Ne mrzim SPS – mržnja razara onoga koji mrzi. Ne mrzim socijaliste, samo me nerviraju. Interesantna je to stranka koja je nastavila kontinuitet Saveza komunista i dugo se opirala promenama. Zato smo valjda bili poslednja ex-Yu republika koja je sprovela demokratske izbore.
Prethodno je njihov ideolog, inače ugledni filozof i akademik, zagovarao „jednopartijski pluralizam“ što je nonsens kao kad biste rekli za prostitutku da je virgo intacta ili za serijskog ubicu da je svetac.
Socijalisti su pokušavali da ožive SFRJ koja je poodavno bila leš u raspadanju. Sizif bi se krstio obema rukama iako je bio paganin.
Nerviraju me jer se stalno pozivaju na moral, principijelnost i patriotizam kao „poslednje utočište za hulje“, što bi rekao Džonson.
Socijalisti su potpisali Kumanovski sporazum, što je po jednima kapitulacija, a oni su ga slavili kao pobedu nad NATO-om, što je, opet, po nekima, neukusno i groteskno, dok je po drugima taj sporazum bio jedina moguća opcija za mir. Socijalisti pak krive druge da su dali Kosovo, a oni su potpisali Rezoluciju 1244 i proterali Srbiju sa Kosova, zapravo njene institucije, i na taj način predali vlast kosovskim Albancima. OVK im je verovatno do groba zahvalan, samo što to neće da kaže javno.
Ne postoji stranka u novijoj istoriji Srbije, od devedesete naovamo, koja je bila na vlasti gotovo sve vreme – trideset i nešto godina, sa pauzom od nekoliko meseci u vreme DOS-a kome su, transformisani u partiju levog centra, dakle socijaldemokratsku (deklarativno), ubrzo počeli da služe kao i svakoj potonjoj vlasti. Prosto je neverovatna ta njihova sposobnost prilagođavanja.
Dakle, ono što kolokvijalno zovemo „uvlačenje“, poltronstvo, preletanje, da bi se stekla sigurnost i beneficije jer su i stranke i mnogi ljudi karakterne nule koje gledaju samo sebe, Darvin je nazivao evolucijom – „Kad dođe do velikih prirodnih i društvenih promena ne opstaju najbolji, najjači i najpametniji, nego oni koji se najbolje prilagode promenama“, govorio je.
Dokaz neprilagođavanja su ogromni dinosaurusi, a prilagođavanja socijalisti. Samo što otac teorije evolucije nije pod prilagođavanjem podrazumevao nešto nemoralno, podmuklo i odvratno, nego sposobnost inteligentnih da prežive.
Tačno je da Srbi imaju kratko pamćenje, nešto kao kolektivnu amneziju, ali socijalisti menjaju stavove brzinom svetlosti, a tolika amnezija nije moguća.
Kada je DOS došao na vlast, perje je premrežilo nebo: danju se nije videlo sunce, a noću zvezde, ali jesu socijalisti koji lete u stranke DOS-a, posebno u DSS koji je tada bio politički hit, a kasnije DS.
Nije čudo da su ih te stranke prigrlile jer većina voli „pokajnike“ zato što verno služe svakom gospodaru. Posle mu zabiju nož u leđa i priklone se novom, ali vladari valjda misle da će vladati do kraja vremena. Možda vole kad ih neko veliča i kad im se klanja dok se kune da je uvek bio protiv Miloševića i podrivao ga iznutra. U te bajke ne veruju ni deca, ali veruju vladari: valjda im moć pomuti razum, ko bi znao.
Već duže vreme na čelu socijalista je Ivica Dačić – verovatno jedini ministar inostranih poslova koji ne zna engleski. Možda zna ruski, ali se u Briselu i drugde, u diplomatskim krugovima, govori isključivo engleski.
Dačić je svakako inteligentan i snalažljiv političar, moguće da ima talenta za mnogo toga, ali za diplomatiju, garant, ne. Sudeći po njegovim izjavama, direktnim, neprimerenim i često ishitrenim, on se u diplomatiji snalazi kao slon u staklarskoj radnji.
Hvaliće Vučica do neukusa i do neba ne bi li ostao tu gde jeste. Predsedniku je verovatno muka, ali šta je – tu je: socijalisti su uvek bili karika bez koje se ne može. Kako im to uspeva, niko nema objašnjenje.
Stiče se utisak da bi se raspali kad bi godinu dana bili u opoziciji – mada se uvek nekako snađu.
Zato se samo čini da oni naprosto ne bi mogli da se prilagode takvoj promeni pa bi prošli kao dinosaurusi: ako je Samsonu bila slabost u kratkoj kosi, Ahila je uništila peta, socijaliste bi, po nekima, uništio odlazak u opoziciju jer, ako su takvi mitski junaci i polubogovi imali slabu tačku i zbog nje stradali, zašto bi socijalisti, kao svi smrtnici, bili izuzetak?
