Naposletku, nama nije cilj da Vas vređamo jer ste u svojoj branši izuzetan lekar. Ali ovde i sada, kao ministarka, niste ni humanista, a ni neko kome je cilj ozdravljenje ovog bolesnog društva.
Ovde prozivate radnike u Srbiji da se foliraju, da su neradnici, džabalebaroši I lezilebovići, koji lenčare ili idu da beru maline, umesto da rade to što im kažu strane gazde. Nalik na vašeg gazdu, Aleksandra Vučića, istim rečima, obraćate se onima koji vam veruju da ćete voditi računa o njima.
Zaboravljate da ste pre svega lekar i humanista, pa ministarka i potrčko i Aleksandra Vučića i stranih korporacija. Zaboravljate i to da taj vaš gazda, nije radio ni jedan jedini dan, pa nije imao od čega da bude bolestan i da traži bolovanje.
Pitamo Vas i sledeće:
Poslodavac i sada dobija zvaničnu potvrdu razloga bolovanja, koju izdaje izabrani lekar. Zašto se država meša u ovo? Da li je dužnost države da goni srpske radnike i da im bude nadzorniok na galiji, dok oni veslaju u prazno za ko zna koga i minornu platu?
Ako se već stalno pozivamo na evropsku praksu, zašto to ne radimo i ovog puta?
Na primer dozvoljeno trajanje bolovanja bez komisije je u Nemačkoj šest nedelja; u Francuskoj do šest meseci bez upućivanja na komisiju, ali uz ispunjenje određenih blagih uslova; u Švedskoj se tek osmog dana podnosi lekarsko uverenje potrebno za bolovanje; u UK isto; u Italiji je ograničenje samo da može da traje šest meseci.
Gde smo tu mi, doktorko Grujičić i zašto naš zdravstveni sistem štiti poslodavce od zloupotrebe, a ne štiti radnike? Hoćete li nam najzad lepo izaći i reći istinu da smo kolonija stranih država, a mi građani Srbije, mi radnici Srbije robovi u ovom sistemu pa da onda, najzad razumemo, zašto se svi prema nama, tako i ponašaju?
Piše: Ana Ubavić, profesorka filozofije i logike
