Da li je EXPO 2027 državni ili privatni projekat i gde se graniči i odvaja javno i privatno ili je EXPO najveća legalizovana pljačka ovog naroda i države, koju će izučavati budući istoričari?
Da pojasnimo, ovo nije pravi World EXPO, već specijalni. EXPO se održava na svakih 5 godina, za šta se podnosi kandidatura zajedno sa projektom. 2025. godine očekuje nas EXPO u Osaki, u Japanu. Već se zna i lista gostiju, tema, projekat, cifre, sve. Sledeći će biti 2030. godine, još se ne zna gde.
Nigde na svetskim medijima ne nalazite EXPO 2027 kao deo World EXPO. Nalazite gomilu sajtova i vesti, koje plasiraju organizatori tog EXPO-a i pominje se da je kandidatura podnešena kod francuskog Međunarodnog biroa za izložbe. Da li je vama realno da od liste kandidata na kojoj su SAD, Tajland, Argentina i Španija, oni odaberu Srbiju sa temom Sport i muzika za sve? To je kao da odeš na takmičenje rasnih pasa sa svojim mešancem, koga držiš na kratkom lancu i hraniš jednom dnevno i on pobedi, jer je bolji od svih u svim kategorijama.
Počeli smo sa cifrom od 14 milijardi evra, sada smo na 18 milijardi evra koliko će nas koštati, dok je početni kapital firme EXPO 2027 milion dinara. Na sajtu Bloomberg na engleskom jeziku nalazimo podatak da EXPO 2027 košta Srbiju 12 milijardi evra. Odakle sad još onih 6?
Po rečima predsednika zaradićemo milijardu evra. Dakle, potrošićemo 18 milijardi evra, a zaraditi jednu milijardu evra po najpozitivnoj prognozi osobe, koja sa ekonomijom nema nikakvih dodirnih tačaka.
Ruši se Sajam, građevina po kojoj smo poznati u čitavom svetu, koja je vrlo bitan deo naše istorije i spomenik arhitekture, a diže se velelepni nacionalni stadion da se uklopi u krilaticu sajma- Igraj za čovečanstvo- Sport i muzika za sve. Tamo gde je sada Sajam, neko će se velelepno ugraditi i dizati stambene komplekse. Dakle, rušimo arhitektonski spomenik da bismo dizali stanove jer investitorima nije dovoljno sve ono što su uzeli na foru Beograda na vodi.
Dakle, mi igramo za čovečanstvo, a naš narod može da crkne. Pominjemo neke silne inovacije, koje ćemo prikazati na predstojećem EXPO-u, a tema nema nikakve veze sa samom pričom o tome šta će se unutra dešavati. Očekujemo li da Lord Valdemor igra kvidič na nacionalnom stadionu, a da umesto metle koristi leteći skuter majstora inovacije Željka Mitrovića?
Da se pozabavimo još nečim – Privredno društvo EXPO 2027 osnovano je odlukom Vlade Srbije u toku novembra meseca i za direktora je izabran Dušan Borovčanin. Takođe su propisane i subvencije za izgradnju novih hotela u Beogradu.
Ovog akademskog građanina poznajemo kao prodekana i profesora sa privatnog univerziteta Singidunum. Međutim, ono što ne znamo jeste da je ovaj mladić radio i za hotele „Mona“, koji pripadaju porodici Tomislava Momirovića, kao i to da je on direktor Kongresnog biroa Srbije, koji je poseban odeljak Turističke organizacije Srbije. Da li postoji ograničenje u broju javnih funkcija koje neko može poneti, ima li sukoba interesa privatnog i javnog sektora i važi li zakon samo za nas, koje ne štiti ovaj režim?
Ostaje da se vidi hoćemo li dozvoliti ovu pljačku ili ćemo da ćutimo kao i na sve ostalo.
Piše: Ana Ubavić