Opet se vraćamo Darvinu – opstaju najprilagodljiviji, a ne najbolji. Dokaz za to su mitski junaci koji imaju slabu tačku: oni koji se uvek adaptiraju izgleda da je nemaju.
Pošto u svim situacijama imaju neverovatnu moć prilagođavanja: ne bi, dakle, prošli ni kao dinosaurusi ni kao stari heroji.
Tu sumanutu želju i opsesiju za vlašću nadvladala bi želja da prežive.
Dostojevski je govorio da se čovek na sve navikava – podnosi patnju, nepravdu i gubitak.
Što se i socijalisti ne bi navikli?
Možda bi to bio mali korak za njih, ali veliki za Srbiju.
Da i oni jednom osete „šta znači beda, strah i bol“.
autor:Dragan Vesić
Слажем се са мишљењем Зорана53. Све што је написо у коментару је тачно. Али да одговорим Сведоку, није тачно да је НАТО имао нула губитака за време агресије на СРЈ. Постоје подаци да им је оборен 61 авион и велики број хеликоптерак крстарећих ракета, и да су имали губитке и у живој сили! Немојмо потцењивати нашу ( тадашњу) војску, борили су се на најбољи начин. Милошевић је био сам и веома је мудро водио политику земље у окружењу и под санкцијама. Грешке је сигурно и правио, али о томе ће историја донети свој суд. У сваком случају, оставио је Србији Р 1244, све банке, сва велика предузећа која су била или у стечају или су нешто радила, али су постојала са својим машинама и људима који су могли одмах да се врате, ДА ЈЕ БИЛО ДОБРЕ ВОЉЕ А НЕ ИЗДАЈСТВА после Милошевића. Милошевић је био једини државник у поцепаној СФРЈ и то му се не може оспорити.
Zorane 53, kazes : „tada su SAD i NATO bile jedina sila na zemaljskoj kugli, kojima se u tom trenutku nitko nije mogao suprotstaviti, ni vojno ni politički. Za njih nije postojao nikakav zakon da ih obuzda, vazio je samo zakon jačega.“
Imas pravo. Srbija je protiv njih ratovala i rat izgubila. Porusena. Oko 2 500 zrtava.
NATO nijedna zrtva
Smatras li ti da je Milosevic dobar drzavnik ?
Od kada pišem komentare u Korenima, stalno ponavljam tezu da je neophodno napraviti ozbiljnu, znanstvenu, nepristrasnu, vanstranačku, sociološku, politološku……analizu ličnosti SLOBODANA MILOŠEVIĆA , koji je zauzimao najveće funkcije u drzavi. Treba objaviti baš svaki njegov potez, i za mnoge ostaviti otvoreno, kao činjenično stanje, ono što je učinio. Nije za sve moguće odrediti crno – belo , dobro – loše . To bi bio osnov za kreativnu diskusiju, a zaključak bi na osnovu svestrane diskusije svak donosio za sebe. Neozbiljan bi bio i odgovor n Vaše pitanje , bez ovog prethodnog, kao što i samome pitanju nedostaje ozbiljnost. Oni koji , iz vlastitih interesa , krajnje zlonamjerno, podlo, neargumentirano, ocrnjuju Miloševića, guraju sve nas, koji barem pokušavamo biti korektni, da Miloševića vidimo u najboljem svetlu. Realno gledajući, situacija je bila toliko teška, da nije bilo, „dobrih rešenja i poteza “ !! Milošević je mogao da izabere samo “ manje zlo “ ! To je polazna tačka analize? Oni “ mudri “ kritičari, nikada ne napišu šta je Sloba trebao napraviti u datom momentu, nego da nije smijeo napraviti to što je učinio. U kritiku se ulazi uglavnom kao da je medjunarodno pravo “ sveto pismo “ koje svi poštuju, pa je lako iznaći rešenje, a problem je samo „Slobina“ nesposobnost. Drugi su krajnje konkretni , računajuć da osvoje svoju publiku, one koji malo znaju……
“ Kriv je što je SRJ bombarovana jer nije prihvatio Rambuje ponudu…….. U R1244 je sve ono što je nudjeno u Rambije ponudi………… Natjerao je rukovodstvo Srpske Krajine da odbace plan Z4………Otpočeo je sve ratove u bivšoj SFRJ i sve ih izgubio…….“ da ne nabrajam dalje BISERE i nebuloze !!
Na Vaše konkretno pitanje , postavio bih kontrapitanje . Šta bi bilo da nije ušao u rat sa NATO paktom
i da se potpuno povinuo njihovoj volji ??? Da li bi ostalo “ S “ od Srbije ?? Da li bi Beograd bio Srbija ?
