Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima

0
37

Dnevnici tri najuticajnije televizije – Pink, RTS i N1 – gledaocima su prošle nedelje tokom prva tri dana ponudile potpuno različite slike glavnih događanja.

Od ukupno 172 priloga, samo 12 je tematski bilo zajedničko za sve tri televizije, i to prvog posmatranog dana 5, drugog dana 3, a poslednjeg 4 priloga.

Većina priloga odnosila se na dugoročne događaje, praćene uzastopno po tri ili dva dana ili na stalne rubrike dnevnika. Stoga se izveštavanje sve tri televizije svelo na 6 zajedničkih tema.

To su vremenska prognoza, rat u Gazi, rat u Ukrajini, potraga za nestalom devojčicom, Vučićeva poseta Francuskoj i izjava ministra Ivice Dačića u vezi sa Kosovom.

Većina publike nacionalne TV, dakle, bila je istovremeno upoznata tek sa 6 tema iz mnogobrojnih zbivanja tokom posmatranog perioda koji zaslužuju javnu pažnju.

Najsličniji RTS i Pink, najnesličniji N1 i Pink

Poređenja ostalih TV priloga pokazuju da je najveća informativna sličnost postojala između TV Pink i RTS (ukupno 18 zajedničkih). N1 i RTS su se sadržajno preklopili u 6 slučajeva, a N1 i Pink nijedanput.

Od 18 tematski istih priloga na RTS i TV Pink, trećina se odnosila na aktivnosti predsednika države – poseta Francuskoj (susreti, rezultati), sastanak sa ministrom iz Kine i postovanje na Instagramu – i na tekuće aktivnosti vlasti u pregovorima sa Prištinom.

Kako se informativne predstave stvarnosti koje dobijaju sa ekrana međusobno razlikuju više nego što su slične, to i TV gledaoci na osnovu njih formiraju različite sopstvene orijentire za razumevanje toga kako svet oko njih funkcioniše.

Druga trećina je govorila o sportu i ratovima u Ukrajini i Gazi.

U poslednjoj trećini izveštavalo se o 25-godišnjici bitke na Košarama, 83-godišnjici osnivanja NDH, o raskolu u opozicionom poslaničkom klubu, proslavi verskog praznika Bajram, elektronskom upisu dece u vrtiće i pucanju brane u Italiji.

Nijedan od ovih sadržaja nije pomenut na N1.

N1 i RTS su istovremeno govorili, a TV Pink nije, o planiranoj rezoluciji UN o Srebrenici, proceduri ukidanja EU viza za Srbe sa Kosova, političkim pregovorima o izbornim uslovima (dva puta), skorašnjem povećanju cena akciza i najavljenom dolasku firme Luj Viton u Beograd.

Ovo pokazuje da TV gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima. Kako se informativne predstave stvarnosti koje dobijaju sa ekrana međusobno razlikuju više nego što su slične, to i TV gledaoci na osnovu njih formiraju različite sopstvene orijentire za razumevanje toga kako svet oko njih funkcioniše.

Suprotstavljeno definisanje događaja

TV dnevnici, međutim, nemaju integrativnu funkciju u odnosu na publiku. Naprotiv, oni imaju značajnu dezintegrativnu funkciju.

Gledaoci jedne televizije čine imaginarnu zajednicu koju povezuje zajednička izloženost istom tematskom TV sadržaju. Isti ili bar sličan izbor tematskih prioriteta u TV dnevnicima različitih televizija povezuje i njihove publike tako što im nudi sličnu TV listu pitanja koje novinari biraju kao vredne pažnje. Čak i kada ne misle isto, pripadnici takvih publika misle o istim događajima ili temama.

Gledaoci dnevnika TV Pink imali su priliku da vide jednu izglancanu sliku stvarnosti, u kojoj sve iskri od uspeha i pohvalnih reči. U nestabilnom svetu, opterećenom ratovima i prirodnim katastrofama, njihova zemlja se razvija stabilno i bezbedno

Tri analizirane televizije nisu svoje publike povezivale. Naprotiv, one su svoje publike međusobno antagonizirale. Pored toga što su birale drugačije događaje i pojave kao najvažnije, one su iste događaje predstavljale drugačije, a neke od njih i na suprotstavljen način.

