Skoro 23 hektara zemljišta na visoravni Hrbljina trajno se oduzima za izgradnju vetroparka, čemu se vlasnici ne protive, ali ne pristaju na bezuslovnu otimačinu očevine
Piše: Dušan Marić
Dvadeset i osam godina nakon junačkih bitaka koje su u leto 1995. godine za nju vodile srpska i hrvatska vojska i deceniju i po posle požara u kojem je vatra progutala više desetina kuća i štala, visoravan Hrbljina, bezvodna i kamenita kraška visija u zapadnoj Bosni, između Kupreškog i Glamočkog polja, na granici Republike Srpske i Federacije BiH, poprište je novog sukoba.
Ovaj put borba se vodi između Srba. Između Opštine Glamoč, koja je radi izgradnje vetroparkova pokrenula postupak potpune ili delimične eksproprijacije 135 parcela na Hrbljini i više od stotinu Srba iz Kupresa i Glamoča, vlasnika tog zemljišta ili njihovih naslednika, koji na to ne pristaju.
-Tu zemlju nam nisu otimali ni Turci, ni Tito, ni Tuđman, čak ni hrvatska vlast u vreme zloglasne NDH. U poslednjem ratu za nju smo bukvalno ginuli, od novembra 1994. do septembra 1995. godine gore smo vodili svakodnevne bitke. Hrvati su nas vojnički nadvladali, i po Dejtonskom sporazumu Hrbljina je pripala njima ali nisu doveli u pitanje naše vlasništvo nad našom zemljom, kao što to sad čine Nebojša Radivojša i njegovi saradnici – kaže Dušan Ždero.
On podseća da su samo u poslednje dve decenije Hrbljinu zahvatila dva velika požara.
-Izgorele su nam kuće, štale, većini i značajne površine pod šumom. Svuda u svetu gde se dogode velike elementarne nepogode, vlast nastoji da pomogne oštećenom stanovništvu. Makar simbolično. Mi nismo očekivali da nam opština Glamoč pomaže, jer smo svesni da je u pitanju siromašna opština ali nismo zaslužili ni da nam otima našu zemlju.
Sada vlasnici izgorelilih kuća i imanja, čini se ne bez osnova, sumnjaju čak i u to da su požari namerno izazvani. Da je neko već tada bacio oko na Hrbljinu kao idealnu i jeftinu lokaciju za izgradnju vetroparkova i zaključio da je jeftinije pre pokretanja cele priče podmetnuti nekoliko požara, nego kasnije plaćati naknadu za oduzete kuće i štale.
Sve je počelo 25. jula 2018. godine kada je, na inicijativu načelnika Nebojše Radivojše, Opštinsko veće Glamoč donelo rešenje kojim je utvrđen javni interes za izgradnju vetroparka na katastarskim opštinama Hrbljina i Pribelja, te da se u tu svrhu može izvršiti potpuna eksproprijacija nekretnina za istoimeni vetropark, pristupnih puteva, platoa, vetroturbina i trafostanica.
Postupajući po zahtevu načelnika opštine od 13. decembra 2018. godine, Služba za stambeno-komunalne poslove, obnovu i razvoj, geodetske, imovinsko-pravne poslove i katastar opštine Glamoč je 26. juna 2019. donela rešenje o usvajanju istog.
Po tom rešenju vlasnicima, Srbima iz Kupresa i Pribelja, ima se oduzeti 135 parcela, površine 229.612 metara, odnosno skoro 23 hektara.
Opština je nedavno javno pozvala vlasnike na potpisivanje ugovora ali se njih vrlo malo odazvalo pozivu. Uglavnom zato što za javni poziv nisu ni čuli. Jer većina njih živi daleko od rodnog kraja. A pisani poziv nisu dobili. Umesto na razgovor i dogovor sa ljudima, svojim komšijama, Radivojša i njegovi saradnici su stvar prelomili preko kolena, kao da nisu u pitanju nečije kuće, kućišta i očevina.
Po kratkom postupku, Opština Glamoč je vlasnicima odredila pravne zastupnike. Uglavnom su to advokati iz Banjaluke. Koji su izvršili zadatak za koji su ih opština i koncesinar iz Banjaluke unajmili i platili – potpisali su da se slažu sa eksproprijacijom zemljišta i sa ponuđenom cenom. U ime ljudi koje formalno zastupaju a koje nikad u životu nisu čuli, ni videli, a kamoli se sa njima konsultovali. Što im advokatska profesija a i elementarni moral izričito nalažu.
Zahvaljujući toj hajdučiji u režiji vlasti, jer glava ove kriminalne hobotnice je u Banjaluci i Sarajevu, u strukturama Republike Srpske i Federacije BiH, u čemu značajnu ulogu ima politička koalicija SNSD-HDZ, u opštini Glamoč uveliko je u toku serijska izrada pojedinačnih rešenja o eksproprijaciji zemljišta. Kako za mali broj onih koji su dobrovoljno pristali i na trajno oduzimanje zemlje i na ponuđenu naknadu, i za one koji ne pristaju ni na jedno, ni na drugo, tako i za one, a njih je najviše, rasute po belom svetu koji još uvek nemaju pojma da im se zemljište oduzima.
Pri donošenju odluke o pokretanju postupka eksproprijacije lokalna samouprava se rukovodila činjenicom da bi izgradnja vetroparka obezbedila stalni priliv značajnih sredstava u budžet ove siromašne krajiške opštine, koja je po Dejtonskom sporazumu pripala Kantonu 10, Federacije BiH a u kojoj Srbi čine više od 90 odsto stanovništva.