Šta bi bilo ?? ………… Ne znam ?? Uz sve što vidimo u Ukrajinskom ratu, mislim da smo mi veoma dobro prošli. Izboren je pravno politički dokument najjače tezine, R1244 u kojoj se 4 puta ističe da je KiM dio Srbije. Da bi ostvarili cilj, Amerikanci su morali da sruše Miloševića ( peti oktobar ) i da postave na vlast VELEIZDAJNIKE, koji su samo jednom ,2003. zvanično oglasili R1244, pa je to autor, iste godine platio glavom – Djindjić. Od tada do dana današnjeg……muk….. ni R …od R1244 . Naj zalosnija činjenica jeste , da je Milošević bio sam, kada je bila “ NEPOSREDNA RATNA OPASNOST I RAT “ Situacija koja je morala udruziti baš sve snage u Drzavi. Pridruzio mu se samo Šešelj. Odnos zapada prema Srbiji poslije Miloševića, govori sve. Ništa se nije promjenilo u njihovim zahtjevima…bez kraja ! Kada je Putin obrazlozio ulazak svoje vojske u Ukrajinu, od slova do slova, sa tačkama i zarezima, ponovio je ono što su rekli i Amerikanci, kao obrazlozenje za bombardovanje Srbije. Time
je opalio vruć šamar NATO i Americi , a ništa nije naštetio Srbiji !
Slazem se sa Vama, Milošević je bio DRZAVNIK………..a posle njega su došli političari niskog , gotovo prostačkog nivoa !
Analiza dogadjaja od devedesetih godina do danas, pa time i analiza vladajućih partija i ličnosti, moze biti samo na korist sadašnje Drzave i Naroda. Naravno, da takva ili takve analize moraju imati znanstvenu, moralnu ,političku i svaku drugu tezinu i odgovornost. Čak i najava, ili poziv na takvu analizu, bila bi od koristi. Ništa od svega toga nisam uspio naći u tekstu Dragana Vesića. Njegova „analiza“ S P S je krajnje površna, pretenciozna, neozbiljna i nestručna. Kao prvo, morao je potpuno i precizno odvojiti razdoblje Slobodana Miloševića od Ivice Dačića. Ogromna je razlika i u vremenu i u ličnostima. Tko je prvi, a tko zadnji u ex Jugoslaviji ,sproveo prve demokratske , višestranačke izbore, ne znači baš ništa. Koliko je lazna i zlonamjerna primjedba ….“ Socijalisti su pokušavali da ozive SFRJ, koja je poodavno bila leš u raspadanju “ , najbolje govori činjenica, da je Slobodan Milošević , na sudjenju u Hagu, bio istovremeno optuzen i za razbijanje SFRJ, i za borbu za očuvanje iste. Na to je ukazao sudijama, upitom, da li treba da se brani od prve, ili druge optuzbe. Svakom pismenom i dobronamjernom je jasno, da se Milošević, u krajnje neprijateljskom okruzenju, bez i jednog jakog saveznika, borio kako se izvući iz te i takve drzave, uz najmanje gubitke po Srpski Nacionalni korpus. Da li je Dragan Vesić išta čuo ili pročitao o tim devedesetim , koje su i završile nelegalnim, nelegitimnim i razbojničkim bombardovanjem SRJ. Da li je isti, čuo, načuo ili čak mozda pročitao, da su tada SAD i NATO bile jedina sila na zemaljskoj kugli, kojima se u tom trenutku nitko nije mogao suprotstaviti, ni vojno ni politički. Za njih nije postojao nikakav zakon da ih obuzda, vazio je samo zakon jačega. Nikada u historiji svijeta odos jačega i slabijega nije bio toliko velik, kao u ratu i odbrani SRJ protiv NATO. Da li je poraz ili pobjeda bilo izboriti R1244 ,u kojoj besprekorno tačno piše da je “ KiM SASTAVNI DIO SRBIJE “ , pa makar se i po kumanovskom sporazumu Vojska SRJ morala privremeno povući ??? Upravo su to pitanja na koja se mora jasno i glasno odgovoriti !! Srušen je Milošević i onda su došli neki drugi na vlast, koji su se izjašnjavali i proglašavali suprotno i od Miloševića i od Socijalista. Šta su oni napravili ?? Kako ih je tretirao, poštivao kolektivni zapad i Amerika ??? Medju njima se našao i dobro snašao mali, i ljigavi Ivica Dačić. Glasove na izborima je dobivao na “ obraz Slobodana Miloševića “ , a snašao se jer je mentalno i moralno isti kao i svi vladajući poslije Miloševića. Od ideologije Socijalista nije ni „s “ ostalo. Stvorena je neka nova ideologija , bivstvovanja i odrzavana na vlasti. Oni koji još uvjek glasaju za malog Ivicu, kladim se da neznaju da je Milošević mrtav, oni još uvjek glasaju za “ Slobu “ ……. Staviti u istu ravninu Miloševića i njegovog potrčka, malog Ivicu……… ruganje je inteligenciji !!