Jednostavan primer značajnih razlika u TV prikazu relevantnih događaja jeste najava povećanja cena akciza. Ovu neprijatnu vest za gledaoce, koja znači veće cene za mnoge proizvode, TV Pink je prećutao. RTS je o tome izvestio kao o protokolarnom, redovnom i očekivanom događaju, navodeći koliko će povećanje biti i za koje proizvode, ističući gorivo između ostalih. N1 je fokus stavio na gorivo, na njegovu već najvišu cenu u regionu, pitajući se da li će opet doći do poskupljenja, budući da je država ta koja određuje krajnju cenu goriva.

Razlike TV prezentacije bile su najvidljivije u tretmanu glavnog događaja analizirane sedmice – posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Francuskoj. TV Pink se ovom temom bavio prvog dana dva puta u prilozima koji su trajali 10 i 24 minuta. Prvi, na samom početku dnevnika, bio je izveštaj o poseti, a drugi, pri kraju, snimak Vučićevog razgovora sa domaćim novinarima, od kojih su neki delovi već bili emitovani.

Od samog početka dvodnevnog događaja, on je smešten u kontekst izuzetnog ugleda koji na ovom delu evropske teritorije uživa Srbija i njen predsednik. Pinkova novinarka izveštavala je sa lica mesta, potencirajući da su Francuzi iskazali „veliku čast” Srbiji i „poštovanje za našu zemlju” i „našeg predsednika”. Naglasak je bio na „izuzetnom značaju” događaja za Srbiju zbog dogovora o „strateški važnim stvarima”, kao i na „veličanstvenom dočeku”, „protokolu koji se retko viđa”. Novinarski izveštaj je ocenio da je to „u strateškom smislu jedna od najznačajnijih poseta u poslednjih 35 godina” i naveo Vučićeve reči da je od 20 njegovih susreta sa francuskim predsednikom Makronom ovaj „možda i najvažniji u poslednje tri decenije”.

Da Vas podsetimo:  Srbija u slobodnom padu na listi Reportera bez granica: Iz grupe „problematičnih“ po medijskim slobodama pala među „teške“

Iako manje egzaltirano, RTS je takođe izveštavao direktno iz Pariza, fokusirajući se na mnoštvo tema za razgovor i planiranih ugovora tokom dvodnevne posete koja protiče u „veoma pozitivnom tonu”. Navedena je Vučićeva izjava da je tokom 10 godina njegovog statusa premijera i predsednika ovo bio „najveličanstveniji doček”.

Događaju su posvećena 3 priloga – izveštaj o poseti na samom početku od 9 minuta, a pri kraju snimak susreta Vučića i Makrona od 2 minuta, ponavljanje dela prvog priloga od 2 minuta i živi prenos javnih obraćanja dvojice predsednika od 15 minuta (ukupno 28 minuta). Ovde nije uračunato poluminutno ćutanje voditeljke dok očekuje uključenje u direktan prenos dolaska Vučića u Jelisejsku palatu, koje nije uspelo.

Dok su ove dve televizije simbolički povećale značaj Vučićeve posete, N1 ju je minimizovao. Posvećen mu je jedan prilog od 4 minuta, i to peti po redu emitovanja. N1 nije imao svog reportera u Parizu, već je o događaju govorio novinar iz studija. On je „izuzetno svečan” doček i „veliku čast” iskazanu gostu doveo u vezu sa njegovom namerom „da kupi robu vrednu nekoliko milijardi evra”, odnosno sklopi više „mega poslova”. O poseti se još govorilo u kontekstu oslabljenog Vučićevog međunarodnog ugleda, tj. o gubitku zaštite Nemačke pod vođstvom Angele Merkel i traženju novog političkog oslonca u Francuskoj preko Makrona.

RTS je takođe prikazao Srbiju kao beskonfliktno društvo, koje se sprema da nezadovoljnim političkim grupama obezbedi najviše evropske standarde u sledećoj rundi izbornog ciklusa, oslanjajući se na pomoć uvažene međunarodne organizacije OEBS

U tretmanu vruće političke teme – lokalnih izbora, ispoljile su se jasne konceptualne razlike između analiziranih televizija.

