Nažalost, došli smo do toga da ne može svako priuštiti sebi “luksuz“ da se razboli. Danas je u Srbiji odlazak lekaru postao prava muka. Skupa i iscrpljujuća muka. Može se reći da je i lutrija. Odete u državnu zdravstvenu ustanovu i ne znate šta vas tamo čeka. Može vam se posrećiti da pregled obavite odmah, a možete i čitav dan provesti u čekaonici. Nervoza, stres, gubljenje vremena…
Upravo iz tih razloga mnogi danas odustaju od odlaska lekaru kada je u pitanju, na primer, prehlada. Međutim, šta ukoliko zdravstveni problem ne možete rešiti kućnim lečenjem?
Šta ako vam je dijagnoza takva da vam je potrebna hitna operacija? Šta kada vam je potrebna mamografija? Šta kada morate da uradite analizu krvi, a u državnom vam kažu da je pao sistem i da dođete sutra? Pa, odlazite kod privatnika.
„Državne ustanove, ako se nešto ne promeni, biće socijalne ustanove“, izjavio je profesor dr Nikica Grubor u intervjuu za “Ekspres“ govoreći o raskoraku privatnog i državnog zdravstvenog sektora u Srbiji.
Ono što svi zaboravljamo, a vrlo je važno, jeste to da zdravstvo nije besplatno. Svi mi imamo pravo na preglede u državnim ustanovama, koje preko osiguranja plaćamo.
“To jeste problem. Mi živimo u ubeđenju da je zdravstvo još uvek besplatno. Nažalost, to je sve manje. Ali u okruženju, a ne treba daleko ići, privatne klinike su uključene u državni sektor na ovaj ili onaj način. U Sloveniji, primera radi, određeni broj lakših operacija privatnim ustanovama plaća država. Isto tako gde god odete u inostranstvo neće vas niko pitati imate li uput, nego koliko imate na kreditnoj kartici novca da biste mogli započeti lečenje u toj bolnici. Veoma surovo. To vreme, nažalost, približava se vrlo brzo i nama“, govorio je u intervju za “Ekspres“ dr Nikica Grubor.
Najveći problem u Srbiji prave liste čekanja na određene preglede i intervencije, što zapravo nije krivica zdravstvenih radnika. Te liste su poput knjige koja nema kraja i nekad nas primoravaju da odlazimo kod privatnika.
Jedan od primera jeste žena iz Beograda, koja je pre nekoliko godina imala tumor štitne žlezde i operaciju je morala uraditi u privatnoj bolnici. Ona je svoje iskustvo podelila sa nama, ali je želela da ostane anonimna.
“Imala sam tumor štitne žlezde pre nekoliko godina. Sve preglede, uključujući i biopsiju, radila sam kod privatnika da bih sve to završila što ranije. Moj lekar u toj privatnoj ustanovi operiše i u državnoj. Odlučila sam se da operaciju uradim državno, da ne bih morala da plaćam kada je već lekar isti. Na konzilijumu su mi rekli da moram što pre to uraditi jer postoji mogućnost da me tumor koji imam može ugušiti. To je bilo u januaru, a za operaciju mi je rečeno da se javim u oktobru kako bi zakazali termin. Nažalost, lista čekanja bila je toliko dugačka da sam morala da izdvojim nekoliko hiljada evra kako bih kod privatnika to uradila već iste te nedelje. Šta bi bilo da nisam imala novca?“
Pravo na refundaciju
U privatnim klinikama rade lekari koji su zaposleni i u državnim ustanovama, a ukoliko bi se određene liste čekanja znatno smanjile pitanje je – šta čekamo? U određenim državama privatni i državni sektori već su integrisani i dobro funkcionišu.
Zapravo, po zakonu, mogućnost refundacije od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje postoji već godinama u Srbiji. Ali, uz određene kriterijume i uslove.
Ukoliko u domu zdravlja ne možete obaviti pregled ili neki drugi dijagnostički postupak u roku od 30 dana, uz potvrdu možete otići i to uraditi privatno o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Odnosno, vi ćete to platiti na licu mesta, a kasnije ćete uz određenu proceduru i papirologiju dobiti refundaciju.
“Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja. Mogućnost refundacije postoji za zdravstvene usluge kao što su laboratorijske analize, rendgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi“, piše na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kako se dalje navodi na sajtu RFZO-a, „izuzetak predstavljaju zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja (MR i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka itd.)“.
„Takođe, izuzetak su i redovni kontrolni pregledi (na tri, četiri, šest meseci, godinu dana…), kao i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana“, piše na sajtu RFZO-a.
Redakcija “Ekspresa“ kontaktirala je Republički fond za zdravstveno osiguranje da bi dobila informaciju koliko je u proteklih godinu dana obavljeno intervencija u privatnim ustanovama, a da je novac bio refundiran osiguraniku. Želja nam je bila da dobijemo i objašnjenje kako to zapravo izgleda u praksi i da li lekari izdaju ove potvrde. Nažalost, do završetka ovog broja, a od trenutka kada smo im poslali pitanja prošlo je dve nedelje, nismo dobili odgovore.
