Otac Venijamin, nastojatelj ovčarsko-kablarskog manastira Preobraženje iz Eparhije Žičke, održao je potresnu besedu o savremenim zbivanjima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi:
,,Svi vi koji pratite i televiziju, i radio, i čitate štampu…sigurno ste i zbunjeni i zapanjeni… I zastrašeni… događajima koji se odvijaju kao na filmskoj traci. Koji se brzo smenjuju. Posle čovek da…ne može da ih sve registruje. Ne mož’ da se načudi šta se to zbiva sa našim pravoslavnim narodom? Šta se to zbiva sa našim vođama i u državi i u crkvi?
Jesmo li mi Pravoslavni hrišćani? Je li Pravoslavna vera i Pravoslavna Crkva Jedna Saborna i Sveta Apostolska Crkva? Van te Crkve, sve je jeres, sve je laž, sve je propast, sve je zlo!
Vi ste svedoci da se sve i svašta priča i sve i svašta radi.
A zašto?
Zato što je mnogo raslabljena vera, i kod onih koji vode crkvu, i kod onih koji vode državu. I kod svih nas verujućih. Zato je takav nalet satane i njegovih slugu… takav nalet jeretika da nam zariju svoje kandže!
Oni koji nisu sa Gospodom životom svojim, verom svojom, nadom svojom, ljubavlju svojom… Oni žure u zagrljaj tom, nesrećnom… svetskom poretku… i svetskoj religiji. Samo ako se to ostvari, može se zacariti antihrist!
I na žalost, mnogi danas, i u mantiji služe… ne Hristu nego antihristu. Svi oni koji se predstavljaju u Crkvi da su pravi pravoslavci… životom svojim dokazuju da su srebroljupci, i slavoljupci…i svaštoljupci, koji… za šaku deviza prodaju svoju veru.
Za plakanje je, i strašno je… Jer ne može da stane u um jednog pravoslavnog hrišćanina, jednog pravoslavnog episkopa, jednog pravoslavnog kaluđera, jednog pravoslavnog sveštenika… Neshvatljivo je kako pojedini sada nazivaju i rimokatoličku jeres sestrinskom „crkvom“. Kako… episkopi idu na poklonjenje papi u Rim. Vode svoje sveštenike, idu na razgovor… da se bolje upoznaju. Da priznaju „sestrinsku crkvu“… Da idu što pre u zagrljaj tom svetskom poretku – toj svetskoj nadreligiji.
Već sam pomenuo – da l’ mi imamo uma i razuma? Šta se to dešava, teško je objasniti. Pravoslavna Crkva je lađa koja plovi po uzburkanom moru, i trpi udarce sa svih strana. Ali, znamo da tu Pravoslavnu Crkvu vodi Gospod… Na tom brodu je Krmaroš Gospod Hristos koji će je kroz sve nevolje provesti i dovesti do tihog pristaništa. A oni koji danas vode Crkvu… oni hoće da idu… da bez borbe dođu u pristanište. Oni hoće… Što kaže mudri Justin: ustajale bare, a ne uzburkano more.
Najveća je naša propast danas što nemamo ispovednika za veru.
Što nismo gotovi da postradamo.
Da budemo lišeni mnogo čega materijalnog.
Da budemo progonjeni!
Da budemo zatvarani!
Da budemo ismevani.
To je Pravoslavlje!
A nije Pravoslavlje… da pristajemo na sve i svašta. Da idemo papi na poklonjenje da bismo bili u miru s njim. U miru sa đavolom. Papa je najveći preteča antihrista… Papska institucija je najveća preteča antihrista! Svejedno koji bio papa. Niko od njih ne nosi ni trunku pokajanja. Ama baš niko. A mi žurimo njima u zagrljaj.
Šta je to? Kakva je to logika? To nije ljubav prema njima. To je onda mržnja prema njima. Dozvoljavamo da ostanu u zabludi. A ako im ukažemo da ne možemo s njima, takvi kakvi su… da ne bismo i sebe uprljali…staviće prst na čelo, pa će onda neko od njih doći pameti, pa će se vratiti Pravoslavlju. To je ljubav prema njima! A ne ovo…
Revnitelji ili kanonolomci i verolomci?
Oprostite što ovako vičem – teško mi je. Sigurno je teško i vama… u ovom, mutnom vremenu.
Ali – ne dajmo se!
Jedan jedini hrišćanin može spasiti Crkvu.
Jedan jedini episkop može spasiti Crkvu ako ostane da ispoveda veru pošteno – da ga seku na komade. To je bogatstvo Crkve!
Za njim će krenuti i ostali, i spasiće Bog one koji treba da se spasavaju… i koji su svesni da osim jevanđelskog puta nema drugog puta u Carstvo Nebesko. A jevanđelski put je posut trnjem.
A mi bismo hteli da se vozimo besnim kolima i avionima, da nam niko ni jednu ružnu reč ne kaže i da uđemo u raj. Ne može tako u Raj… Šta se dešava – Bog će znati.
Bog nek im bude milostiv. I ovima koji državu vode, koji žure na svaki način u Evropu, koja je potpuno satanizovana!!!“
Otac Venijamin, manastir Preobraženje;
Eparhija Žička.
Први Профитирије нажалост.