RTS i N1 po dva puta su se istovremeno bavile pregovorima između vlasti i opozicije oko uslova za već raspisane izbore u Beogradu. RTS je ovoj temi posvetio 1 minut (tj. 32 i 20 sekundi), a N1 8 i po minuta.

Za RTS su pregovori oko izbornih uslova bili tek protokolarni događaji u kontekstu neproblematičnog „izbornog procesa”, vredni kratkih agencijskih vesti. U prvom slučaju, to je bio poziv predsednice Skupštine svim „političkim grupama” i predstavnicima civilnog društva na „još jednu rundu razgovora” o primeni preporuka ODHIR. U drugom je preneto da je predsedavajući OEBS pri susretu sa predsednicom Skupštine, koja ga je izvestila o tom pozivu, „pohvalio Srbiju zbog spremnosti za saradnju sa OEBS i istakao da je pokazana velika posvećenost uprkos brojnim izazovima”.

Nije bilo ni pomena o ponavljanju izbora u Beogradu, još manje o njegovim razlozima, o dve već neuspele „runde razgovora”, niti o nezadovoljstvu opozicije odnosom vlasti prema preporukama ODIHR. Čak se nije ni čula reč „opozicija”.

Ove nepomenute teme bile su upravo fokus izveštavanja N1. U dva poduža izveštaja na N1 uživo govorilo је nekoliko opozicionih lidera o svojoj skeptičnosti da je „vlast spremna da radi na poboljšanju izbornih uslova”, iako se stalno poziva na preporuke ODIHR. Dramatično se izveštavalo o sastanku opozicionih lidera i njihovoj dilemi da li se odazvati pozivu na nove razgovore posle ranije odbijenih opozicionih predloga i nakon što je vladajuća koalicija već predala izbornu listu.

Nasuprot TV ignorisanju ili minimiziranju problema, N1 je stvarnost predstavio tamnim bojama i opterećenu raznovrsnim problemima. U njenom centru je snažan politički konflikt

TV Pink je o zvaničnom pozivu „svih političkih grupa” na razgovore o izbornim uslovima izvestio sa danom zakašnjenja, kratko i protokolarno. Ali je beogradskim izborima dao ogromnu važnost tako što je uveo dva potpuno nova segmenta u TV dnevnik – jedan u vidu uobičajenog i obeleženog predizbornog programa „Izbori Beograd 2024” za predstavljanje aktivnosti izbornih učesnika, a drugi u vidu, ničim opravdanog, bloka o aktuelnim događajima u Beogradu pod nazivom „Beogradske vesti”.

Obeleženi predizborni program sadržao je ukupno 4 priloga. Jedan od njih je bio vest o zvaničnoj registraciji izborne listu „Aleksandar Vučić – Beograd sutra”. Preostala 3 sadržala su negativan prikaz opozicione Stranke slobode i pravde. U prvom je navedeno da je stranku napustila članica predsedništva, u drugom da je iz njenog poslaničkog kluba isključen lider druge stranke, oboje zbog nesaglasnosti sa idejom bojkota predstojećih izbora. Treći je sadržao direktan napad na ličnost lidera stranke Dragana Đilasa, protivan Kodeksu novinara.

U njemu su prikazani inserti iz TV emisije Utisak nedelje, garnirani krupno ispisanim tekstovima na ekranu o Đilasu: „Celo veče je verbalno zlostavljao opozicionog politikologa Bobana Stojanovića”, „Nervozno je ispravljao svog potrčka Miloša Jovanovića”, „Da bi na kraju potpuno ’pukao’ i pokazao svu svoju bahatost i nevaspitanje“. Ključna poruka je plasirana na kraju priloga rečima „Ako ovako prolaze njegovi istomišljenici, zamislite kako bi tek prošla Srbija da se nekim čudom vrati na vlast“ i etiketom „Kabadahija“, ispisanom preko lika Đilasa na celom ekranu.

