U Srbiji zvanično 773.000 ljudi boluje od dijabetesa, u Beogradu je 2020. godine registrovano 80.082 osobe, dok procenat nedijagnostikovanih slučajeva iznosi 39,3 odsto, pokazuje poslednje istraživanje o šećernoj bolesti.
Procenat obolelih od dijabetesa u svetu predstavlja čak sedam odsto populacije, dok broj onih koji nisu svesni da imaju dijabetes u svetu iznosi 46,5 odsto. Poražavajuće su i činjenice da većina obolelih, tačnije dve trećine, živi u urbanim sredinama i da se od osamdesetih godina do danas, broj pacijenata učetvorostručio.
Zbog problema koje dijabetes nosi sa sobom veliku ulogu je imao međunarodni stručni skup „Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa”, koji je u Beogradu okupio naučnike, dijabetologe, endokrinologe, kardiologe, ginekologe, lekare opšte prakse i druge stručnjake i praktičare kojima je cilj istraživanje i promovisanje prirodnih pristupa u prevenciji, lečenju i kontroli dijabetesa i koji već godinama proučavaju terapije za dijabetes i pomažu pacijentima koji imaju šećernu bolest.
U potrazi za novim mogućnostima i trajnim rešenjima, kroz stručna predavanja i diskusiju predstavljena su najnovija istraživanja i kliničke studije o primeni kuralinske biljne terapije i regulaciji glikemije, a sve s ciljem održavanja dobrog nivoa šećera u krvi. Specijalni gost, prof. dr Itamar Raz, jedan od najpoznatijih svetskih dijabetologa, naveo je da se u svetu već dugo radi na unapređenju terapije dijabetesa i mogućnostima koje pruža prirodna medicina, kao i da priroda nudi odlična rešenja koje su potvrđena u praksi i dokazana u kliničkim studijama.
Ovom prilikom su predstavljena su najnovija saznanja u oblasti lečenja dijabetesa prirodnim suplementima i razmatrani su odgovori na pitanja rapidno-progresivne evolucije u nefarmakološkoj terapiji dijabetesa, inovativnih terapijskih pristupa, poput biljne kuralinske terapije, o kojima su kroz praksu i istraživanja govorili i naši stručnjaci, piše Politika.
Medicinski skup otvorila je prof. dr Svetlana Vujović, direktorka klinike za endokrinologiju Unoverzitetskog kliničkog centra Srbije, a uvodnu reč dao je akademik profesor dr Nebojša M. Lalić, endokrinolog i predsednik Evropskog udruženja za dijabetes.
Na skupu je zaključeno da su najčešći uzroci dijabetesa smanjena fizička aktivnost, gojaznost (60 odsto osoba sa dijabetesom u starijoj životnoj dobi je gojazno), druga oboljenja (alkoholizam, virusna oboljenja), lekovi i hemijski agensi.
Ishrana bogata prostim ugljenim hidratima, mlečnim i mesnim zasićenim masnoćama životinjskog porekla, bez dovoljnog korišćenja voća, povrća i žitarica ključni su razlozepidemije gojaznosti, metaboličkog sindroma (MS), dijabetes melitusa tipa 2 (DM) i pridruženih poremećaja, kako kod odraslih tako i kod dece.
Očekuje se, da će do 2045. godine jedna od devet osoba imati dijabetes, od čega 90 odsto dijabetes tipa 2. Dijabetes je izuzetno skupa bolest i predstavlja veliki ekonomski teret ne samo za obolele osobe i njihove porodice već i za društvo u celini. U evropskom regionu dijabetes je odgovoran za gotovo 10 odsto troškova u zdravstvu, pa su i ulaganja u kliničke studije i nove terapije visoka i konstantna.