Prednosti integracije privatnog i državnog sektora
“Ne treba posebno napominjati da bi se kompletnom integracijom privatnog i državnog zdravstva dao veliki doprinos kvalitetu lečenja, kao i boljoj dostupnosti širokog dijapazona zdravstvenih usluga velikom broju pacijenata“, kaže za “Ekspres“ direktor Lekarske komore Srbije, spec. dr med. Miodrag Stanić.
Direktor Lekarske komore Srbije za naš list govorio je o prednostima koje bi pacijenti, ali i lekari, dobili ukoliko bi se privatni sektor integrisao sa državnim. I to ne samo kada su određene intervencije u pitanju, već i otvaranje bolovanja ili dobijanje određenih uputa.
„Lekarska komora Srbije zalaže se za to da lekari koji rade u privatnoj praksi dobiju sva prava koja im zakonom pripadaju. Najčešći primeri problema sa kojima se lekari, ali i pacijenti susreću u praksi, a koji bi se otklonili boljom integracijom privatnog sektora sa državnim, jesu priznavanje bolovanja i uputa izdatih u privatnim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Tako pacijenti ne bi bili prinuđeni da po iste papire idu i kod državnog izabranog lekara. Takođe, integracijom privatnog zdravstvenog sektora u zdravstveni informacioni sistem došlo bi se do preciznih, potpunih podataka o pacijentu koji je određene usluge već dobio u privatnom sektoru, čime bi se sprečilo da iste medicinske procedure obavlja više puta“, govori Miodrag Stanić za “Ekspres“.
Doktor Stanić kaže i to da značajan udeo na listama čekanja imaju neke dijagnostičke procedure, kao i operacije ugradnje proteze kuka ili kolena.
Prema njegovim rečima, “uključivanje postojećih kapaciteta privatnog sektora u segmentu dijagnostike, kao na primer PET sken, magnet, skener i implantacione hirurgije kuka i kolena, kroz integraciju privatnog u državni zdravstveni sistem, dovelo bi do značajnog smanjenja vremena čekanja na pomenute procedure“.
Veliki potencijal privatnih ustanova
Žena pomenuta na početku teksta je za svoje iskustvo u privatnoj ustanovi imala samo reči hvale. Brzina, ljubaznost, profesionalnost lekara i drugog medicinskog osoblja. Upravo zbog toga i ne čudi podatak koji je “Ekspres“ dobio od direktora Lekarske komore Srbije.
“Privatni sektor u zdravstvu, prema postojećim procenama, ima nekoliko milijardi evra uloženih u opremu za rad i zapošljava više od 5000 lekara i više desetina hiljada medicinskih sestara i tehničara i nemedicinskog osoblja“, kaže dr Miodrag Stanić.
On navodi i to da veliki potencijal privatnog sektora nije dovoljno prepoznat i iskorišćen.
“Na državi je da taj potencijal prepozna. Da tamo gde postoje liste čekanja, gde se iz objektivnih razloga ne mogu građanima učiniti dostupnim neke zdravstvene usluge, uz određene standarde i uslove, te usluge delegiraju privatnom sektoru. Vrlo uspešni projekti u tom pravcu do sada su bile operacije presenilne i senilne katarakte, vantelesna oplodnja i hiperbarična terapija, gde je uključena privatna praksa, upravo da bi se liste čekanja za te vrste intervencija potpuno ukinule.“
Liste čekanja su, nažalost, veoma dugačke. Odlazak lekaru jeste prava muka ispunjena nervozom i stresom, koju vrlo rado zaobilazimo. Međutim, ne mora biti tako. Srbija poseduje veoma dobre i stručne lekare, koji na našu sreću biraju da rade i u privatnim i u državnim ustanovama. Odlazak kod privatnika jeste skup i ne može ga svako priuštiti, ali sa ovom situacijom on nam je neophodan.
Koliko god cela ta slika delovala crno, direktor Lekarske komore Srbije veruje da se ona može promeniti.
“Želja nam je da se svi segmenti zdravstvenog sistema, privatni i državni, integrišu u jedan zajednički sistem zdravstva, koji će biti visoko efikasan, visoko stručan, profesionalno odgovoran, moderno tehnološki opremljen i funkcionalan sistem zdravstva koji omogućava dostupnost usluge uz brzo uspostavljanje dijagnoze i sprovođenje procesa lečenja. Možda se čini da su ovo snivane utopije, ali mi verujemo da zajedničkim snagama u sinergiji privatnog i državnog zdravstva možemo dostići ovaj cilj“, zaključuje direktor Lekarske komore Srbije Miodrag Stanić za “Ekspres“.