Da Vas podsetimo:  UNS-ova baza pritisaka i napada na novinare: U 2023. godini isti broj zabeleženih slučajeva kao lane, manje pretnji ali dvostruko više pritisaka

Novouvedeni segment „Beogradske vesti” po sadržaju je takođe bio predizborni program, tako neobeležen, ali sa suprotnom funkcijom od obeleženog. Njegov jasan cilj bio je pozitivna propaganda vlasti. On je imao mnogo više priloga od negativne propagande o opoziciji – ukupno 15, ili prosečno 5 u jednom izdanju. Tu se govorilo o raznovrsnim, uglavnom građevinskim, poduhvatima vlasti – izgradnji depoa za metro, centralnom delu objekata za EXPO, novom tunelu, vodovodu u prigradskom naselju, rekonstrukciji trga u centru, doma zdravlja, parka, ulica, opremanju autobuskih stanica, ali i o elektronskom upisu dece u vrtiće, otvaranju restorana Džejmija Olivera, otpočinjanju kulturne manifestacije Dani porodice i istorijatu izgradnje Beograda na vodi, uz navođenje isključivo pozitivnih ocena intervjuisanih građana.

Originalni TV sadržaji

Analiza originalnih sadržaja tri televizije upotpunjuje sliku njihovih različitih prezentacionih strategija kojima dezintegrišu TV publiku. Ukupno je bilo 88 tematski unikatnih priloga. Najviše ih je imao Pink (46), zatim RTS (27), a najmanje N1 (15).

Ovde treba uzeti u obzir različito trajanje emisija. Dnevnik Pinka je svakog dana trajao između 63 i 66 minuta. RTS dnevnik je prvog dana trajao 61 minut, drugog 38, a trećeg 29 minuta. Dnevnici N1 su trajali između 30 i 34 minuta.

U fokusu N1 su bile analitički obrađene priče o socijalnim, političkim, privrednim, kulturnim i drugim pojavama sa naglašenim kontroverznim aspektima. U njima se govorilo o najavi zakonskog vraćanja smrtne kazne, prisutnosti etničkog govora mržnje u govoru visokog policijskog zvaničnika, zvaničnom ignorisanju „slučaja Arena” u vezi sa biračima iz BIH. Postavljalo se pitanje šta može uticati na pristup Srbije fondovima EU za Zapadni Balkan, šta je prava namena uvoza višenamenskih (uključujući i vojnih) kineskih kamiona od strane domaće građevinske firme, zašto se gradonačelnik Beograda odjednom prometnuo u „najvećeg Srbina” i mrzitelja jugoslovenstva.

Gledaoci koji se oslanjaju na informacije samo iz ovih izvora stiču toliko različita razumevanja realnosti da više nemaju zajedničku osnovu za procenu događaja i pojava. Oni se međusobno ne razumeju i nisu u stanju da kroz dijalog dođu do rešenja problema

Analizirana je produžena finansijska kriza beogradske Filharmonije i sudbina izgradnje vidikovca na Kablaru, koji vlast hoće, a meštani neće. Obeležena je 30-godišnjica nerešene smrti novinarke Dade Vujasinović. Izveštavano je o finansijskim malverzacijama u lokalnom ženskom sportskom klubu, kao i protestima građana u Čortanovcima i u mestu kod Niša. Jedna pozitivno intonirana priča govorila je o volonterskoj akciji građana Aleksinca na uređenju bolničkog odeljenja za decu.

Ekskluzivnost TV Pinka, pored rubrike BG Izbori i Beogradske vesti, iskazana je u odnosu prema aktivnostima predsednika države, prikazu razvojnih uspeha vlasti i pažnji posvećenoj temi Kosova. Dominantni žanrovi su bili vesti i izveštaji, uz reportaže i ankete građana.

Pink je jedini u okviru dnevnika prikazao 24-minutni snimak razgovora Aleksandra Vučića sa domaćim novinarima u Parizu, kao i tri priloga o domaćim i stranim reakcijama na rezultate njegove posete Francuskoj.