-Podržavamo izgradnju vetroparka. To bi oživelo Hrbljinu. Izgradili bi se putevi, stigla bi struja. Međutim, ne pristajemo na način na koji Opština Glamoč želi da to postigne. Pri čemu se ponaša kao da mi vlasnici i ne postojimo. Spremni smo na razgovor i dogovor, koji će biti u zajedničkom interesu: i nas, i Opštine, i investitora. Ali, ako dogovora ne bude, svi ćemo biti na gubitku, jer nas čekaju godine suđenja. Mi ćemo svoja prava braniti ne samo pred pravosuđem BiH, već i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu – kaže Dušan Ždero.
Vlasnici zemljišta upozoravaju da javni interes, na koji se načelnik Glamoča Nebojša Radivojša i opštinsko veće pozivaju, ne postoji. Njima se, tvrde, očevina otima isključivo radi privatnog interesa grupe ljudi iz Banjaluke, Sarajeva i Glamoča, koji stoje iza vovog projekta (ovom temom ćemo se detaljnije baviti u sledećim tekstovima).
-Sve je jasno. Nekoliko ljudi je dogovorilo da na našoj očevini pravi vetropark, da nas obeštete sa po nekoliko stotina evra a svaki od njih će profitirati po nekoliko desetina ili stotina hiljada evra. Ovde javni interes ne postoji a ja ću svoja prava od ove otimačine braniti pred pravosudnim organima – kaže Vlado (Jove) Marić, jedan od vlasnika zemljišta.
Vlasnici zemljišta sepozivaju na Zakon o eksproprijaciji Federacije BiH, čije poslednje izmene su usvojene 2016. godine, član šesti, stav prvi: „Eksproprijacija se može vršiti za potrebe Federacije BiH, kantona, grada, opštine, javnih preduzeća, njihovih zavisnih društava u njihovom 100 % vlasništvu i javnih ustanova“.
-Ovde imamo slučaj da se naše zemljište izuzima za račun privatnog investitora. Naime, Opština Glamoč je naše zemljište dala pod koncesiju licu iz Banjaluke na 30 godina. A onda je taj zemište koje sa nama otima iznajmio drugom investitoru. Dakle, imate čitav lanac parazita: Opštinu, koncesionara i investitora. U pitanju je projekat od 100 miliona evra. Svi ti paraziti i posrednici će na ovom poslu sa našom očevinom zaraditi ogromne pare a nama za ar otete očevine daju 30 maraka. Kao da smo mi nesposobni da sami iznajmimo svoju zemlju pa nam trebaju Opština Glamoč i investitor kao posrednici.
Svi vlasnici sa kojima smo razgovarali ponavljaju da su saglasni da, uz pristojnu naknadu, svoje parcele ustupe na korišćenje u sledećih 30 ili 50 godina. Koliko god treba. Čak i po ceni manjoj od one koja je plaćena za vetroparkove u Livnu i Tomislavgradu. Ili za vetropark Slovinj, koji se takođe gradi na teritoriji opštine Glamoč, a gde je vlasnicima isplaćena cena koja je tri puta veća od cene koju su načelnik Radivojša i društvo odredili za zemljište na Hrbljini.
-Ali ne pristajemo da nam se imanja trajno oduzimaju. I da se pritom parcele cepaju i kasape. Oni hoće da uzmu samo zemljište na kojem će izgraditi vetrenjače i puteve do tih vetrenjača. Retko gde uzimaju celu parcelu. Većina parcela i većina imanja će bukvalno biti katastarski iskasapljeno i ispresecano i na po pet-šest odvojenih delova. Praktično, zarad oduzimanja 23 hektara, biće iskasapljeno skoro 500 hektara zemljišta u našem vlasništvu – ističe Ždero.
U jednom sličnom slučaju na planini Ljubuši, u opštini Tomislavgrad, koji je poznat kao predmet Kovče protiv Kamen denta, spor oko zemljišta radi izgradnje vetroparka završio na sudu i sud je presudio da trajno oduzimanje zemljišta nije po zakonu BiH, jer nije postojao opravdan javni interes, već interes privatnog investitora, pa je spor rešen iznajmljivanjem zemljišta na nekoliko decenija. Investitor za zemljište koje koristi plaća godišnju zakupninu.
I u susednoj opštini Livno, na lokaciji Ivovik, vetropark je izgrađen bez trajnog oduzimanja zemljišta.
U Eminovom Selu, opština Tomislavgrad, investitor vetroparka je sa vlasnicima zemljišta sklopio ugovor o iznajmljivanju zemljišta na 40 godina, pod izuzetno povoljnim uslovima.
Jedav vlasnik zemišta koje korumpirana vlast i kriminalna hobotnica pokušavaju da otmu već je podneo tužbu sudu a još njih nekoliko najavljuju da će to uskoro učiniti.
Dušan Ždero ponavlja da se rešenje problema može sažeti u nekoliko rečenica.
-Podržavamo izgradnju vetroparka, podržavamo razvoj opštine Glamoč, jer će to omogućiti da što više ljudi ostane da živi ovdje, jer će to doprineti da još jedan etnički srpski prostor ne ostane bez Srba, ali ne pristajemo da nam se očevina trajno oduzima i kasapi na sitne i međusobno nepovezane parcele. Za tim apsolutno nema potrebe. Svako od nas je spreman da zemljište koje mu je potrebno sutra iznajmi investitoru. Po tumačenju Opštine Glamoč, turbine i vetar mogu da proizvode struju samo ako je vetrenjača izgrađena na trajno oduzetom zemljištu, a ne na iznajmljenom zemljištu. To je glupost, priča za malu decu.
Naslovna fotografija: Visoravan Hrbljina