Pohvalni prilozi aktivnosti vlasti obuhvatili su priče o nastavku izgradnje stanice Prokop, planovima za proizvodnju električnog auta u kragujevačkom Fijatu, uspešnom primeru ženskog preduzetništva na selu i dualnog školskog obrazovanja u oblasti poljoprivrede, zadovoljstvu radom beogradske buvlje pijace na novoj lokaciji, regulaciji upotrebe električnih trotineta, ponudi besplatnih mamografskih pregleda. Dva priloga u ovoj grupi odnosila su se na uspešnu borbu protiv kriminala.

O Kosovu se govorilo u kontekstu referenduma za smenu albanskih gradonačelnika na severu Kosova, ali samo iz ugla domaćih aktera, tekućih pregovora oko Kosova u Briselu (sastanak privrednih komora) i odnosa Grčke prema nezavisnosti Kosova.

Pored navedenog, Pink je izveštavao o neratnim događajima iz sveta, uglavnom iz Amerike (zabrana abortusa u Arizoni, sudsko kažnjavanje roditelja dečaka-masovnog ubice, pomračenje Sunca, izvinjenje britanskog premijera firmi Adidas). Jedini je kao značajne pomenuo i masovne poplave u Rusiji.

Slično kao TV Pink, RTS je izbegavao kontroverzne događaje i teme. Ova televizija je kroz prikaz protokolarnih događaja naglašavala uspešne državne aktivnosti na međunarodnom planu, kao što su razvoj trgovinskih odnosa između Srbije i Kine, formiranje zajedničke berze električne energije sa Slovenijom i Mađarskom, kao i pregovore sa EU oko otvaranja novog klastera. Tema Kosova je minimizirana, pomenuta samo jedanput i to iz ugla EU.

Od socijalnih tema, RTS se bavio obeležavanjem Međunarodnog dana Roma, proslavom Bajrama, istraživanjem o zdravlju mladih i životom izbeglih Ukrajinaca u Vranju, naglašavajući pozitivne aspekte svake od njih. Jedino ovde novinari su se upuštali u analitičke priče i mišljenja različitih subjekata.

Pažnju na RTS još su dobili afirmativni događaji u oblasti zdravstva, obrazovanja i kulture, koje su vidljivo zanemarene na drugim dvema televizijama. Ipak, fokus je bio ograničen. U vezi sa zdravljem pomenuto je poboljšano lečenje obolelih od HIV, kao i transplantacija pluća domaćem pacijentu u Mađarskoj, oba događaja u vezi sa državnim fondom za zdravstveno osiguranje. Dva puta pomenuta obrazovna tema odnosila se na jedan događaj – pobedu domaće studentske ekipe na takmičenju iz poslovne analitike u Americi.

Da Vas podsetimo:  Olivera Miloš Todorović za Kompas: Pobedila sam Pink, krađa se ne toleriše

Prilozi o kulturi, osim analitičke priče o razvoju kreativne industrije u Srbiji, svi su bili u direktnoj vezi sa medijskom kućom RTS – o seriji „Sablja” u njenoj produkciji, prikazanoj u Kanu, o početku prikazivanja nove serije na ovoj televiziji i o slikarskoj izložbi u njenoj galeriji.

Urušavanje osnove za društveni dijalog

Iako su TV dnevnici retko pominjali izbore, njihova najvažnija posledica u ovom trenutku jeste kontekstuiranje izbornih preferencija birača. Slike stvarnosti koje one nude već sada čine okvir u kome će se procenjivati smislenost političkih ponuda, rešenja i obećanja.

Gledaoci dnevnika TV Pink imali su priliku da vide jednu izglancanu sliku stvarnosti, u kojoj sve iskri od uspeha i pohvalnih reči. U nestabilnom svetu, opterećenom ratovima i prirodnim katastrofama, njihova zemlja se razvija stabilno i bezbedno, ima izvanredan ugled u sedištu Evrope, uskoro će proizvoditi električni automobil, Beograd je sve lepši i uređeniji i u centru i na periferiji. Država podjednako brine i o borbenim avionima, i o obezbeđenju energije, i o malim i velikim preduzetnicima, i o zdravlju žena, i o kvalitetu života na selu, i o obrazovanju mladih, i o uklanjanju trotineta sa trotoara, i o hapšenju uživalaca marihuane.

Kosovsko pitanje jeste teret za državu, zbog neprincipijelnog ponašanja sveta i kosovskih političara, ali se o njemu razgovara na vrhu piramide moći i kroz rutinske briselske kanale. Ono nema uticaja na svakodnevni život građana, kao što ga nema ni politička scena sa marginalnom opozicijom, koja ume samo da se međusobno svađa.

Pink, RTS i N1 nisu svoje publike povezivali. Naprotiv, oni su ih međusobno antagonizirali. Pored toga što su birali drugačije događaje i pojave kao najvažnije, oni su iste događaje predstavljali drugačije, a neke od njih i na suprotstavljen način

RTS je takođe prikazao Srbiju kao beskonfliktno društvo, koje se sprema da nezadovoljnim političkim grupama obezbedi najviše evropske standarde u sledećoj rundi izbornog ciklusa, oslanjajući se na pomoć uvažene međunarodne organizacije OEBS, čijeg je prvog čoveka upravo ugostila.

Sa ovog ekrana su mirnim tonom administrativnog beležnika notirane raznovrsne aktivnosti državnih organa u mnogim oblastima života, ali se nikome nije omogućilo da ih osporava niti kritikuje.

I ovde je kao neprikosnoven negovan autoritet Aleksandra Vučića, a time i vladajuće garniture, ne kroz krupne reči, već kroz informativno podupiranje njegovih poteza kao opravdanih i uspešnih. Uz vest o susretu sa kineskim ministrom trgovine, RTS, na primer, emituje prilog o rastu privredne saradnje između Srbije i Kine. Manir Pinka, međutim, kopiran je u objavljivanju Vučićevih postova na Instagramu.

Društveni život je prikazan kao kompleksan, ali su u njemu potencirani pozitivni aspekti. U analitičkoj priči o položaju Roma nisu negirani problemi, ali je fokus bio na uspesima državne politike, kao što je i izveštaj o istraživanju o mladima naglasio njihovo zadovoljstvo svojim životom, a probleme redukovao na uobičajene posledice digitalnog okruženja.

Nasuprot TV ignorisanju ili minimiziranju problema, N1 je stvarnost predstavio tamnim bojama i opterećenu raznovrsnim problemima. U njenom centru je oštar politički konflikt, koji aktuelizuje opozicija snažnim osporavanjem kredibiliteta vlasti i zahtevima za njenu smenu.

Vlast je ovde neuspešna na mnogim poljima. Njen međunarodni položaj je nepovoljan, a ugled u EU narušen, naročito posle izbora 2023. godine, pa je predsednik države prisiljen da budžetskim novcem kupuje EU naklonost. Pod znakom pitanja je i dodela Srbiji fondova za Zapadni Balkan ako ne uskladi svoju spoljnu politiku sa zajednicom kojoj formalno želi da se pridruži.

Potezi vlasti su kvalifikovani negativno i direktno i indirektno. Njena spoljna i odbrambena politika su netransparentne (da li uvezeni kineski kamioni imaju građevinsku ili vojnu vrednost?), ekonomska politika neuspešna za većinu građana (najskuplje gorivo u regionu), nacionalna politika opterećena nasleđem prošlosti i prekrajanjem istorije (negiranje tradicije jugoslovenstva, podsticanje srpskog nacionalizma, vređanje nacionalnih manjina), a kulturna ne ume da vrednuje kvalitet (Filharmonija se i dalje pati), sport se finansira novčanim malverzacijama. Građani su naučili da se samoorganizuju da bi branili svoja prava.

Posmatrane televizije stimulisale su birače da na sledećim izborima glasaju na suprotstavljene načine. Mnogo problematičnije od ovoga je to što one sadržajem svojih glavnih informativnih emisija otežavaju građanima da međusobno komuniciraju. Gledaoci koji se oslanjaju na informacije samo iz ovih izvora stiču toliko različita razumevanja realnosti da više nemaju zajedničku osnovu za procenu pojedinačnih događaja i pojava. Oni se međusobno ne razumeju i nisu u stanju da kroz dijalog dođu do rešenja problema, ako zajednički ustanove da on uopšte postoji.

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime